Poreklo prezimena, selo Zavala (Trebinje)

Poreklo stanovništva sela Zavala, opština Trebinje. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Glavni delovi sela – Češljari i Zavala – su u Vali između brda Ostroga i Klisure. Mahala Budin Do je visoko u sasvim kratkoj i strmoj vali, a pod strmim stenama. Sličan je položaj i Mareve (Muhareve) Ljuti. Selo je u Popovu najbogatije pitkom i zdravom živom vodom. Mnoga okolna sela, pa i ona iz najudaljenijih krajeva, u letnje doba, za vreme  velikih suša, dolaze po vodu i dogone stoku da je napoje u Zavali. U polju, ispod sela, je vrelo Lukavac i jezero Bovan, koji nikada ne presušuju. Vodu Bovan uredio je kaluđer Azarije oko 1593, koji je podigao i dva čatrnje u u selu. Na Bovanu se poji stoka iz kamenica, a iz Lukavca nije i odnosi narod, retko kad tu i stoku poje.

U brdu su žive vode: Crnjava, Bitomišlje, Bjeloušica, Orlica i Pištet. Ispod mahale Mareve Ljuti, u samom kraju polja, je živa voda Pokrivenik. Sem toga, u Vjetrenici ima, sem Velikog i Malog Jezera, i drugih većih i manjih basena sa još jednim ovećim potokom, koji nikada, na ni za vreme najvećih suša, ne presušuju. Ta voda se ne iskorišćuje. Svaka kuća ima po čatrnju. Stare su Čatrnja: Maska (Maxalska?) Čatrnja u Budinu Dolu, koja spada u najstarije u ovom kraju, u Ploči, na Kuku i dve manastirske. Lokve su Zakržje i Kruševica. U polju su radne zemlje: Carine, Kuparice, Bare, Lađine, Diljke, Čitlukovi, Zminice, Lušače; oko mahala: Petrov Do, Stari Vrt, Gornja i Donja Petkovica, Dolovi, Potselje, Vratlo, Lipovci. “Gora” (krupnija šuma) je na mestima: Glačice, Klisura, Mokri Do, Zakržje i dr., a “šuma” (sitnija šuma, zimna gora): Pograđe, Ostrog, Prodo, Brekovac i dr.

Tip sela.

Selo se deli na mahale: Zavala, Mareva Ljut, Budim (Budin) Do i Češljari. Mahale su potpuno odvojene jedna od druge, a u njima su kuće na okupu. U mahali Zavali žive izmešani pravoslavni, katolici i muslimani, u Marevoj Ljuti i Budimu Dolu sami pravoslavni, a u Češljarima sami katolici. Iznad sela su staje u Zakržju. Pravoslavni manastir Sv. Vavedenja je pri strani, severno od sela, ispod brda Ostroga, a katolička crkva Sv. Antuna je ispod mahale Češljara. Svaka mahala ima svoje zasebno groblje, a rodovi Srba i Sopić imaju svoja posebna groblja, u blizini porušene nekadašnje Miholje crkve.

Selo je dobilo ime po svom položaju za Valom, bilo da se dolazi iz polja ili od Slanoga.

Manastir u selu je možda iz srednjeg veka, a katolička crkva je sagrađena 1927. južno od manastira, na Crkvištu ili Crkvinama, bile su crkve Sv. Petka i Sv. Petar. Po crkvi Sv. Petke i okolice je prozvana Petkovica. Pričaju da je crkva Sv. Petra napravljena u 17. veku, za vreme ratovanja Mlečića, Austrije i Rusa sa Turcima. Tada su Mlečići bili osvojili sve od Trebinja duž Popova do Gabele i tom prilikom napravili tu crkvu za svoje vojnike, pa su u njoj, posle odlaska Mlečića okolni katolici ponekad vršili misu.

Ali, kad su je 1867. hteli da obnove i već počeli da skupljaju priloge za to, u čemu su im svesrdno pomagali i pravoslavni, došlo je iznenada do jednog incidenta. Rudinica iz Ravnog počeo je galamiti i tražiti da im se, pored toga, da još i polovica Petrova Dola, koji je odmah tu do njih. To je naljutilo tadašnjeg kaluđera Nikodima Vulovića, koji je takođe bio dao prilog i obećao ih još potpomoći, i uz pripomoć ostalih pravoslavnih oterao ih je odatle.

Posle toga, katolici su poveli parnicu kod turskih vlasti u Trebinju, ali je spor dobio pravoslavni manastir, jer su Mlečići bili uzurpirali sporno zemljište za vreme svoje kratkovremene okupacije. Sve dotada neki katolici iz Zavale sahranjivali su se na tom mestu. Pre 70-80 godina poslednji su tu sahranjeni Mato Andrić, zvani Mazura, i Đuro Andrić sin Pere a brat Ive (koji je bio živ 1938). I posle toga, a pre nekih 45 godina, za vreme austro–ugarske okupacije, katolici su obnovili parnicu u Mostaru, ali su i tu izgubili. O tim crkvama neki pričaju ovo: Neki ban u Trebinju imao sina koji se utopio u Trebišnjici, koja ga je posle nekog vremena izbacila ispod Zavale. Čim je to ban doznao, došao sa svojom svitom da ga zakopaju. Ali, budući da je bio utopljenik, narod se opirao i protivio tome. Da bi narod umirio i zadovoljio, obeća i napravi dve crkve, jednu do druge, za pravoslavne i za katolike.

Godine 1525. Turci su hteli da osvoje poluotok Pelješac. Te godine na Petrovdan čitao je misu u Zavali, u crkvi Sv. Petra, fra Sisto iz Spanoga.(Ovaj podatak iz Dubrovačkog arhiva dao mi je d–r Nikola Zvonimir Bjelovučić iz Dubrovnika). Dakle, crkva Av. Petra je bila u Zavali i 1525. Prema komadima kamena što su ih našli V. Ćurčić i LJ. Mićević 1932. na tom mestu, a koji su posle preneti u manastir Zavalu, izgleda da je ty bila neka veličanstvena građevina u 10 veku. Oko ruševina tih crkvica su mnoge „grčke ploče“, preko 20. Manja crkvica je bila sagrađena tako da joj je severni zid prelazno preko dve ploče. Jedna široka ploča je ukrašena: na sredini štit sa mačem, a oivičena grubim užetom (na Crkvinama je i jedan nadgrobni krst iz novijeg vremena. Pored toga, tu su 1941. sahranjena trojica Popovaca iz Metkovića i još neki drugi Srbi iz Dalmacije, koje su ustae pobile pa im leševi dopremljeni ovamo, M. S. F.). Srednjem veku pripadaju i poznati reljefi sa pretstavama scena iz lova u pećini Vjetrenici.

Oko 250 metara zapadno od tih crkava cy ostaci porušene crkve Miholja, po kojoj se i samo mesto tako zove. Kad su muslimani Mataradžići iz Ljubinja nadoziđivali na jednu staru kulu u Zavali, koja stoji i sada, težaci su im donosili okresani kamen sa Miholje crkve. Za tu kulu, koja je iznad crkava Sv. Petra i Sv. Petke, pričaju da su je pravili vrlo bogati Kadijevići, koji su bili pravoslavni. Kadijevići su zaista živeli u Zavali i bili veoma znamenit rod. Krajem 17. veka pominje se kao mletački serdar u Popovu Damjan Kadijević iz Zavale, a 1718. za vreme druge mletačke okupacije i u službi Mletaka: vojvoda Aleksa Kadijević i alvijer Luka Kadijević. Godine 1743. Mihailo Simić od roda Kadijevića poklonio je polijelej manastiru Zavali. Ti Kadijevići su imali kuma katolika Ivića u Ravnom i kuma Đurinu, muslimana u Kotezima. Kako je Kadijević imao mnogo zemlje u, polju, sve današnje Hase, koje imaju oko 70 rala, to nije bilo milo Serdarevićima, muslimanima iz Ljubinja. Serdarević je gledao na sve  moguće načine da se dočepa zemlje Kadijevića. Najzad, pomoću Burine i uspeo je u tome. O tome postoji i sledeći zapis:

Jednoga dana, po nagovoru Serdarevića, Burina pozva u goste kuma Kadijevića u Koteze i ovaj, ke sluteći zlo, ode. Ty su ga dobro gostili i častili. Kad ujutro rano Burina otvori ženske sanduke, izvadi iz njih dragocene nakite i, krijući, turi Kadijeviću u konjske bisage. Sutradan Kadijević, ne sluteći ništa, ljubavno se pozdravi i ode kući. Kad je bio isp0d Galičića, u poteru za njim doće kum mu Burina sa još nekoliko muslimana iz Koteza i zavika: “Što si mi pokro nakite ženske jazuk ti bilo!”. “Nijesam, kume, kumstva mi!”, pravdao se Kadijević. “Denu, da vidimo šta je u bisagama?!” ponovo će Burina. Kadijević sjaše konja i otvori bisage, kad, na svoje veliko iznenađenje, ugleda nakit. Uzalud se je Kadijević kleo i pravdao, ovaj pred svedocima pokupi svoj nakit i optuži ga kadiji Serdareviću u Ljubinje. Serdarević ga osudi na 1001 dukat u zlatu ili imanje ili glavu. Tada Kadijević pođe u kuma Ivića u Ravno i zamoli ga da mu nekako pomogne i novac nađe da otkupi glavu. Ivić je bio mnogo bolestan, pa mu nije mogao pomoći. Kad Kadijević ode, Iviću se nešto ražali, te onako bolestan ode u Dalmaciju da nađe novce. Sutradan Ivić je doneo novce, ali Kadijevića nije više zatekao. On je noćno sa svojima umakao i nastanio se u Slivlju, na ušću Neretve, gde i sada ima mnogo Kadijevića. (Ovde smatraju da je otuda nastala poslovica: “Ko te tuži?” – “Kadija”. “Ko te sudi?” – “Kadija”.

Kadijevići i sada održavaju veze i rođakaju se sa familijama u Zavali. Njihove zemlje pritisli su Bubići, Serdarevići, Mulamehmedovići i Omeragići iz Ljubinja. Poviše sela, za bregom, ima stara gradina, obrasla y bršljan, koju narod zove Grad hercega Šćepana. Slušao sam od nekih da su taj grad pravili Milijevići, koji su bili od sadašnjih Martinovića u Crnoj Gori.

Pored mnogih starih omeđina i kamenih “tijesk”-ova za teštenje nečega, u selu još ima mnogo grčkih ploča i gomila. Nekoliko gomila je na vrhu Velje Gradine idući Golubincu. Ima ih nekoliko ispod Češljara. U Budinu Dolu je bilo mnogo grčkih ploča ali su uništene. Nad Lokvom, Na Brijegu, U Čelinjaku, oko Budina Dola ima mnogo “grčkih grobova”; samo kamen usađen više glave Imena omeđina su: Oborinje, Lipovčine, Zečevina, Perišićevina, Rujnac, Vikova Torina, Podorlice, Za Krstom, Pojužilovina, Krunićevina i dr. U nekima od njih živeli su seljani za vreme kuge. I na brdu Ostrogu, prema Gradu Hercega Šćepana, ima stara gradina. Pričaju da se nekada prepinjao konopac–žica s Ostroga u Klisuru i da se nekada “prelazilo” i prevozilo s jednog na drugi grad, kada je voda tekla od Zavale kroz Valu na Slano.

Gradac iznad Budina Dola bio je nekad manastirski, i zato su Misite i Mrakovići davali manastiru svake godine dobrovoljno ponešto.

Priča se osobito u Budinu Dolu o stradanju sela od kuge.

Sem za Kadijeviće, zna se za nekoliko rodova koji su nekada boravili u selu. Godine 1688. pominje se Marko Milošev iz Češljara. Zec se iselio u Majkove u Dalmaciji, gde ih i sada ima. Ovi su katolici. A ima ih još negde u Šumi i Mostaru, i ti su pravoslavni. Kadijević se otselio u Slivlje. Perišić se otselio u Stolac, gde ih i danas ima, a ima ih još i u Grmljanima i Boki Kotorskoj, Svi slave Jovanjdan. Blanića su oterali zbog neke krivice, posle čega se on naselio u Čvaljini, a docnije preselio u Nevesinje. Godine 1718. pominje se Vukadin Blanić. Muharevice su izumrle. Po njima se prozvala Muhareva – Mareva Ljut, a mesto gde je bila njihova kuća i sada se zove Muarevica. Ima i njihovo groblje. Krunić se odselio u Ljubinje. Ima ih i u Stocu i Trebinju. Klimente su izumrle. Pojužile su se smakle. Ima ih u Biogradu kod Nevesinja. Krulji, doseljeni iz Vođenje kod Ljubinja, su se odselili u Banat, posle Prvog svetskog rata. Repeš se preselio u Ravno. Bašice su izumrle. Pričaju za nekog gaziju (junaka, zlikovca) i lopova Kurta Bašicu da ga je na prevaru ubio Hromić, musliman iz Stopa, na Belenićima. U izbi u kojoj je nekada stanovao taj Bašica sada živi Maksim Mrakić. Bašica ima u Ljubinju. Verovatno su u Zavali u 18. veku živeli i neki Bravačići: u đačkoma groblju iznad manastira bili su grobovi Šćepana Bravačića iz 1763, uz kog je 20 godina kasnije sahranjen Nikola Bravačić, a pored Jovana Srbića, Riste i Lazara Sopića i Đure Krečaka, pominju se 1817. kao držaoci manastirskih zemalja Dam(jan b)ašić i Mato Lečić. Bašića i Lečića nema više u Zavali.

Poreklo stanovništva.

Danas u selu žive izmešani pravoslavni i katolici. Godine 1875. selo je imalo pravoslavnih 10 domova sa 79 duša i katolika 6 domova sa 46 duša. najstarijim rodovima u selu se smatraju Srbe i Sopiće.

Pravoslavni.

-Vukanovići (7 k.) su se doselili oko 1825 iz Slimnice u Šumi gde ih još ima. Ranije su se zvali Rašovići. Doveo ih je na manastirski čitluk Nikodim Vujović, kad je upravljao manastirom (1339). Slave Jovanjdan.

-Mrakići (5 k., 6 pop., Nikoljdan) se smatraju starosedeocima. Ranije su se zvali Milijevići.

-Čalaka (3 k., Lučindan) su poreklom sa Vlahovića. Neki se od njih udao za žensku Pojužilo u Marevu Ljut, odakle se posle preselio u Zavalu.

-Dreči (3 k., Jovanjdan) su od Mihojevića, a Drečima su prozvani što im se neki predak “drečio” (kreveljio) Vaso, ded Laze Dreča (p. 1900), rodio se u Grmljanima, a u Marevu ljut došao iz Dračeva. Vaso je bio sedmi potomak onoga koji je došao iz Riđana.

-Šešelji (2 k., Lučindan) su se doselili u Marevu Ljut iz Koteza, a daljim poreklom iz Riđana, odakle je došao Lazar, peti predak Dušana Šešelja (r. 1899). Najpre. su bili u Veličanima (Šešeljevina), pa u Kotezima. Za njih se priča: Pre 100 godina neki Jovo Šešelj predavao vino o derneku (vašaru) na Petrovdan u Zavali. Među ostalim svetom tu je bio i musliman Crni Omer sa svejim slugom. Kad je Omer popio oku–dve vina, poče da razbija čuture za vino oko sebe, a Jovo pograbi nož pa ga prekolje kao janjca, a zatim prekolje i slugu mu. Tada su bila trojica braće Šešelja. Posle toga ubistva, jedan brat se preselio u Do, drugi u Nevesinje, a treći, Joko, pobegne u neko mesto kod Metkovića i pokatoliči se. Tamo ih i sada ima dosta. Ima ih raseljenih u Stocu, Mostaru, Sarajevu, Beču i dr.

-Misite (2 k., 3 por, Sv. Vračevi Kuzman i Dajman) su se deselili pre 100 godina sa Kijeva Dola.

-Sopići (1 k., Nikoljdan) se smatraju starosedeocima i jedno su sa Mrakićima. Ranije su se zvali Milijevići. Jedan od Sopića se odselio u Stolac, gde sada ima potomstva.

-Srbe (1 h., 2 por., Nikoljdan) su starosedeoci. Pričaju da su od Srba odselili Petar, Jovo i Mihailo u Dubrovnik, a odatle u Rusiju, a kod kuće su ostali Lazar i sin mu Tomo. Od tog roda je bio kaluđer Nikifor Srbić, koji je umro i sahranjen u manastiru Zavali 1864.

-Koraći (1 k., 4 por., Nikoljdan) su odavno u selu, a starinom su iz Crne Gore. Od njih je bio pok. Hristifor Mihajlović, arhimandrit, koji je umro 1921. i sahranjen u manastiru Žitomisliću.

-Mićevići (1 k., Jovanjdan) su se doselili za trgovinom iz Stoca, pre 29 godina. Ima ih u Stocu, Žitomišljiću, Beranima, Sarajevu i Vogošći.

-Čihorići (2 k.) su se doselili iz Čvaljine za trgovinom.

-Vulić (1 i.) se doselio iz Strujića za trgovinom.

-Pendo (1 k.) se doselio 1921. iz Čvaljine.

-Milić (1 k., Lučindan) je došao 1927. iz Veličana.

Katolici.

-Andrići (6 k., 10 por.) i Lete (3 k., 4 por.) su jedan rod. Ranije su se zvali Palemete. Kako je jedan od njih bio tako brz, kao da leti, prozvali ga Leto. Palemeta ima u Čavšu i Mišljenu, a Leta u Mostaru i kao muslimana u Turkovićima i Stocu.

-Jovići (4 k.) su se doselili pre 250 godina sa brda Komanja poviše Stoca. Po pretku Jovi se zovu Jovići, a ranije prezime im je bilo Nikolići.

-Ćorići (4 k.) su doseljeni sa Klobuka pre 250 godina. Ranije su se zvali Miloševići, a Ćorići su prozvani po Iliji Miloševiću koji je pre 130 godina u lovu izgubio jedno oko. Ima ih i u Dubrovniku.

-Krečki (3 K.) su se zvali Radonići, a ne zna se odakle su poreklom. Jedan od njih preselio se na Beleniće. Krečkama su prozvani po tome što je jednom prilikom samo neki njihov predak, među više prisutnih, mogao da izguli iz zemlje jednu krečinu (žilu).

-Primorac (1 k.) je iz Krućevića i naselio se 1922. kao penzionisani železničar.

Sem Primorca, koji nema slave, svi ostali katolici slave Mratindan.

Muslimani.

-Sinanović (1 k.) se je naselio iz Ljubinja, pre 30 godina.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.