Баљци (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Баљци су село код Дрниша (Далмација), на југоисточном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Баљци су завучени иза брда Сињал, у мањем пољу, на вишем терену (као и стари Градац), тако да се не виде из Петрова поља. Стари назив села био је Суховаре и под тим именом је записивано у турским дефтерима 16. вијека. Временом се усталио назив Баљци по презимену/племену Баљака. Код Билеће у Херцеговини постоје сусједна села Мириловићи и Баљци, исто као што је случај у Петровом пољу, а становништво несумњиво потиче из тог краја. Суховаре (Баљци) и Бречевић (Мирловић Поље) пописани су у турским дефтерима још 1497/98. године, што доказује да је источни дио Петровог поља освојен деценијама прије самог Дрниша. У Суховарама се у 16. вијеку јавља титула војводе (вјероватно су били мартолоси), а одатле је по свему судећи насељен Жегар код Обровца, будући да се становништво помицало према западу након турских освајања. У оба села више родова/презимена слави Лазареву суботу, а ДНК тестирањем (Y хромозом) по мушкој линији, доказана је веза, тј. заједнички предак (хаплогрупа I2a-PH908>Y32084>PH3310>A20333>FT25902>FT18830).

Попис становништва 1830. године: православаца 392, римокатолика 24  (укупно 416).

Попис становништва 1991. године: Срба 453. Хрвата 13, осталих 4 (укупно 470).

ПРАВОСЛАВЦИ

МИЛАНКОВИЋ – Лазаревдан

• 1684. Лазо Миланковић међу православцима са турске територије (дрнишког подручја) склоњеним у Шибеник; 1711. Јован Миланковић. пок. Новака у Баљцима; 1756. Лазо Миланковић; 1948. године пописан је 131 Миланковић у Баљцима.

ЈАНКОВИЋ – Лазаревдан

• 1711. Јанко Кнежевић (вјероватно предак); око 1750. рођен Ристе, а око 1760. Тома Јанковић; 1948. године пописано је 55 Јанковића у Баљцима.

ЈОШИЋ – Лазаревдан

• 1711. Јован Јошић; 1756. Лука и Никола Јошић; 1948. године пописано је 28 Јошића у Баљцима.

КЛИСУРИЋ – Лазаревдан

• 1711. Тодор Клисурић; 1756. Божо и Миајло Кисурић; 1948. године пописано је 56 Клисурића у Баљцима.

ГЕГИЋ – Лазаревдан

•  око 1730. рођен Јован Гегић; 1948. године пописана су 32 Гегића у Баљцима.

БИБИЋ (у 19. вијеку надимци Лошета, Дрљан и Амиџа) – Никољдан

• 1628. Радивој Бибић из Баљака; 1711. Сава, Никола, Јован и Стеван Бибић; 1756. Лазо, Филип, Тома, Петар, Петар звани Лошета, Илија и Боже Бибић; 1948. године пописана су 54 Бибића у Баљцима.

БЕШЕВИЋ – Никољдан

• 1711. харамбаша Јован Бешевић, Јован Бешевић пок. Милоша, Јован Бешевић пок. Обрада, Новак Бешевић, Бороје Бешевић; 1709. у Житнићу су имали посједе капетан/харамбаша Јован Баљак из Баљака и Новак Баљак из Баљака, а то су једино могли бити Бешевићи (крсна слава презимена Баљак из Житнића је исто Никољдан); Бешевићи су генерацијама били главари села Баљци; 1948. године пописана су 92 Бешевића у Баљцима.

ТАРЛАЋ (огранак Бешевића) – Никољдан

• 1756. Иван/Јован Бешевић-Тарлаћ; 1948. године пописано је 13 Тарлаћа у Баљцима.

ОБРАДОВИЋ (огранак Бешевића) – Никољдан

• 1711. Јован Бешевић пок. Обрада; 1756. Иван/Јован Бешевић-Обрадовић; 1948. године пописано је 16 Обрадовића у Баљцима.

АРАМБАШИЋ (огранак Бешевића) – Никољдан

• 1756. арамбаша Стојан Бешевић (вјероватно предак); у 19. вијеку Тодор Арамбашић; 1948. године пописано је 13 Арамбашића у Баљцима.

БАШИЋ (вјероватно огранак Бешевића)- Никољдан

• око 1720. рођен Андрија Башић; 1948. године пописана су 73 Башића у Баљцима.

ЏАЛЕТА (вјероватно огранак Бешевића или Бибића) – Никољдан

• 1757.  Симо Џалета добио кћер, а око 1740. рођен Петар Џалета; 1948. године пописан је 21 Џалета у Баљцима.

ТЕТЕК (вјероватно огранак Бибића) – Никољдан

• 1766. Лазо Тетек; 1948. године пописано је 5 Тетека у Баљцима.

МАКСИЋ (огранак Бибића) – Никољдан

• 1730-их рођен Марко Бибић-Максић; ишчезли из села у 20. вијеку.

БОГДАНОВИЋ (у 16. 17. и 18. вијеку)

• 1601. браћа Вушко и Радивој Богдановић; од Богдановића су настали Мудрићи, Ромци и вјероватно још нека презимена.

МУДРИЋ (раније Богдановић)

• 1709. Илија Богдановић из Баљака имао посјед у Житнићу, а презиме се наводи и као Богдановић-Мудре; крајем 18. вијека Марко Мудрић; 1948. године пописан је 1 Мудрић у Баљцима.

РОМАЦ (раније Богдановић) – Ђурђевдан

• 1711. Јован, Лука и Илија Богдановић; 1756. Јован Богдановић-Ромац; 1948. године пописана су 4 Ромца у Баљцима.

ГЛИГОРИЋ – Ђурђевдан

• око 1750. Јован Глигорић, а рођени Алекса и Крстан Глигорић; 1948. године пописана су 3 Глигорића у Баљцима.

ГУТИЋ – Ђурђевдан

• око 1750. рођен Јован Гутић; 1948. године пописано је 7 Гутића у Баљцима.

ТОШИЋ – Ђурђевдан

• око 1760. рођен Стојан Тошић; 1948. године пописано је 8 Тошића у Баљцима.

БАИЋ (у 18. и 19. вијеку)

• 1740-их Јован Баић.

БОРОЈЕВИЋ (огранак Бешевића из 18. и 19. вијека) – Никољдан

• 1711. Бороје Бешевић; 1756. Петар Бешевић-Боројевић.

ПУЂАШ (у 18. и 19. вијеку)

• 1756. Марко Пуђаш; иселили у Мирковце код Винковаца.

СИНЧЕВИЋ (постојали у 18. и 19. вијеку)

• око 1750. рођен Сава Синчевић.

КНЕЗ (постојали у 18. и 19. вијеку)

• око 1740. рођен Јаков Кнез; иселили у Славонију/Срем средином 19. вијека.

РИМОКАТОЛИЦИ

ГУГИЋ

• 1756. Иван Гугић (вјероватно доселили као ковачи/Цингано, пошто то пише за Гугића који је био у Шибенику/Варошу); 1948. године пописано је 14 Гугића у Баљцима.

ВИДОВИЋ

• дошли из сусједног села Градац крајем 19.  вијека; 1948. године пописано је 14 Видовића у Баљцима.

ЈАЈЧАНИН (у 18. и 19. вијеку)

• 1756. Мартин и Петар Јајчанин; 1835. Лука Јајчанин (у матичним књигама записивани као ковачи/Цингано).

Извори:

• Млетачки катастри и матичне књиге рођених, умрлих и вјенчаних (истраживачки рад аутора).
• Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
• Подаци из млетачких докумената 17. вијека (Бибић и Миланковић) су преузети из књиге “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, Кристијан Јуран, 2016. год.
• Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
• Подаци о ДНК тестирању (Јошић из Баљака и више презимена из Жегара) преузети су из Српског ДНК пројекта (Друштво српских родословаца “Порекло”).