Порекло становништва села Грм, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан
Положај села, комуникације и воде.
Положај насеља је сличан као и код Зајезде. Од Слапнице на западу дели брдо Љубљан или Љубјан. За њега веже коса Потпросје—Јасике (или Садић)—Вижљи-врат, која дели од Зајезде; коса Мишица, с које се диже вис Вучја Главица, дели од Миљачића. Кроз до између тих коса отиче вода из врела Под Љубљаном. На крају дола се издигла главица Грм, која се „тргла“ више на лево, и поделила до на два крака, На Грму је село Грм, а на више, у долу, су Пезери.
Пезери носе воду с врела изнад села, а Грм с Барице под селом; те воде не пресушују.
Земље и шуме.
Сви су зирати испод кућа и зову се: Јасике, Подбрезе, Барице, Ниборићи, Стоп (тачнији изговор: Стуоп, т.ј. Ступ) изнад кућа Кривокапа, Кабљевина, Бара, Забара, Подижливрат, Завинце и Згони.
Испаша је Љубљан над селом. На коси је брезов гај Јасик. У врху дела су Пезери или До или Горње Село и у њему су 5 кућа католика Пезера и 1 Којића, а на Грму су 3 куће муслимана Кривокапића.
Село је врло често мењало аге у турско време. У селу су рушевине куле аге Пенеза из Сарајева, који је, док је село било његово, долазио прека лета. „Под Вижљи Врат“ крај Пезера су Кољебе у које су, „у вакат“, људи бежали од куге.
Порекло становништва.
У селу живи тамно сећање на неког Ловру, који је биоу селу пре Пезера.
-Пезери (5) чине један род с Пезерима „на Турбића“, у Слапници и у Аљинићима. Давно су доселили и нико не зна ни када су ни одакле су дошли; они што су на Слапници дошли су из Млаве у Фојничкој Нахији, па су вероватно и остали дошли одатле. Били су у селу већ за време последњекуге. Знају да у Херцеговини има читаво село Пезера, али не знају поуздано да ли су род. Има их одсељених у Моранчане код Тузле.
-Које или Којић (1) је доселио пре 9 година из. Боровице на женовину.
-Кривокапе (3) су доселили с Усјели у Обрама. Ага Пенез имао је две кћери, које су се обе удале за Кривокапе, и тако су се они овде населили.
Гробља.
Католичко је гробље на Вижљем Врату; у том је гробљу и старо кужно гробље.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)