Порекло презимена, село Равни До (Нишка Бања)

12. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Равно До, Градска општина Нишка Бања, Град Ниш – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и главне географске одлике.

Равни До се налази на дну Островичке котлине, у централном делу Сићевачке клисуре, на долинским странама (већи део на левој) периодичног Потока (Островичка река, у Равном Долу Росуља), леве притоке Нишаве, северно од висоравни Плоча (590 m), 6 km јужно од железничке пруге и магистралног пута Ниш–Димитровград. Лоциран је источно (14 km преко Плоче и 19 km преко Островице) од Нишке Бање (општински центар) и 20,5 km источно од Ниша.

Просторно се развија у висинском појасу од 440 (Манићи) до 500 m (Тучалци). У атару се налази највећи део висоравни Плоча (590 m), која заузима површину од око 3,5 km2 (источни део припада К.О. Куновица). Представља хидрографски чвор Куновичке, Островичке и Црвене реке. Позната је по крашким, претежно вртачастим облицима рељефа (Ардиште, Стришковица, Симонова и Дубока вртача).222 У атару се налази извори: Горњи извор, Доњи извор, Јасен, Бањица, Сланиште, Корубица, Под Врљак и Бели габар.

Земље и шуме.

Обрадиве површине се налазе на местима Бањица, Велимирица, Гариње, Голема ливада, Голема њива, Дедовац, Дрење, Јасен, Ковачевица, Лука, Росуља, Ружин дел и Смрдан. Шуме и ливаде су на местима Бело габарје, Бука, Гариње, Дубрава, Корубица, Кртичевица, Николино блато, Росуља, Селска ливада и Станци. Пашњаци се налазе на Плочи. Утрине су лоциране на местима Врх, Медена стена и Лазарева мртвина. Виногради и воћњаци (углавном шљиваци) налазе се на местима Голема њива, Дедовац, Дел, Дрење и Јасен.

Тип села (Облик и физиономија).

Равни До је неправилног геометријског облика. Збијеног је физиономског типа, који је поред конфигурације терена условљен и постојањем читлучког села у периоду турске владавине. Просторном композицијом обједињује физиономска дела, група сродничких кућа:

Табаци, Антини, Ђорђевићи (Митини, Качкоњи), Перинци, Црвењинци, Даклемци, Тучалци, Манићи, Шуњинци, Нешинци, Живићи, Бабачови, Карчинци, Симиџици, Ивковци, Њашкови,

Рашинци, Раденковићи – Лецини, Раденковићи – Душанови, Младеновићи, Коларци и Циган-мала. Наведене физиономске целине распоређене су, правцем север–југ, дуж асфалтног пута од Островице ка Плочи и лучне сеоске улице која се са поменутим путем спаја на уласку у село и код сеоске чесме.

Старине у селу.

На локалитету Стара њива пронађена су кремена оруђа праисторијске старости. Поред некадашње трасе Цариградског друма, на месту Аниште, налазе се остаци (грађевински материјал) турског хана. На месту Кулиште, где се данас налази школска зграда, постојала је кула турског спахије, господара села у време када је Равни До био читлучко насеље.

Према народном предању, старо село се налазило 1 km југоисточно од садашњег, на месту Голема ливада (потес Корубица), где је и данас сеоско гробље. На месту Крс је испод записног дрва — „миро“ (храст) са уклесаним крстом постављен камени крст, око кога је постављено камење у два реда (служило је за седење), где се одржавало „литије“.

Порекло становнишва.

Староседелачка фамилија су:

-Црвењинци (Игњатовићи, 1 кућа; слави Св. Николу), чији су преци (сеоски слуга са својом децом), по предању, једини преживели турски покољ у старом селу Росуља, а потом су се, са допуштењем господара села Кулин-бана, населили на данашњу локацију.

Из околине Сврљига су досељене фамилије:

-Табаци (Миленковићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Перинци (Павловићи, 1 кућа; слави Св. Николу) и њихови поделци:

-Симиџици (Крстићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Нешинци (Нешићи, 1 кућа; слави Cв. Ранђела),

-Живићи (Живићи, 2 куће; славе Св. Николу) и:

-Карчинци (Ранчићи и Станковићи, 3 куће; славе Св. Ранђела).

Из Заплања су досељени:

-Антини (Живићи, 1 кућа; слави CB. Николу) и:

-Бабачови (Стојановићи, 1 кућа; слави Св. Николу), из села Дуга Пољана (Заплање):

-Даклемци (Ђурићи, 1 кућа; слави Cв. Николу) и:

-Ђорђевићи или Митини —Качкоњи (Ђорђевићи 1 кућа; слави Св. Николу), из села Клење (Бела Паланка):

-Шуњинци (Стојановићи, 5 кућа; славе Св. Николу), из околине Пирота:

-Ивковци (Ивковићи, 2 куће; славе Св. Ранђела), из Малче (Ниш):

-Рашинци (Марковићи, 4 куће; славе Св. Николу), из Куновице:

-Младеновићи (2 куће; славе Св. Илију), из Банцарева су у другој половини ХIХ века досељени:

-Tyчалци (Станковићи, 1 кућа; слави Св. Николу), из села Црнче током друге половине XIX века досељени су:

-Манићи (Манићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Раденковићи од којих су настале две фамилије:

-Раденковићи – Лецини (Раденковићи и Ђорићи, 2 куће; славе Св. Николу) и:

-Раденковићи – Душанови (Раденковићи, 2 куће; славе Св. Николу) и пре Првог светског рата:

-Љашкови (Миленковићи, 1 кућа; слави Св. Ђорђа).

Непознатог миграционог порекла су:

-Коларци (Јовановићи, 2 куће; славе Св. Николу) и ромска фамилија:

-Алићи (5 кућа; славе Св. Василија). Из села су исељене фамилије:

-Ћораци (славе Cв. Николу), пореклом из околине Пирота, и:

-Тасићи (славе Св. Николу).

Сеоска слава — („литије“) је ћурђевдан, преслава Св. Лука, а сабор се одржавао на Св. Германа.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду је исељено (углавном у Ниш и околна насеља) и „угашено“ (смрћу домаћина) 40 домаћинстава: 5 кућа фамилије:

-Ћораци, по 3 куће фамилија:

-Табаци, Коларци, Рашинци и Тучалци, по 2 куће фамилија:

-Ђорђевићи (Митини – Качкоњи), Црвењинци, Манићи, Ивковци, Тасићи и Перинци и по 1 кућа фамилија:

-Антини, Нешинци, Живићи, Бабачови, Карчинци, Симиџици, Њашкови, Раденковићи – Лецини, Раденковићи – Душанови, Младеновићи и Даклемци.

Функције насеља.

Равни До припада мешовитим, виноградарско-воћарским и сточарско-ратарским селима (раније сточарско). На бази заступљености основних функција припада групи примарних села. Од основних функција у селу постоји једино аутобуска станица, а радила је и четвороразредна основна школа, која је затворена због мањка ученика.

Уређење насеља.

Мештани су се најпре снабдевали водом са сеоске чесме, коју је 1935. Изградио Ђурић Петар. Од 1986. године водоснабдевање је колективно, преко сеоског водовода за чије потребе су каптирани извори Јасен, Дедовац и Горњи извор (данас повремено пресушује). У плану је прикључење на островички водовод (код каменолома). Језерце Блато на Плочи мештани користе за напајање стоке.

Електрично осветљење село добија 1960/61, а асфалтни пут 1974. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.