Порекло презимена, село Манастир (Нишка Бања)

7. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Манастир, Градска општина Нишка Бања, Град Ниш – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и главне географске одлике.

Манастир је лоциран у западном делу Сићевачке клисуре, који је значајно шири и проходнији, са јасно израженом алувијалном равни Нишаве. Налази се са леве стране Нишаве, у подножју Кусаче (770 m), једног од врхова Суве планине (1 .810 m), 2 km југоисточно од железничке пруге и магистралног пута Ниш–Димитровград.

Удаљен је 8,5 km североисточно од Нишке Бање (општински центар) и 16 km источно од Ниша. Физиономски се развија у висинској зони од 380 до 430 m.

Воде.

На сеоској територији Манастира налази се неколико извора: Свега Петка, Јавор, Горњи и Доњи Вини дол, Треска, Маркова чешмица, Селиште и др., од којих су последња два коришћена за напајање оваца. Значајем се истиче извор Свете Петке (у прошлости је постојао још један у његовој непосредној близини, који је пресушио), поред цркве Св. Николе. У народну је присутно вишевековно веровање да лечи очне болести.

Земље и шуме.

Обрадива земља налазила се на местима Кошариште, Падина, Доње и Горње Ливатке, Максима њива, Пажар, Оревица, Локва и др. (данас су углавном под пашњацима, шљиварима и шумом). Утрина се налазила на месту Стража и на потесу изнад Селишта и манастирског пута (користили су је и мештани Просека).

Тип села.

Манастир је сеоско насеље неправилног елипсоидног облика, издуженог у правцу југозапад—североисток. Збијеног је физиономског типа. У писаним изворима помиње се и под називом Горњи Просек, а до 1945. представљао је заселак Просека. До исељавања мештана и његове трансформације у викенд насеље био је подељен на две физиономске целине: Горњу и Доњу малу.

Старине у селу.

Од старина се у Манастиру значајем истиче црква Св. Николе. Постоје индиције да је црква подигнута на темељима старијег манастира посвећеног истом свецу, који се наводи 1498. и 1564. у близини села Просек. Данашњи православни храм изграђен је 1838. године добровољним прилозима житеља.

Поред цркве налази се гробље из XIX века. На северној страни порте подигнута је зграда (8х4 m), y народу „ћелија“ (присутно је веровање да су у њој живели монаси). На удаљености од неколико стотина метара од поменуте цркве, поред извора Свете Петке, налазе се трагови истоименог манастира (остатак зида од бигра и сломљени крст), непознате старости (не наводи се у писаним документима). Као објекат народног градитељства, значајна је и стара чесма Теферич (изграђена 1934), на којој је 1981. постављена спомен–плоча ратницима палим 1912–1918. и 1941–1944. године.

Порекло становништва.

Припадници фамилија које су живели у Манастиру сматрани су староседеоцима. Њихови потомци не памте време досељавања својих предака, а само поједини знају миграционо порекло:

-Дакини (пореклом са Косова и Метохије). Њихови поделци:

-Ђорђевићи и Савићи, Коцићи (пореклом из околине Пећи), њихови поделци:

-Николићи и Младеновићи; Миљковићи; Живићи (пореклом из Грделичке клисуре);

-Стојановићи и њихови поделци:

-Цветковићи.

Сеоска слава – „литије“ је била летњи Св. Никола, а одржавао се и сабор на Велику Госпојину.

Новија исељавања становништва.

Село Манастир је у условима масовног исељавања житеља од 60-их година ХХ века расељено. Последњи мештани:

-Милан и Дарина Николић, умрли су у селу средином 80–их година. У којој мери је исељавање било интензивно указује и податак да је после Другог светског рата исељено и „угашено“ (смрћу домаћина) 40 кућа. Мештани су се највећим делом иселили у Ниш и суседно село  Просек, у коме данас постоји 34 кућа манастирских фамилија:

-Николићи, Коцићи, Младеновићи, Цветковићи, Ђорђевићи, Савићи, Живићи и Миљковићи.

Исељавање становништва праћено је викенд изградњом, тако да је у условима савременог развоја Манастир трансформисан у викенд насеље (2001. – 62 викендице). Прва викендица је изграђена средином 60-их година, а викенд насеље се развија од 1973. године. Најинтензивнија градња викенд кућа одвијала се током 80-их година, када су сеоске куће, већином, по куповини, трансформисане у викендице.

Функције насеља.

Манастир је у прошлости био мешовито, сточарско и виноградарске насеље.

На бази развијености основних функција припадао је примарним селима.

Данас представља викенд насеље.

Уређење насеља.

Манастир се снабдева водом преко сеоског водовода, за чије потребе је каптиран део извора Света Петка (користи га и просечки локални водовод).

Верује се да је почетна електрификација насеља извршена 20–их година ХХ века. Савремена електрификација извршена је непосредно после Дугог светског рата – 1948/49. године (трофазна струја је уведена средином 60–их година).

Асфалтни пут добија почетком 60–их, а телефонске везе средином 80-их година ХХ века.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.