Порекло становништва села Липница (у књизи Доња Липница и Горња Липница), општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
ДОЊА ЛИПНИЦА (Липница муслиманска)
Положај села, комуникације и воде.
Доња је Липница на левој обали реке Трстивнице, која је у исто време дели од Горње Липнице на западу. Од Нажбиља на југу дели поточић Трибово, лева притока Трстнонице, а с источне и северне стране диже се изнад села планина Липница (1458 m).
Село је у страни међу реком и потоком Лазином; овај поток извире из Лазине у планини Липници, и утиче у Трстионицу. Идући у Нажбиљ страном испод Липнице наилази се на косу Градац мећу доловима Вртачама (десно) и Трибовим (лево); кроз Трибово тече истоимени поток што извире у Поврћју, у врху дола. Коса Градац је врло уска и стрмих страна, а средина јој је заравњена. Над Грацем су у Липници, ливаде Раоца.
Село носи воду с потока Лазине; има крај потока и врело, али је у њему вода из потока. Поток је краткога тока, али због велике количине воде и у лето и због великог пада покреће неколико воденица, које су под селом начичкане једна изнад друге. Изнад села су, уз реку, већином чаире. Зову се: Трст, Станови, Меурић и Лијепе Долине.
Земље и шуме.
Под селом и низ реку су њиве: Оборишћа, Побрежнице, Чалуков До, Баре, Осоје, Црвена Стијена, Подвис, Градац и Стране. Испаша је по Липничком Брду изнад села.
Тип села и остали поодаци.
На левој страни потока Лазине, на месту Крали–Селишћу је 1 кућа Муминовића. На десној страни Лазине је Поток с 2 куће Мехиновића и 1 Муминовића. Изнад ових кућа, а под равни Селишћем су 4 куће Саћића, 1 Мехиновића, 2 Захировића, 1 Муминовића и 1 Ибрића. Растојање је између ових кућа незнатно, и цело насеље чини ипак само један чопор.
Прича се, да је на Грепку крај села било „грчко гребље“. Осим овога гробља, друго средњевековно гробље је на коси Грацу, с обе стране пута за Нажбиљ. И овде су стећци делом испретурани а делом потонули у земљу. Прича се још, да је на овој коси био град и да се зато зове Градац. Зна се још да је село страдало од куге.
Порекло становништва.
-Саћићи или Келеци (4), Мехиновићи (3) и Муминовићи (3) су заједничког порекла, и сматрају се старинцима.
-Захировићи или Мушићи (2) и Ибрићи (1) су један ред, и такоће су старинци.
Раније су се сахрањивали на Оплати; пошто је то место незгодно, отворено је ново гробље на Грепку.
ГОРЊА ЛИПНИЦА (Липница католичка)
Положај села, комуникације и воде.
Горња Липница је високо у страни на десној обали Трстионице. Коса Ширеновац за Кључем дели Горњу Липницу од Халуновића. Друм што иде косом Муадиновићи—Сридице –Бочица–Вро–Ћеста дели од села Горње Згошће. Од гробља на Ћести граница силази стазом низа страну кроз њиве на Царину па на Ријеку; то је северна граница према Слагошчићима. Ријека чини источну границу према Доњој Липници.
Насеље се дели на села: Бабајиће, Шимиће и Марјановиће. Сва су села високо изнад реке. Лииница или Шимићи су на равном земљишту, међу два поточића, а над кућама је стрма и гола страна. Под кућама, од тих поточића постаје Поток или Долина. Коса дели овај поток од упоредног Дола на југу, и на тој коси је село Бабајићи. Марјановића су нешто ниже на терасираној коси међу Потоком (десно) и Великим Долом (лево) на северу. И кроз Велики тече поток. Оба се потока саливају у Трстивницу. Идући од Марјановића на север, према Слагошчићима, долазе: страна Поратак, до и прљуге Хрзишће, Вински па Везов До и Довински Поток из Слагошчића. Изнад села је, на коси, Дели Хасановића Раван, а под селима су, крај реке, гајеви. Највећи је гај Дубраве. Од Горње Липнице, односно од Бабајића, па све до Халуновића, према југу је пространа шума Кључ, Осоје и Бризе. Кроз ту шуму пролази више поточића и долова испод Бочице ка Трстионици.
У Горњој Липници носе воду с извора међу Бабајићима и Шимићима; вода од тог врела отиче низ њиве у Поток. Идући у Слагошчиће су воде Локва и Радиељевац.
Земље и шуме.
Земље за обрађивање су по странама, већином под селом, и допиру до реке. Зову се: Присоје, Мокра Њива, Закриж, Долина, Мошљевице, Селишће, Гувнишћа, Радачице, Закључ, Под Марјановић Куће, Округла Њива, Јагодишће и Дубраве. Испаша је по Дугом Брду према Слагошчићима и крај Друма (Лазине, Бочица, Равница и Врела до Ранковића), где има ситне шуме. Осим тога гоне говеда на пашу и у Меорић, уз реку, где село такође има зирата. Од пре десет година чувају говеда и у Тисовим Главама, пошто је ту шума сасечена (далеко од села око два сата).
Тип села и остали подаци.
У Бабајићима су 2 куће Бабајића, 2 Андрића, 2 Божића, 1 Ћорића, 1 Јурића, 1 Јозића, који станује и у Слагошчићима и 1 Шимића. У „Липници“ су 2 куће Шимића и 3 Марковића, а у Марјановићима 2 Шимића, 1 Ћорића и 1 празна Марковића. Сви су католици.
По народном предању, на месту овога села били су, пре доласка Турака у Босну, „станови“ сељака с Храсна (Обре). Кад су Турци заузели Босну, католици су напустили Храсно, и населили се овде, а у Храсном су се населили муслимани.
У називу села Марјановића је сачувана успомена на род тога имена. Нисам могао сазнати, да ли је тај род сасвим изумро, иселио или је променио презиме. Највероватније је, да је тај род изумро за време неке куге; можда 1814—1817, када је, по сутјешком летопису, у Липници помрло више од половине становништва. Из овог су рода била и два угледна фрањевца: фра Петар Марјановић, који је 1783 биран за гвардијана сутјешког манастира, и фра Стјепан Марјановић. Фра Стјепан је рођен 1794, а умро 1848. у Сутјесци као гвардијан. Знаменит је, јер је продужио сутјешки летопис. Старинцима се сматрају они родови чији су преци дошли с Храсна.
Порекло становништва.
-Бабајићи (2) су старинци. Зову их и Копјарчићима. Год. 1774 биран је за викара у сутјешком манастиру фра Бонавентура Бабајић из Липнице.
–Шимићи или Козари (3) су такође старинци. Заједничког су порекла
-Марковићи (3), који су се раније такође презивали Шимићима.
–Ћорићи (2) су доселили с Бјелавића пре неких 50 година.
-Шимићи II (1). Отац им је дошао као најамник од Вареша још за време турске владе.
-Шимићи III (1), y Бабајићима. Доселили су пре окупације из Згошће.
-Јовић (1). Отац му био од Зенице, и зато су га звали Зеничанином. Били су у Слагошчићима, и син му се овде оженио „мираском“ пре 20 година.
-Андрићи (2) се зову и Мартиновићи. Непознатог су порекла.
Непознатог су порекла још:
-Божићи (2) и:
-Јурићи (1).
Под Бабајићима је напуштено гробље Бабајића, и сада се цело село копа у гробљу на Закрижу.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)