Порекло презимена, село Суботиње (Какањ)

Порекло становништва село Суботиње, општина Какањ. Према књизи  Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, комуникације и воде.

Суботиње је велико насеље, и у њему су села Суботиње, Хаџићи, Шипра и Драчић или Дерачић. Од Зеничког на западу деле: коса Буква, Брдо, Равно Пониеово, Пониевачки Млин на потоку Дубочици, затим граница иде страном иза Драчића на брдо Орлац, па преко Поратуница на саставке на Конћилима; Ријека дели од Кучића на истоку, а коса Озрње c Лозишћем од Рибнице на југу.

Најгорње је село Драчића или Дерачић или Драчић. То је село у страни под брдом Орлацем, лево од потока Дубочице. Село Шииру од Драчића дели коса. Ово је село у долу Шипри и по његовим странама; кроз овај до тече поток Кућишћа, који извире на Барици. Коса Радин Бријег дели Суботиње од Шипре. Под Радиним Бријегом или Ступом је стрм одсек Маглуша према Ријеци.

Тип села.

У Суботињу су куће на окупу на малој греди испод Рудина, а испод кућа је Шаша-Хаџићи су под Суботињем, на доњем крају незнатне заравни под Озрњем. Изнад Суботиња је округла раван нед Дидовцем. На путу из Суботиња у Рибницу је Страшни До. Ty je била велика шума, и тешко се пролазило туда због шуме и хајдука. Ближе Рибници је Лозишће.

Суботиње носи воду с Дидовца над селом и с Рибњака под селом, Хаџићи с Модрана, а Шипра с Водице; у Дерачићу је вода у селу.

Земље и шуме.

Њиве и чаири су изнад и испод села. Зову се: Језера, Загони, Вукове Баре, Пискавице, Висина, Раван, Кривача, Пограја, Огрнце, Каменишћа, Крушчице, Баре, Шаш, Погледоци, Газнн Врто, Селишћа, Роне, Под-дидова Кућа, Бакуле, Козјача, Рујнице, Палићке и Барице. У Дерачићу су: Небок, Градац, Жидово, Ханумаче, Шипра.

Драчићска је испаша по Орлацу и Дубочици, а суботињска по Пиљевини, Лозишћу и брду Варици. То је све ситна шума са мало крупне.

На Драчићу су раштркане куће: 1 Крчара, 1 Дражића или Николића, 1 Максића-Пантића, 1 Гатарића, 1 Зељке и 1 Купрешчића. Под Шипром је, а десно од Дубочице, 1 кућа Тодића-Јосиповића. На Шипри су куће такође раштркане: у долу Кућишћима је 1 кућа Јосиповића, на коси 1 Дукића, на Радину Ступу 1 Крчара, а под Виленим Бријегом, изнад Шипре 1 Гатарића, 1 Максића-Пантића, 1 Николића и 1 Трбића.

На самом Суботињу су у чопору куће: 1 Девића, 3 Димитрића или Дукића, 1 Гатарића, 1 Јосиповића, 1 Удовичића и 1 Лукића. На срту Брду изнад села је једна кућа Јањушића. У Хаџићима су 4 куће Шишића и 2 Ћорића. Осим Шишића, који су муслимани, сви су остали православни.

Кроз Суботиње је некада ишла калдрма од Какња за Тузлу; Од ње има још остатака. Изнад Драчића било је „грчко гребље“. На коси Радином Ступу су два висока камена; на мањем је крст у рељефу. Веле да је ту погинуо неки Раде стојећи “на биљези”. На истој коси, изнад овог камења је веће средњевековно гробље са стећцима у облику високих и ниских паралелопипеда и саркофага. И на „обрешку“ Виленом Бријегу су „грчко гребље и корита“. Осим ових, има и старих муслиманских гробаља. Једно је на Рудинама, крај садашњег православног гробља. Изнад средњевековног гробља на Радину Ступу је, на Брду, већ порушено Садиково Гребље. И под Гајем изнад Загона су два стара муслиманска гробља. Било је муслиманско гробље и на месту Душицама, али се већ не познаје.

Ништа се у селу не зна о Диду, Газији, Вуку и Садику, чија су имена сачувана у тонским називима. И само име Суботиње, које многи говоре као Соботиње, постало је од личног имена.

Село Суботиње је било „турско“. Ти су муслимани готово сви изумрли. Памти се још род Пашалића, који су делом.изумрли а. делом иселили у Бризник. Помињата имена сведоче да je на Суботињу било и пре хришћанског становништва, јер данашње православно становништво, што га чине већином скорашњи досељеници, не зна ништа о тим ранијим хришћанима.

Порекло становништва.

Муслимани:

-Шишићи (4) су делом прави Шишићи (2) и старинци, а делом су Хусике (2), чији је предак давно дошао из Мрамора на женовину.

Православни:

-Јосиповићи (3) су најстарији православни досељеници на Суботињу. Старином су из Крајине. Имају рода и у селу Копачком Врху у зеничком срезу. Славе Миољдан, а прислужују Аранђеловдан.

-Димитрићи (4). Неки се од њих зову и Дукићима. Била су четири брата: Симо, Лазо, Јово и Дука Димитрићи, и њихова је старина из Крајине. Славе Благочаснице (Благочасне Вериге), а прислужују Св. Арханђела.

-Дражићи или Николићи (2) су дошли с Мошћанице. Славе Ђурђевдан.

–Максићи или Пантићи (2) су дошли с Планинице. Опширније у опису Славина. Служе Лучиндан, а прислужују Аранђеловдан.

-Лукићи (1) су старином Богојевићи из Крајине. Дед им Лука родио се „у Босни“. На Суботиње су дошли из Мошћанице пре 30 година. Славе Никољдан.

-Зељко (1) је дошао из Лучана у зеничком срезу. Његови су били у Ивници и на Пониеову. Слави Петровдан.

-Трбићи (1) cy старином Токићи из Крајине. Славе Св. Николу, а прислужују „Богородицу по Миољу дану“, завет ради детета.

-Удовичићи (1) су старином из Крајине. Опширније у опису Озраковића.

-Гатарићи (3). Отац им је доселио из Крајине. Славе Степањдан.

-Крчари (2) и Купрешчић (1) су с Купреса, а даљом су старином из Јања. Купрешићи знају да су се раније звали Канлићи. Купрешчић је дошао недавно из зеничког среза. Славе Ђурђевдан.

-Девићи (1) су старином из Крајине. Истог су рода и Благојевићи у Десетнику.

-Јањушић (1) је дошао из Мошћанице пре 5 година. Слави Ђурђевдан.

-Ћорићи (2) су старином из Крајине, а на Суботиње су дошли c Данаца, где их још има. Служе Миољдан.

-Видачак (Станко у кући Алексе Димитрића). Дошао је пре седам година из Клопачког Врха. Слави Пантелијевдан. Прислужује своју прислужбу Св. Арханђела и пунчеве Влагочаснице.

-Кошћо (у кући Крчара на Шипри). Дошао је 1925 г. из Орослука код Травника. Слави Св. Глигорија.

Гробља.

Муслиманско је гробље у Великој Башчи изнад Хаџића, а православно за Суботиње на Рудинама, а за Дерачић на Грацу.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“.  Припремио сарадник Порекла Милодан.