Шеширџије

Међу разним новотаријама које су стигле у Београд током XIX века, не могу се прескочити шеширџије.
Правили су шешире за старо и младо, за даме и господу, по мери, жељи и последњој моди.
Шешири су потреба, и лети и зими. Некада су били обавезан део гардеробе. Помоћу њих се лако показивао положај у друштву.
Почетно су се правили само за мушкарце, а временом се јављају и женски. Дамски шешири су могли да буду посебно маштовити и разноврсни.

Шеширџије су почетно забележене само мушкарци да би се касније и жене прикључиле.

У књигама рођених се јављају ова занимања, која су повезана са израдом шешира:
калфа шеширџијски, шеширџија, радник у фабрици шешира, пословођа фабрике шешира, радник шеширџијски, фабрикант шешира.

Међу подацима књига рођених се наведена занимања не јављају пре 1875. године.
Недостатак тих података је што су скоро искључиво само мушкарцима уписивали занимања.

У парохији Саборне цркве се помињу:
Теодор Димитријевић, калфа шеширџијски
Љубомир Шнајдер, шеширџија
Љубомир Јовановић, шеширџија
Коста Вукићевић, шеширџија

У парохији цркве Светог Марка су:
Теодор Димитријевић, шеширџија
Ђорђе Димић, шеширџија
Сима Тодоровић, шеширџија

При Вазнесенској цркви се помињу:
Јован Хаморски, шеширџија
Александар Ранковић, радник у фабрици шешира
Радомир Јокић, пословођа фабрике шешира
Коста Софронијевић, радник шеширџијски
Александар Бранковић, радник фабрике шешира
Радомир Јокић, фабрикант шешира

У цркви Светог Александра Невског су забележени:
Милош Скерлић, шеширџија
Сима Тодоровић, шеширџија
Љубомир Јовановић, радник у фабрици шешира

Поменути Милош Скерлић је отац Јована Скерлића. Јован је имао везу са шеширџијама и по мајци, јер је Персида рођена Мирковић ћерка шеширџије.

Извори: матичне књиге рођених цркава Саборне, Светог Марка, Вазнесенске и Светог Александра Невског.