Poreklo prezimena, selo Grm (Kakanj)

Poreklo stanovništva sela Grm, opština Kakanj. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan

Položaj sela, komunikacije  i vode.

Položaj naselja je sličan kao i kod Zajezde. Od Slapnice na zapadu deli brdo Ljubljan ili Ljubjan. Za njega veže kosa Potprosje—Jasike (ili Sadić)—Vižlji-vrat, koja deli od Zajezde; kosa Mišica, s koje se diže vis Vučja Glavica, deli od Miljačića. Kroz do između tih kosa otiče voda iz vrela Pod Ljubljanom. Na kraju dola se izdigla glavica Grm, koja se „trgla“ više na levo, i podelila do na dva kraka, Na Grmu je selo Grm, a na više, u dolu, su Pezeri.

Pezeri nose vodu s vrela iznad sela, a Grm s Barice pod selom; te vode ne presušuju.

Zemlje i šume.

Svi su zirati ispod kuća i zovu se: Jasike, Podbreze, Barice, Niborići, Stop (tačniji izgovor: Stuop, t.j. Stup) iznad kuća Krivokapa, Kabljevina, Bara, Zabara, Podižlivrat, Zavince i Zgoni.

Ispaša je Ljubljan nad selom. Na kosi je brezov gaj Jasik. U vrhu dela su Pezeri ili Do ili Gornje Selo i u njemu su 5 kuća katolika Pezera i 1 Kojića, a na Grmu su 3 kuće muslimana Krivokapića.

Selo je vrlo često menjalo age u tursko vreme. U selu su ruševine kule age Peneza iz Sarajeva, koji je, dok je selo bilo njegovo, dolazio preka leta. „Pod Vižlji Vrat“ kraj Pezera su Koljebe u koje su, „u vakat“, ljudi bežali od kuge.

Poreklo stanovništva.

U selu živi tamno sećanje na nekog Lovru, koji je biou selu pre Pezera.

-Pezeri (5) čine jedan rod s Pezerima „na Turbića“, u Slapnici i u Aljinićima. Davno su doselili i niko ne zna ni kada su ni odakle su došli; oni što su na Slapnici došli su iz Mlave u Fojničkoj Nahiji, pa su verovatno i ostali došli odatle. Bili su u selu već za vreme poslednjekuge. Znaju da u Hercegovini ima čitavo selo Pezera, ali ne znaju pouzdano da li su rod. Ima ih odseljenih u Morančane kod Tuzle.

-Koje ili Kojić (1) je doselio pre 9 godina iz. Borovice na ženovinu.

-Krivokape (3) su doselili s Usjeli u Obrama. Aga Penez imao je dve kćeri, koje su se obe udale za Krivokape, i tako su se oni ovde naselili.

Groblja.

Katoličko je groblje na Vižljem Vratu; u tom je groblju i staro kužno groblje.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.