Ниш (општине и насеља)

11. јун 2012.

коментара: 5

Град Ниш:

Градска општина Медијана:

Брзи Брод и Ниш

Градска општина Нишка Бања:

Банцарево, Горња Студена, Доња Студена, Јелашница, Коритњак, Куновица, Лазарево Село, Манастир, Никола Тесла (до 1979. године део Нишке Бање), Нишка Бања, Островица, Прва Кутина, Просек, Равни До, Радикина Бара, Раутово, Сићево и Чукљеник.

Градска општина Палилула:

Бербатово, Бубањ, Вукманово, Габровац, Горње Међурово, Девети мај (до 1985. године Ново Село), Доње Власе, Доње Међурово, Крушце, Лалинац, Мрамор, Мраморски Поток, Паси Пољана, Суви До и Чокот.

Градска општина Пантелеј:

Бреница, Врело, Горња Врежина, Горњи Матејевац, Доња Врежина, Доњи Матејевац, Јасеновик, Каменица, Кнез Село, Малча, Ниш – део, Ореовац, Пасјача и Церје.

Градска општина Црвени Крст:

Берчинац, Веле Поље, Вртиште, Горња Топоница, Горња Трнава, Горњи Комрен, Доња Топоница, Доња Трнава, Доњи Комрен, Кравље, Лесковик, Медошевац, Мезграја, Миљковац, Ниш – део, Палиграце, Паљина, Поповац, Рујник, Сечаница, Суповац, Трупале, Хум и Чамурлија.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Миољуб

    Морам Вас похвалити што користите ћирилицу.Све ино странице које су на српском користе ћирилицу,а наш народ,латиницу.Па чак нису достојни ни слова š č ć đ ž i dž да користе.Уби нас латиница!

  2. vojislav ananić

    NAISSUS, у римско доба име данашњег Ниша. Предјел, у којем се налазио Ниш, звао се за Римљана и прије њих Дарданија и био је насељен илирским племеном Дарданаца. Н. није римско име, него су га Римљани затекли. Провинција, у којој се Н. налазио звала св најприје Мезија, затим Горња Мезија, а од краја 3 вијека по Кристу Провинецијаја Дација (Дациа Медитерранеа). У Н. се родио цар Константин. Римски цар Клаудије II Готски потукао је 268 по Кр. Готе код Н. у нишком пољу. Из римских натписа, који су нађени у Н. знамо да је у почетку 3 вијека по Кр. ту била једна војничка ергела (или један депо коња), и да се на Нишави или на њеном ушћу налазила једна флотила. У хисторији кршћанске цркве играо је Н. доста знатну улогу. Он је био владичанска столица још у средини 4 вијека по Кр. На чувеном сабору у Сардици (данашњој Софији) 34. био је и владика из Н. Чувен је био нишки владика Роносус, који је свргнут 381 због неке своје херезе. Посљедњи познати владика у Н. спомиње се око средине 6 вијека по Кр. Н. је имао јамачно и своје мученике, али они нису познати. У Н. није нађено нмого римских старина. Најзнатнија је брончана глава Константинова. која је нађена при копању темеља за нови жељезни мост (сада је у београдском Народном музеју). У Н. су нађене и неке сребрне посуде с латинским натписом: »Царе Линиције нека би увијек твоја била побједа«. Остали римски споменици из Н. су неколико написа, рељефа, новац и т. д.

    Н. Вулић.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, III КЊИГА , Н—Р, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

  3. vojislav ananić

    НИШ, варош у Србији (главно мјесто нишке области). Има 26.096 становника. На ријеци је Нишави у Нишком Пољу. Важно је саобраћајно раскршће (жељезнице Ниш-Скопље-Солун, Ниш-Цариброд-Софија-Цариград, Ниш – Књажевац -Зајечар). Послије Београда најважнији је саобраћаји чвор Србије. Трговачко је и привредно средиште јужног дијела сјеверне Србије. Сједиште је жупана, команданта дивизије и епархијско сједиште. Има двије гимназије, првостепени и градски суд, казнени завод. У бизантско доба Н. је био један од главних трговачких градова и једна од четири оружнице у Илирику. За Константина Великог био је лијепи и велики град. За вријеме сеобе народа порушен је, а за владе Јустинијана Великог и каснијих бизантских владара подизан је и уљепшаван. У 11 и 12 вијеку Н. је био лијеп, насељен и врло богат град. Ту је 1189 Немања дочекао Фридрика Барбаросу. У српским рукама био је до 1386, када су га заузели Турци. У 16 вијеку Н. је био »опало мјесто«, у 17 вијеку изгледа да се мало подигао. У 18 вијеку напредовао је знатно. Био је увијек раскршће важних друмова.

    Литература: К. Костић, Трговачки центри и друмови; Ердељановић и Николић, Трговачки центри и путеви.

    Б . Д.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, III КЊИГА , Н—Р, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

  4. Владимир Петровић

    Поштовани,

    занима ме порекло породице Петровић iz Медошевца код Ниша, славимо Светог Луку , по причи мојих рођака, ми смо староседеоци у овом месту, прадеда Добривоје рођен 1909.године, његов отац и деда Милош и Милан
    .
    Унапред хвала !!!

    Са поштовањем,
    Владимир Петровић