Branko D. Todorović

Licej (kasnije Velika škola i konačno Univerzitet) je osnovan u Kragujevcu 1838 godine. Premeštanjem prestonice u Beograd, preseljen je i Licej, 1841. godine. Na početku beše tek nekoliko profesora i mali broj učenika, ali se visoko školstvo vremenom razvijalo. Mnogi profesori su bili i istorijski poznate ličnosti. Profesori liceja u…

U Beogradu 1914. godine postoje četiri muške gimnazije, realka, ženska gimnazija i Viša ženska škola. Viša ženska škola je imala samo više razrede (od petog do osmog). Već neko vreme su postojale privatne ženske gimnazije, ali se državna javlja tek školske 1910/1911. godine, čime je prvi put omogućeno da devojčice/devojke…

Pregledom podataka iz Državnog šematizma sa kalendarom za 1910. godinu se može videti dalji razvoj školstva u Beogradu. Prisutne su tri gimnazije, Realka i Viša ženska škola. Postoje i privatne gimnazije. Gimnazije su ponovo sa svojim imenima – brojevima. U više slučajeva profesori na spisku jedne od gimnazija predaju u…

U Državnom šematizmu sa kalendarom za 1900. godinu se može videti da je broj državnih gimnazija i sličnih škola smanjen na samo tri. Postoje samo Prva i Druga gimnazija i Viša ženska škola. U kraćem periodu su Prva i Druga gimnazija imale druga imena. Treća beogradska gimnazija je postojala par…

Za razliku od deset godina starijeg šematizma, u školskoj 1889/1890. godini se vidi postojanje i druge gimnazije, kao i učiteljske škole. Beogradska gimnazija je preimenovana u Prvu. Realka i Viša ženska škola su i dalje prisutne dok jedina niža gimnazija nema broj nego se zove samo Beogradska. Iz označavanja koje…

Za školsku 1879/1880. godinu se može videti da u Beogradu još uvek postoji samo jedna puna državna gimnazija (Beogradska gimnazija). U odnosu na stanje deset godina ranije, desile su se izvesne promene. Umesto polugimnazije tada su postojale dve niže gimnazije. Beogradska realka i Viša ženska škola su takođe prisutne. Profesori…

U Beogradu je školske 1869/1870. godine postojala samo jedna gimnazija, a osim nje još Polugimnazija, Realka (ranije Posleno-trgovačko učilište) i Viša ženska škola. Profesori i predmeti koje su predavali, u Beogradskoj gimnaziji, su: Đorđe Maletić, direktor i profesor – teorije poezije Aleksa Čvarković, profesor – nemačkog jezika u III, IV,…

Školske 1859/1860. godine u Beogradu postoji samo jedna gimnazija, koja se samo navedene godine zvala Knjažesko-srpska gimnazija. I pre i posle se zvala Beogradska gimnazija. Za razliku od prvog štampanog šematizma, kasnije nije dat broj učenika po školama. Direktor i profesori gimnazije, sa predmetima koje su predavali, su: Đorđe Maletić…

U prvom štampanom Državnom šematizmu sa kalendarom, za 1852. godinu, se u Beogradu pominje samo Beogradska gimnazija, osnovana 1839. godine, i koja će se kasnije nazvati Prvom. Adresa gimnazije će se menjati više puta. Tokom XIX veka je gimnazija jedno vreme bila smeštena u Kapetan Mišinom zdanju, a trajno rešenje…

Razvoj ženskih osnovnih škola, prema podacima iz Državnih šematizama sa kalendarom, počinje prilično nejasno. Pominju se učiteljice, ali nije jasno označeno u kojoj su školi radile. Od školske 1851/1852. godine se pominju učiteljice u varoši Beograda, da bi tek 1859/1860. bilo jasno označeno da postoji ženska škola kod Velike crkve….