Дрниш (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Дрниш је град у унутрашњости Далмације, на крајњем западу Петровог поља, између планина Мосећ и Промина. По њему је названа област Дрнишка Крајина, а од давнина је имао функцију центра дрнишког котара/општине. Настао је у подножју тврђаве (Градине) подигнуте на самом почетку кањона ријеке Чиколе, која долази из поља. Иако се дуго мислило да су тврђаву и град основали Турци, пронађени су документи о постојању Дрниша и у предтурско доба (1494. године). Вјерује се да је Дрниш пао под османску власт 1522. године, заједно са Книном и Скрадином, мада су деценијама раније Турци држали источни крај Петровог поља. Након турских освајања, опустошене крајеве око Дрниша масовно је населило православно становништво из источне и римокатоличко из западне Херцеговине (Морлаци). Дрниш је имао велики значај у доба турске владавине, нарочито почетком 17. вијека. Тада су га насељавале аге, диздар (заповједник тврђаве), кадија (судија), занатлије и трговци. Најугледнија муслиманска породица била је Терзибалић. Дрниш је припадао нахији Петрово поље у Клишком санџаку. У првим турским дефтерима (1528/30, 1540/42, 1550, 1574) записивана је тврђава Дрниш и њена варош, а 1585. и 1604. наводи се касаба Дрниш. Данашњи дио Дрниша звани Варош прилично је удаљен, пошто се налази на падинама Промине између Бадња и Трбоуња, а одувијек је био рурална средина, као и сусједна два села. Током турске владавине, то насеље/варош звало се Рахчић и вјероватно је досезало територију до самог Дрниша и око њега. На свим аустријским пописима од 19. вијека Варош се водио као дио насеља Дрниш, а у православним шематизмима 19. вијека се црква Св. Аранђела са гробљем (у пољу према Кричкама) сврставала у Варош, иако је на потпуно другој страни. По дефтерима из 1585. и 1604. види се да је касаба Дрниш била чисто муслиманска, док је у вароши (Рахчићу) било измјешано мулиманско и хришћанско становништво. У Дрнишу су подигнуте четири џамије (погледати чланак Дрнишке џамије у доба турске владавине). Минарет једне од тих џамија постоји и данас, док је друга претворена у римокатоличку цркву Св. Анте.

Процват турског Дрниша у првим деценијама 17. вијека потпуно је заустављен у Кандијском рату (1645 – 1669) са Млечанима. Град је 1648. освојио и порушио млетачки провидур Фосколо, претходно  склопивши договор да католичко и православно становништво околних села пређе на њихову страну. Турци су повратили Дрниш, али је нејасна ситуација око тога коме територија припада, по свему судећи трајала дуго, током читавог рата. Постоји податак да је трансформација џамије у цркву Св. Анте почела још 1664. године, али је дефинитивно у Дрнишу поново успостављена турска власт 1670. и трајала је до 1683. године, пред почетак Морејског рата (1684 – 1699). Становништво дрнишког краја је 1683. под вођством петропољског харамабаше Мате Накића, збацило турску власт, а Млечани су наредне године званично објавили рат. Тако је Дрнишка Крајина постала дио Млетачке републике, све до њене пропасти 1797. године. Срушене су све џамије у граду, осим Халил-хоџине која је постала главна римокатоличка црква (св. Анте), а након тога су подигнуте још неке римокатоличке, као и православна црква Успења Пресвете Богородице (на мјесту некадашње џамије). Римокатолицима је главна жупна црква била у Бадњу (Св. Иван) гдје се сахрањују и данас, а у самом турском граду није ни могла постојати. Након пада турске власти у град се досељавало становништво из околине, а Млечани су деценијама касније доселили и неке православне породице из Црне Горе, вјероватно због заслуга у ратовима са Турцима. Из католичких матица крштених се наслућује да је доста муслимана, али и православаца, успостављањем млетачке власти прешло на римокатоличку вјеру (извор: фра Карло Косор, Дрнишка крајина за турскога владања, 1979. год). Међу покрштеним би могли бити Куртовићи, чије се старе куће налазе одмах до некадашње џамије (данашње цркве).

Од српског/православног становништва, најстарији у Дрнишу су Јовићи (Милојевићи) и Суботе, који су уједно и најближи тврђави (Градини). Они су постојали на самом почетку млетачке владавине, а касније су из Црне Горе досељени Петрановићи, Петричевићи, Његуши, Андрићи и други. Сасвим сигурно је старији слој православног становништва, још под Турцима, био у Варошу и околини (Красићи, Колунџићи, Опанчине, Мрђени и други). Дрнишка православна црква Успења Пресвете Богородице је постојала на самом почетку 18. вијека, али је 1908. на истом мјесту подигнута много већа истоимена црква. Св. Аранђел на гробљу подигнут је средином 19. вијека. Ту се сахрањују дрнишки Срби (на излазу из града према Кричкама и даље према Сплиту, поред самог пута). Током аустријске владавине, почевши од 1832. године, издвајањем од православаца настала је заједница гркокатолика/унијата чији је центар био у Кричкама (погледати чланак Унијати у Далмацији). Најмоћнија унијатска породица била је Вежић, из самог Дрниша, која је изумрла. Гркокатолици су се огромном већином вратили на православље, а понеки постали римокатолици (Вранковићи из Дрниша), тако да их данас више нема на овом подручју.

Од хрватског/римокатоличког становништва, осим сердара Накића и Раднића, најстарији у самом Дрнишу су били Видовићи (Кравари и Патјаре), Пранићи, Вукасовићи, Лабори, Бутужини, Куртовићи, Леонтићи, Дадићи, Чавићи и други, те Цолићи, Трбљени и Будимири у Варошу. Данас су најбројнији Вукушићи, Матићи, Марини и Чупићи, који су досељавали у Дрниш из најближих села (Лишњак и Трбоуње) тек у 20. вијеку. Дрнишки римокатолици се сахрањују на старом гробљу у Бадњу (Св. Иван). У Дрнишу је главна црква успостављањем млетачке власти постала Св. Анте (бивша џамија), а подигнут је и Св. Роко (заштитник града). С краја 19. вијека је и велика црква Госпа од Ружарија.

Попис становништва 1830. године: римокатолика 560, православаца 375 (укупно 935)

Попис становништва 1991. године: Хрвата 3447, Срба 1021, осталих 185 (укупно 4653)

Напомена: На списак нису стављена презимена која нису постојала у Дрнишу прије 20. вијека.

ПРАВОСЛАВЦИ

ЈОВИЋ (раније Милојевић) – Илиндан (код Градине)

• 1710. Јован Милојевић, по коме су потомци носили презиме Милојевић-Јовић (данас само Јовић); 1756. Мио и Никола Милојевић-Јовић (син Тодор); 1756. рођен Божо Милојевић-Јовић Тодоров, будући сердар у посљедњим годинама млетачке и почетком аустријске управе; били су најутицајнија српска породица током 18. вијека, што је на крају потврђено титулом дрнишког сердара; 1948. године пописано је 55 Јовића у Дрнишу.

СУБОТА (надимак Кеца)- Стевањдан (код Градине)

• 1710. Радован Субота; 1756. Никола Субота; власници земљишта уз Градину (тврђаву); 1948. године пописане су 44 Суботе у Дрнишу.

МРЂЕН – Стевањдан (код Кнезова изнад кањона и на сјеверу Дрниша)

• 1756. Трифун, Лука, Никола, Стипан и Јуре/Ђуро? Мрђен; 1948. године пописана су 63 Мрђена у Дрнишу.

РАШКОВИЋ – Никољдан (Плоче, између моста и Градине)

• 1750-их Петар Рашковић, који је имао синове Тому, Јована и Саву; 1948. године пописан је 1 Рашковић у Дрнишу.

ОПАНЧИНА– Никољдан (заселак у близини Кричака)

• 1710. Радован Опанчина; 1756. Илија Опанчина; 1948. године пописано је 12 Опанчина у Дрнишу.

КОЛУНЏИЋ – Ђурђевдан (Варош)

• 1710. Лазар Колунџић; 1756. Видо и Илија Колунџић; 1948. године пописано је 17 Колунџића у Дрнишу.

КРАСИЋ – Стевањдан (Варош)

• 1756. Григорије Красић (сасвим сигурно постојали и раније у Варошу, а једна кућа била код Градине/минарета у 19. вијеку); 1948. године пописано је 60 Красића у Дрнишу.

МИЛОШ – Никољдан (Варош)

• 1756. Милош Ћук; неки су у 20. вијеку населили сам град Дрниш и имају надимак Шкакић; 1948. године пописано је 29 Милоша у Дрнишу.

КАЛИНИЋ – Никољдан (Варош)

• 1858. Ђуро Калинић из Кољана оженио римокатолкињу и дошао у заселак Будимира код ње; 1948. године пописан је 31 Калинић у Дрнишу.

ТРИВИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1710. Јован Тривић; 1756. Сава Тривић; 1810. Михаил Тривић пок. Андрије; Михаилови синови били су Тома и Андрија, који је постао римокатолик, а презиме више није постојало у Дрнишу средином 20. вијека (кућа им била на сјеверу Дрниша, код Мрђена)

МИЛОВИЋ (у 18, 19. и првој половини 20. вијека, кућа западно од Градине, код Андрића)

• 1770-их Илија Миловић у Дрнишу добијао синове, а посљедњи Миловић се одселио и умро у Шибенику након Другог свјетског рата.

Досељеници из Црне Горе 1730-их (населили их Млечани)

ПЕТРАНОВИЋ (у 19. вијеку надимци Сламуша, Крпуша, Дундак и Гусак; од Крпуша је Мојић, а од Гусака Рус) – Аранђеловдан (код Градине и на западу Дрниша)

• 1756. Раде Јанков, Раде Иванов, Никола, Стипан, Илија и Тома Петрановић; 1948. године пописана су 43 Петрановића у Дрнишу.

ПЕТРИЧЕВИЋ (надимак у 19. вијеку био Вучица, а неки имали и Мештар) – Аранђеловдан (од Градине према Плочама и западно од Градине)

• 1756. Вуле и Митар Петричевић; 1948. године пописано је 6 Петричевића у Дрнишу.

АНДРИЋ (надимак Муслија) – Аранђеловдан (западно од Градине)

• 1756. Раде и Никола Андрић; 1948. године пописана су 52 Андрића у Дрнишу.

ЊЕГУШ – Никољдан (Плоче, између моста и Градине)

• 1756. Лука и Иван Његуш; 1948. године пописана су 4 Његуша у Дрнишу.

ЦРНИЦА (18. и 19. вијек, западно од Градине)

• 1756. Јован Црница; 1810. Васо Црница пок. Петра.

ТЕКЛИЋ (18. вијек)

• 1756. Јово и Никола Теклић

ТОМИЋ (18. вијек)

• 1756. Јово и Петар Томић

Досељеници из околине у 19. вијеку

МИОВИЋ – Аранђеловдан

• око 1805. године Јаков Миовић Стевин, порезник, дошао је у Дрниш из Карина, оженио ћерку богатог Симе Петрановића-Сламуше, преузео имање и крсну славу Аранђеловдан (раније био Ђурђевдан), постао најбогатији Дрнишанин, а пошто није имао дјеце, наслиједио га је синовац Петар Јованов који је имао сина Јакова/Јаку; потомци су исељени средином 20. вијека; 1948. године пописан је 1 Миовић у Дрнишу.

БИЛБИЈА (у 19. вијеку)

• око 1820. године Тодор Билбија Илијин, од трговачке породице из Босанског Грахова, преко Скрадина дошао у Дрниш; убрзо су и нестали из Дрниша (није их било 1875), а кућа им се налазила испод Св. Анте.

ПЕРЛИЋ (раније Сврдлин) – Никољдан (Плоче, између моста и Градине)

• око 1820. Симо Сврдлин-Перлић Симин доселио се из Отишића; 1948. године пописано је 9 Перлића у Дрнишу.

БЈЕГОВИЋ

• 1867. Лука Бјеговић Данилов из Рамљана (Далматинско Косово) оженио се у Дрнишу, а његов брат Јаков Бјеговић био је власник куће у Дрнишу 1875. године (исто рођен у Рамљанима); 1948. године пописано је 5 Бјеговића у Дрнишу.

КОВАЧЕВИЋ

• 1845. Шпиро Ковачевић из Тепљуха добио Јована у Дрнишу, који је био власник куће 1875; 1948. године пописано је 16 Ковачевића у Дрнишу.

ДЕРЕТА

• око 1830. Лазо Дерета се из Биочића преселио у Дрниш и постао унијат, а његов син Анте се вратио на православље; Тодор Дерета 1835. добио калуђера Нићифора (било је још досељеника истог презимена); 1948. године пописано је 5 Дерета у Дрнишу.

МАНОЈЛОВИЋ

• 1863. Никола Манојловић из Кањана био у Дрнишу када се оженио. Његови синови су били Симо Манојловић-Маливук пок. Николе, један од најбогатијих Дрнишана, и крчмар Тоде; 1948. године пописано је 10 Манојловића у Дрнишу.

КАЛИК

• 1865. Никола Калик пок. Илије (из Нос Калика), посједник, добио Илију у Дрнишу, који је умро током Другог свјетског рата, као и његов син; није их било 1948. у Дрнишу.

БЕАДЕР

• 1863. Божо Беадер из Житнића оженио се и живи у Дрнишу; 1948. године пописано је 39 Беадера у Дрнишу, укључујући и простор код Кричака који су населили почетком 20. вијека.

ПОПАЦ

• око 1860. Васко Попац из Кричака се преселио у Дрниш, а неки други Попци су дошли у заселак Опанчина који припада Дрнишу; 1948. године пописана су 4 Попца у Дрнишу.

СИРОВИЦА

• крајем 19. вијека Тома Сировица пок. Јове из Житнића био кочијаш у Дрнишу; 1948. године пописано је 7 Сировица у Дрнишу.

ОЖЕГОВИЋ

• крајем 19. вијека Ђуро Ожеговић пок. Тодора и Тодор Ожеговић пок. Саве, рођени у Биочићу, а живе у Дрнишу; 1948. године пописано је 8 Ожеговића у Дрнишу.

МУДРИНИЋ/МОДРИНИЋ

• око 1900. доселио се Петар Модринић из Радучића; 1948. године пописана су 3 Мудринића у Дрнишу.

ПРАВОСЛАВЦИ>ГРКОКАТОЛИЦИ>РИМОКАТОЛИЦИ

ВРАНКОВИЋ (раније Шуша)

• 1756. Тодор Вранковић; 1839. умро Јован Вранковић пок. Тодора, без мушких потомака (ови Вранковићи нису род са садашњим); трговац Тодор Шуша (1807-1859) Аћимов се доселио из Скрадина и оженио ћерку водећег унијата Јована Вежића, прешао на гркокатоличку (унијатску) вјеру 1832. године, а преузео кућу и презиме изумрлих Вранковића; у 20. вијеку потомци прешли на римокатоличку вјеру, а неки су сахрањени на православном гробљу; 1948. године пописано је 11 Вранковића у Дрнишу.

ВЕЖИЋ (раније Стричевић)

• у другој половини 18. вијека Лука Стричевић-Вежић (доселио се у Дрниш из непознатог мјеста); Јован Вежић пок. Луке 1832. са православља прешао на гркокатоличку вјеру и постао најватренији унијат (од раније био један од најутицајнијих грађана, као и отац); надшумар Никола Вежић сахрањен у Загребу 1918. као унијат, а његов брат Марко 1936. у околини Шибеника, као римокатолички свештеник (с њима се лоза угасила).

РИМОКАТОЛИЦИ

ЦОЛИЋ (Варош)

• 1708. Иван Цолић; 1756. Антон и Јосип Цолић; у највишем дијелу Вароша, код Милоша; 1948. године пописано је 7 Цолића у Дрнишу.

БУДИМИР (Варош)

• 1707. Мате Будимир; 1756. Мио и Иван Будимир; средином 20. вијека нестали из Вароша (има их у Сплиту); 1948. године пописан је 1 Будимир у Дрнишу.

ТРБЉЕН/ТРБЉАН (Варош)

• 1721. Павле Трбљен; 1756. Пава и Петар Трбљан; куће су биле близу Будимира, а нестали почетком 20. вијека.

ПРАНИЋ/ПРАЊИЋ

• 1711. Никола Прањић; 1756. Марко, Пава и Матош/Мате Прањић; 1948. године пописана су 64 Пранића у Дрнишу.

КРАВАР (раније Видовић)

• 1720. Иван Краварић; 1735. Никола Видовић, а 1749. Никола Видовић-Краваревић; 1756. Иван Кравар; 1948. године пописано је 47 Кравара у Дрнишу.

ПАТИЈЕРА/ПАТЈАРА (раније Видовић)

• 1711. Иван Патјара; 1713. Мате Патјара; 1745. Анте Видовић-Патјара; 1756. Анте Патијера; 1948. године пописано је 11 Патјара у Дрнишу.

ДАДИЋ

• 1712. Јела Дадић; 1731. Мио Дадић; 1756. Стипан, Андрија и Мио Дадић; 1948. године пописан је 21 Дадић у Дрнишу.

КУРТОВИЋ

• 1706. Мате Куртовић; 1948. године пописано је 7 Куртовића у Дрнишу.

ЛЕОНТИЋ

• 1718. Иван Леонтић; 1756. Мате Леонтија; 1948. године пописано је 49 Леонтића у Дрнишу.

ЛАБОР (раније Донјарац/Доњарчевић из Гориша)

• 1709. Никола Доњарац; 1764. Божо Доњарац-Лаборовић; 1948. године пописана су 4 Лабора у Дрнишу.

ЖАРКОВИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1756. Мартин Жарковић, Цингано-ковач (вјероватно род са Жарковићима из Парчића).

ТИЛИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1756. Јосип Тилић (Цингано-ковач).

КЕВИЋ

• 1786. Андрија Кевић-Зоричић дошао код Тилића (касније под презименом Кевић-Тилић); 1948. године пописано је 59 Кевића у Дрнишу.

ПАУЛИНОВИЋ

• 1708. Јаков Паулиновић; 1756. Анте Паулиновић; 1948. године пописано је 12 Паулиновића у Дрнишу.

НОВАКОВИЋ

• 1749. Божо Новаковић (вјероватно доселили из Сиверића); 1948. године пописана су 4 Новаковића у Дрнишу.

ВУКАСОВИЋ (друго презиме Мишковић)

• 1712. Мио Вукасовић; 1756. Мишко Вукасовић; 1948. године пописано је 5 Вукасовића у Дрнишу.

БУТУЖИН (друго презиме Сиверић)

• 1756. Анте Сиверић; 1800. Шиме Сиверић-Бутужин; 1948. године пописана су 2 Бутужина у Дрнишу.

МИЈАНОВИЋ

• 1776. Анте Мијановић добио Рока; 1948. године пописано је 8 Мијановића у Дрнишу.

ЧАВИЋ (раније Билогривић)

• 1705. Иван Билогривић добио Мартина; 1707. Лука Билогривић; 1785. Стипан Билогривић-Чавић; око 1800. Шиме Чавић; 1948. године пописан је 1 Чавић у Дрнишу.

КНЕЗ (издвојени заселак на западу, изнад кањона)

• 1750-их Никола Кнез (доселили из Бадња-Сиверића); 1948. године пописано је 40 Кнезова у Дрнишу и Бадњу заједно.

НАКИЋ (млетачки колунели-пуковници и сердари)

• 1693. погинуо дрнишки сердар Мате Накић; 1715. Грго Накић; 1948. године пописана су 34 Накића у Дрнишу и Бадњу заједно.

РАДНИЋ (у 18. и 19. вијеку, млетачки колунели)

• 1713. Мио Раднић; 1717. Грго Раднић; 1756. Иван Раднић; постојали и средином 19. вијека.

БАДРИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1708. Петар Бадре; 1756. Анте Бадрић; постојали и средином 19. вијека.

РАДИЧИЋ/РАДЕЧИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1711. Анте Радичић; 1756. Илија Радечић; постојали и средином 19. вијека.

ГРАНДА (у 18, 19. и почетком 20. вијека)

• 1706. Грго Гранда; 1756. Иван Гранда; почетком 20. вијека Анте Гранда.

КАРАВЕЛА (у 18. и 19. вијеку)

• 1756. Лука Каравела; у другој половини 19. вијека Мате Каравела.

ДАБАЛА (у 18. и 19. вијеку)

• 1751. Анте Дабала; 1756. Анте Дабаловић; постојали и средином 19. вијека.

ЛОЗИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1725. и 1756. Анте Лозић; постојали и у 19. вијеку.

БАБАЧИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1706. Шимун Бабачић; 1756. Грго Бабачић; 1836. умро Јосип Бабачић.

ЈАЊЕТИЋ (у 18, 19. и почетком 20. вијека)

• 1726. и 1756. Бартул/Баре Јањетић; крајем 19. вијека Стипан Јањетић пок. Анте и Божо Јањетић пок. Ивана.

МРКОЈЕВИЋ/МРКОВИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1727. Шиме Мркојевић; 1756. Шимун и Јосип Мркојевић; крајем 19. вијека Анте Мрковић-Цумпа (надимак постојао и у 18. вијеку).

ЦИЦВАРА/ЦИЦВАРИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1705. Анте Цицварић; 1706. Шиме Цицварић; 1756. Мате и Бариша Цицвара; 1840. Иван Цицвара.

ЂЕВРСКО-КУНА (у 18, 19. и почетком 20. вијека)

• 1710. Марко Куна; 1756. Иван Ђеврско; у 18. вијеку записивани као Ђеврско-Куна, а касније као Ђеврско; 1875. Мишко Ђеврско пок. Тадије, Лука Ђеврско пок. Анте и Иван Ђеврско пок. Николе.

КУШПИЛИЋ

• 1795. Петар Кушпилић; 1948. године пописано је 10 Кушпилића у Дрнишу.

КУЛУШИЋ

• 1824. Мате Кулушић у Дрнишу добио Стану, а доселио се са Миљеваца; 1948. године пописано је 15 Кулушића у Дрнишу.

ПЛЕНКОВИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1790. Андрија Пленковић; Михо Човић из Макарске се 1866. вјенчао са Пером Пленковић, а касније презиме Пленковић-Човић.

МИЛИЋ-ШТРКАЉ

• 1785. Мате Штркаљ (досељеници из Покровника); 1837. умро Иван Милић, посједник рођен у Задру, а чија је мајка била Штркаљ; 1948. године пописано је 15 Милића-Штркаља у Дрнишу.

МИЈИЋ

• око 1800. Тома Мијић, који се доселио из Скрадина; 1948. године пописано је 11 Мијића у Дрнишу.

ШИРИНИЋ

• 1843. Никола Ширинић добио Јосипа у Дрнишу, гдје живи, а доселио се из Бадња; 1948. године пописано је 11 Ширинића у Дрнишу (Бадањ је био дио Дрниша на том попису).

АЏИЈА

• 1868. Дамас Аџија се доселио из Карлобага; синови су били Божидар Аџија (народни херој) и Никола (дрнишки начелник); 1948. године пописане су 3 Аџије у Дрнишу.

ШЕГВИЋ

• 1837. Јаков Шегвић пок. Анте умро у Дрнишу, а рођен је у Сплиту.

ГРУБИШИЋ

• 1830. Марко Грубишић из Шибеника се оженио у Дрнишу; 1948. године пописан је 1 Грубишић у Дрнишу.

ВИЛИЧИЋ

• 1831. Данијел Виличић добио Марију, а рођен је у Шибенику; 1948. године пописано је 13 Виличића у Дрнишу.

ВЛАДИЋ

• 1844. Андрија Владић из Првић Луке код Шибеника добио Мату у Дрнишу; 1948. године пописана су 3 Владића у Дрнишу.

БУДИША

• око 1830. се Илија Будиша доселио из Врлике; браћа Мате и Петар Будиша пок. Илије 1875. дијеле кућу; 1948. године пописано је 7 Будиша у Дрнишу.

ЗЕНИЋ

• 1854. Иван Зенић Матин се вјенчао у Дрнишу, а рођен је у Шибенику; 1948. године пописана су 2 Зенића у Дрнишу.

КОЛОМБО

• 1890. се у Дрнишу оженио Аугустин Коломбо, рођен у Шибенику.

ФЕНЦИ

• 1861. Фрањо Фенци у Дрнишу добио Емануела, а доселио се из Шибеника (предак Јулије Фенци из Италије био је ратни заповједник у Кандијском рату и настанио се у Шибенику средином 17. вијека); по њима се дио Дрниша зове Фенчевина; смрћу Емануела се лоза угасила.

СКЕЛИН

• 1875. Јосип и Пашко Скелин (син Иван-Ђованин, будући начелник) становали су у Дрнишу, а досељени са Миљеваца; 1948. године пописана су 3 Скелина у Дрнишу.

ВУКУШИЋ

• 1842. Фране Вукушић-Либешко из Лишњака, живи у Дрнишу; у 20. вијеку више породица долази из Лишњака; 1948. године пописана су 53 Вукушића у Дрнишу.

МАТИЋ

• крајем 19. вијека се из Трбоуња доселио Јосип Матић пок. Мишка, а у 20. вијеку више породица; 1948. године пописано је 8 Матића у Дрнишу.

БУА/БУВА/БУХА

• 1875. у Дрнишу становали Анте Буа пок. Петра и Боже Буа Милин, на различитим локацијама (дошли из Велушића); 1948. године пописано је 5 Буа и 9 Бува у Дрнишу.

МУДРОЊА

• 1905. обртник Томе Мудроња са Муртера вјенчао се и живи у Дрнишу; 1948. године пописано је 7 Мудроња у Дрнишу.

УРОДА

• 1908. трговац Петар Урода из Злосела се вјенчао и живи у Дрнишу; 1948. године пописано је 6 Урода у Дрнишу.

Извори:

• Млетачки катастри и матичне књиге рођених, умрлих и вјенчаних (истраживачки рад аутора).
• Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
• Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.