Бранко Д. Тодоровић

Лицеј (касније Велика школа и коначно Универзитет) је основан у Крагујевцу 1838 године. Премештањем престонице у Београд, пресељен је и Лицеј, 1841. године. На почетку беше тек неколико професора и мали број ученика, али се високо школство временом развијало. Многи професори су били и историјски познате личности. Професори лицеја у…

У Београду 1914. године постоје четири мушке гимназије, реалка, женска гимназија и Виша женска школа. Виша женска школа је имала само више разреде (од петог до осмог). Већ неко време су постојале приватне женске гимназије, али се државна јавља тек школске 1910/1911. године, чиме је први пут омогућено да девојчице/девојке…

Прегледом података из Државног шематизма са календаром за 1910. годину се може видети даљи развој школства у Београду. Присутне су три гимназије, Реалка и Виша женска школа. Постоје и приватне гимназије. Гимназије су поново са својим именима – бројевима. У више случајева професори на списку једне од гимназија предају у…

У Државном шематизму са календаром за 1900. годину се може видети да је број државних гимназија и сличних школа смањен на само три. Постоје само Прва и Друга гимназија и Виша женска школа. У краћем периоду су Прва и Друга гимназија имале друга имена. Трећа београдска гимназија је постојала пар…

За разлику од десет година старијег шематизма, у школској 1889/1890. години се види постојање и друге гимназије, као и учитељске школе. Београдска гимназија је преименована у Прву. Реалка и Виша женска школа су и даље присутне док једина нижа гимназија нема број него се зове само Београдска. Из означавања које…

За школску 1879/1880. годину се може видети да у Београду још увек постоји само једна пуна државна гимназија (Београдска гимназија). У односу на стање десет година раније, десиле су се извесне промене. Уместо полугимназије тада су постојале две ниже гимназије. Београдска реалка и Виша женска школа су такође присутне. Професори…

У Београду је школске 1869/1870. године постојала само једна гимназија, а осим ње још Полугимназија, Реалка (раније Послено-трговачко училиште) и Виша женска школа. Професори и предмети које су предавали, у Београдској гимназији, су: Ђорђе Малетић, директор и професор – теорије поезије Алекса Чварковић, професор – немачког језика у III, IV,…

Школске 1859/1860. године у Београду постоји само једна гимназија, која се само наведене године звала Књажеско-српска гимназија. И пре и после се звала Београдска гимназија. За разлику од првог штампаног шематизма, касније није дат број ученика по школама. Директор и професори гимназије, са предметима које су предавали, су: Ђорђе Малетић…

У првом штампаном Државном шематизму са календаром, за 1852. годину, се у Београду помиње само Београдска гимназија, основана 1839. године, и која ће се касније назвати Првом. Адреса гимназије ће се мењати више пута. Током XIX века је гимназија једно време била смештена у Капетан Мишином здању, а трајно решење…

Развој женских основних школа, према подацима из Државних шематизама са календаром, почиње прилично нејасно. Помињу се учитељице, али није јасно означено у којој су школи радиле. Од школске 1851/1852. године се помињу учитељице у вароши Београда, да би тек 1859/1860. било јасно означено да постоји женска школа код Велике цркве….