Branko D. Todorović

U bilo kojoj kafani, mehani, restoranu, gostionici ili hotelu, svuda gde može da se jede i pije, svuda su potrebni kelneri. Pravi majstori svog zanata su ljubazni i pamte šta naručuju stalne mušterije, a za sve ostale zapisuju u svoje blokče. Ponekad su u prilici da obaveste da ne primaju…

Slično aščijama, i kuvari su se bavili kuvanjem, što čini sličnost između ta dva zanata. Razlika je uglavnom u mušterijama i vrstama jela koja se spremaju, pa i u tome što kuvari nisu imali samostalne radnje. Kuvari su bili pri kafanama ili hotelima, koji su umeli da budu na daleko…

Tokom brzog rasta Beograda u XIX veku, doseljavali su se i imućni i oni koji to nisu. Beograđani su se razlikovali po načinu stanovanja, oblačenju i mnogim drugim stvarima, ali su svi imali potrebu za ishranom. Činovnici, oficiri i slično su mogli da priušte ručak u raznim kafanama po gradu,…

Osim uobičajenog ‘da se jede kašikom’ u kafanama se uvek mogu dobiti i razni specijaliteti od mesa. Jedan od najpopularnijih su ćevapi. Ćevabdžije (ponekad zapisani i kao ćevapdžije) se pominju u beogradskim parohijama, u knjigama rođenih, kao očevi ili kumovi. Pominju se tek od kraja XIX veka. Parohija Svetog Marka:…

Kafane su veoma važno mesto ne samo radi jela i pića, nego i radi okupljanja, pregovaranja, dogovaranja, sklapanja poslova. Veoma su brojne u starom Beogradu. U njima su radile mnoge kafedžije. Neke kafane su istorijski poznate. Nekada se tačno znalo gde se ko okuplja – bilo da se radi o…

U mehanama se moglo pojesti i popiti ali i prespavati, odmoriti za dalji put ili povratak kući. Mehane su još od turskog vremena bile u gradovima, a za vreme kneza Miloša su otvarane i po selima. Mehandžije se pominju u knjigama rođenih u parohiji Saborne crkve. Kao i u ostalim…

Retko koji obrok prođe bez hleba, kao što se i retko koji ručak napravi bez povrća. Nije presudno da li su domaćin ili domaćica išli u nabavku, ali posle posete pekari i bakalnici bilo je potrebno kupiti još nešto, da bi ručak sadržao i nešto konkretno – meso. Sasvim je…

Bakalnice su obezbeđivale raznovrsnu robu, većinu svakodnevnih potreba starih Beograđana – povrće, voće, brašno, šećer, zejtin, kafu. Nisu prodavale meso i hleb. Mnoge bakalnice nisu bile veliki prostori, ali su zato bakalini bili vrlo brojni. U nekim slučajevima, kada se prodavala roba koja je iz udaljenih krajeva ili inostranstva, radnje…

Sva tri zanata su se bavila pečenjem brašna, ali su pravili različite stvari. Furundžije (stari naziv ekmedžije) su pravili hleb od crnog brašna, kifle i perece. Simidžije su pravili razna peciva – simite, pogače, pite i drugo. Pekari su pravili hleb od belog brašna. Furundžije – ekmedžije i simidžije se…

Za mnoge važne kućne poslove je potrebno pripremiti toplu vodu. Svejedno da li je u pitanju pranje veša, kuvanje ili kupanje, voda je morala da se zagreje. Tokom hladnih meseci se i grejalo. Jedini način da se navedeno sprovede je bio da se loži, drvo ili ugalj, što će posledično…