Баљци су село код Дрниша (Далмација), на југоисточном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Баљци су завучени иза брда Сињал, у мањем пољу, на вишем терену (као и стари Градац), тако да се не виде из Петрова поља. Стари назив села био је Суховаре и под тим именом је записивано у турским дефтерима 16. вијека. Временом се усталио назив Баљци по презимену/племену Баљака. Код Билеће у Херцеговини постоје сусједна села Мириловићи и Баљци, исто као што је случај у Петровом пољу, а становништво несумњиво потиче из тог краја. Суховаре (Баљци) и Бречевић (Мирловић Поље) пописани су у турским дефтерима још 1497/98. године, што доказује да је источни дио Петровог поља освојен деценијама прије самог Дрниша. У Суховарама се у 16. вијеку јавља титула војводе (вјероватно су били мартолоси), а одатле је по свему судећи насељен Жегар код Обровца, будући да се становништво помицало према западу након турских освајања. У оба села више родова/презимена слави Лазареву суботу, а ДНК тестирањем (Y хромозом) по мушкој линији, доказана је веза, тј. заједнички предак (хаплогрупа I2a-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT18830).
Попис становништва 1830. године: православаца 392, римокатолика 24 (укупно 416).
Попис становништва 1991. године: Срба 453. Хрвата 13, осталих 4 (укупно 470).
ПРАВОСЛАВЦИ
МИЛАНКОВИЋ – Лазаревдан
- 1684. Лазо Миланковић међу православцима са турске територије склоњеним у Шибеник; 1711. Јован Миланковић. пок. Новака у Баљцима; 1948. године пописан је 131 Миланковић у Баљцима.
ЈАНКОВИЋ – Лазаревдан
- 1711. Јанко Кнежевић (вјероватно предак); 1948. године пописано је 55 Јанковића у Баљцима.
ЈОШИЋ – Лазаревдан
- 1711. Јован Јошић; 1755. Лука и Никола Јошић; 1948. године пописано је 28 Јошића у Баљцима.
КЛИСУРИЋ – Лазаревдан
- 1711. Тодор Клисурић; 1948. године пописано је 56 Клисурића у Баљцима.
ГЕГИЋ – Лазаревдан
- 1780-их Јован и Петар Гегић добијали дјецу; 1948. године пописана су 32 Гегића у Баљцима.
БИБИЋ (у 19. вијеку надимци Лошета, Дрљан и Амиџа) – Никољдан
- 1628. Радивој Бибић из Баљака; 1711. Сава, Никола, Јован и Стеван Бибић; 1948. године пописана су 54 Бибића у Баљцима.
БЕШЕВИЋ – Никољдан
- 1711. харамбаша Јован Бешевић, Јован Бешевић пок. Милоша, Јован Бешевић пок. Обрада, Новак Бешевић, Бороје Бешевић; 1709. у Житнићу су имали посједе капетан/харамбаша Јован Баљак из Баљака и Новак Баљак из Баљака, а то су једино могли бити Бешевићи (крсна слава презимена Баљак из Житнића је исто Никољдан); Бешевићи су генерацијама били главари села Баљци; 1948. године пописана су 92 Бешевића у Баљцима.
ТАРЛАЋ (огранак Бешевића) – Никољдан
- 1755. Иван/Јован Бешевић-Тарлаћ; 1948. године пописано је 13 Тарлаћа у Баљцима.
ОБРАДОВИЋ (огранак Бешевића) – Никољдан
- 1711. Јован Бешевић пок. Обрада; 1755. Иван/Јован Бешевић-Обрадовић; 1948. године пописано је 16 Обрадовића у Баљцима.
БАШИЋ (вјероватно огранак Бешевића)- Никољдан
- око 1720. рођен Андрија Башић; 1948. године пописана су 73 Башића у Баљцима.
АРАМБАШИЋ (вјероватно огранак Бешевића) – Никољдан
- у 19. вијеку Тодор Арамбашић; 1948. године пописано је 13 Арамбашића у Баљцима.
ТЕТЕК (вјероватно огранак Бешевића) – Никољдан
- 1766. Лазо Тетек; 1948. године пописано је 5 Тетека у Баљцима.
ЏАЛЕТА (вјероватно огранак Бешевића) – Никољдан
- 1750-их Симо Џалета, а око 1740. рођен Петар Џалета; 1948. године пописан је 21 Џалета у Баљцима.
ГЛИГОРИЋ – Ђурђевдан
- око 1750. Јован Глигорић, а рођени Алекса и Крстан Глигорић; 1948. године пописана су 3 Глигорића у Баљцима.
ГУТИЋ – Ђурђевдан
- око 1750. рођен Јован Гутић; 1948. године пописано је 7 Гутића у Баљцима.
ТОШИЋ – Ђурђевдан
- око 1760. рођен Стојан Тошић; 1948. године пописано је 8 Тошића у Баљцима.
БОГДАНОВИЋ (у 16. 17. и 18. вијеку)
- 1601. браћа Вушко и Радивој Богдановић; од Богдановића су настали Мудрићи, Ромци и вјероватно још нека презимена.
МУДРИЋ (раније Богдановић)
- 1709. Илија Богдановић из Баљака имао посјед у Житнићу, а презиме се наводи и као Богдановић-Мудре; крајем 18. вијека Марко Мудрић; 1948. године пописан је 1 Мудрић у Баљцима.
РОМАЦ (раније Богдановић)
- 1711. Јован, Лука и Илија Богдановић; 1755. Јован Богдановић-Ромац; 1948. године пописана су 4 Ромца у Баљцима.
МАКСИЋ
- 1730-их рођен Марко Максић; ишчезли из села у 20. вијеку.
БАИЋ
- 1740-их Јован Баић; ишчезли из села у 20. вијеку.
БОРОЈЕВИЋ (огранак Бешевића из 18. и 19. вијека) – Никољдан
- 1711. Бороје Бешевић; 1755. Петар Бешевић-Боројевић.
ПУЂАШ (у 18. и 19. вијеку)
- 1755. Марко Пуђаш; иселили у Славонију (Мирковце).
СИНЧЕВИЋ (постојали у 18. и 19. вијеку)
- око 1750. рођен Сава Синчевић.
КНЕЗ (постојали у 18. и 19. вијеку)
- око 1740. рођен Јаков Кнез; иселили у Славонију средином 19. вијека.
РИМОКАТОЛИЦИ
ГУГИЋ
- 1755. Иван Гугић; 1948. године пописано је 14 Гугића у Баљцима.
ВИДОВИЋ
- дошли из сусједног села Градац крајем 19. вијека; 1948. године пописано је 14 Видовића у Баљцима.
ЈАЈЧАНИН (у 18. и 19. вијеку)
- 1755. Мартин и Петар Јајчанин; 1835. Лука Јајчанин.
Извори:
- Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
- Подаци из млетачких докумената 17. вијека (Бибић и Миланковић) су преузети из књиге “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, Кристијан Јуран, 2016. год.
- Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
- Подаци о ДНК тестирању (Јошић из Баљака и више презимена из Жегара) преузети су из Српског ДНК пројекта (Друштво српских родословаца “Порекло”).
Коментари (0)