Poreklo stanovništva naselja Kraljeva Sutjeska, opština Kakanj. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela, komunikacije i vode.
Varošica se nalazi u maloj kotlinici na gornjem okviru Bijelog Polja. Tom kotlinicom teče reka Trstivnica, pošto iziđe iz klisure–suteske, po kojoj je i varošica dobila ime. Tu kotlinicu zatvaraju sa zapadne strane kosa Rešikovac ispod brda Straževice (ili Striževice ili Streževice), a s istočne strane kosa Ježevica isp0d brda Rida. U strani Stijenama ispod Striževice su pećine Ljubičića i Radonjića: Peć i Badanj. Veruje se, da je Badanj dugačka pećina i da je u vezi s Megarom u Ričici.
Trstivnica ili Trstionica je često plavila Sutjesku. Najveća je poplava bila 1915. godine, kada je voda odnela nekoliko kuća, pa je posle toga reka regulisana u svom toku kroz varošicu.
U Kraljevoj Sutjesci nema izvorske vode, nego se svi služe vodom iz reke. Idući prema Ratnju, od prilike za četvrt sata, kraj same reke je vrlo jak voklinski izvor Stog, prozvan tako po obližnjoj steni Stogu. Iz krečnjačke obale izbija potok, širok oko 1 m i dubok do 20 cm., a vrlo brz.
Zemlje i šume.
Sutješke njive i senokosi su manjim delom po stranama pomenutih kosa a većinom su u polju, sve do pod selo Aljiniće. Zovu se: Desetci, Dragolaz, Luka, Grot, Slatina, Trkne, Šćitari, Trgovišća, Piljino Brdo, Brojšinovac, Klašnjice, Pode, Glavica i Džumina Kava.
Tip naselja.
Varošica se razvila na obe strane Trstionice. Na levoj obali je stariji deo varošice, Varoš, a na desnoj je Prijeko. Danas je Prijeko glavni i veći deo, i tu je i čaršija. Varošica ima u svemu izgled bosanskih varoši, a naročito čaršija s ćepencima. Iznad varošice je franjevački manastir Sv. Ivana Krstitelja, sagrađen na samom izlasku Trstionice iz suteske, a na kraju varošice je džamija. Po nekoliko kuća ima ispod varošice; na terasi Podima su Hadžići i, malo dalje, Šćitari, ispod sela Pavlovića; oba su mesta na levoj obali reke. Na desnoj je obali pored puta 1 kuća Tičinovića.
Istorijat varošice, starine i naziv.
Varošica se pominje već krajem 14. veka pod imenima Sutiska i Sutѣska. Stranci su pisali to ime na razne načine, pa i kao Sudinski. Možda je to bio povod, da se, posrednim putem, i u narodu stvorilo predanje, da je Sutjeska dobila ime po tome, što se ovde „sudilo“. Sutjeska odnosno manastir, u ranijim se izvorima zove i Curia Bani i Regia Sutisca. Na molbu sutješke opštine, austriska je uprava dozvolila da se varošica zove Kraljeva Sutjeska, za razliku od ostalih mesta s imenom Sutjeska. U letopisu i starim beleškama u manastiru, obično je pisano Sutiska odnosno Kraljeva Sutiska ili Sutjeska. Sada se govori samo Sutjeska.
Priča se da je na Trgovišćima ranije držan pazar, i da se to mesto po tome prozvalo.
Nema pomena o tome, kada je postalo ovo naselje, niti se zna tačno, kada je podignut franjevački manastir. Istorija manastira i varošice tesno su vezane. Manastir je svakako mlađi od varošice, jer je u Bosni u srednjem veku bilo katolika samo u većim centrima i oko njih, i u njima su se nastanili i franjevci. S druge strane, sutješki se manastir smatra najstarijim katoličkim manastirom u Bosni, a podignut je u prvo vreme doselenja franjevaca u Bosnu, u 14. ili početkom 15. veka. U pisanim izvorima nazivan je Curia Bani i locus fratrum minorum. U izvorima se često Sutjeska naziva i Trstivnicom.
Sutjeska je u srednjem veku bila podgrađe slavnog grada Bobovca, u kom se čuvala bosanska kraljevska kruna. Zbog zemljišnih prilika nije se moglo razviti podgrađe neposredno pod Bobovcem. Bosanski su vladari boravili u Sutjesci kroz više decenija.
Iz doba turske uprave u srednjoj Bosni, od 1463—1878, sačuvano je mnogo zabeležaka o manastiru i o pojedinim porodicama u Sutjesci, ali o samom naselju nema ništa. Za razliku od Visokog, koje je neko vreme bilo čisto muslimanska varoš, u Sutjeskoj je bilo katolika za celog trajanja turske uprave. I u Sutjeskoj su se bili namnožili muslimani, ali su vremenom opet znatno opali.
Iako je manastir davno osnovan, manastirska je zgrada skorašnja; sagrađena je 1891—1896 god. pod Račkom Stijenom na izlasku Trstivnice iz klisure. Stara manastirska zgrada nije sačuvana, jer je manastir često puta bio spaljivan, ponova građen i prepravljan.
Manastir ima dosta starina, od kojih su najvažniji posmrtni ostaci pretposlednjeg bosanskog kralja Stepana Tome, u čiju se autentičnost još sumnja. Uobičajeno je verovanje, da je on poginuo u Bijelom Polju u Krajini. Po narodnom predanju iz Sutješke Župe, on je poginuo u Bijelom Polju ispod Sutjeske, kod vrela Bistrika, između sela Aljinića i Bjelavića. Uz kosti se nalaze jedno gvozdeno žezlo i nekoliko zlatnih dugmadi. Po sutješkom letopiscu fra Boni Beniću, koji je živeo i pisao u 18. veku, u ovom su manastiru bili sahranjeni još neki kraljevi. Manastir je u velikom poštovanju kod svega stanovništva u okolini, bez razlike vere, pa ga posećuju i mnogi muslimani i pravoslavni.
Pred ulaskom u manastir je Grgurevo, mala kosa između Urve i doline Trstivnice. Urva je kratka i vrlo strma suvodolina; dolazi ispod Teševa. Na Grgurevu se i sada poznaju ostaci manastira klarisa i crkve Sv. Grgura, po kojoj se sada to mesto zove. Na desnoj strani Urve su Dvori, gde su, po narodnom predanju, bili banski odnosno kraljevski dvori. Ima tu i sada ostataka od kamenih zidova. Po drugima, tu je bila „sabornica“. Po narodnom predanju bio je još jedan dvor ispod Sutjeske, kod ušća Bukovice u Trstivnicu. Iznad manastira je bio vinograd; to se mesto i sada zove Vino.
Ispod Sutjeske, na desnoj obali Trstivnice, a pored Trstivnice je „grčko groblje“, ali je sačuvano samo nekoliko stećaka, pa su i ti ispreturani. Tu se kopalo i za vreme kuga, pa se mesto zove i Kužno Greblje, a do njega je pominjato Trgovište.
U Sutjesci je samo jedna džamija. Po narodnom predanju, to je prva džamija što je sagrađena u Bosni. Po osvojenju Bobovca, priča se, odmarala se turska vojska u sutješkoj kotlini. Na mestu gde je sada džamija, El-Fatih je zabo štap da klanja. Kad je video da se mrav penje uz štap, naredio je da se tu sagradi džamija. Trećega dana je tu osvanula džamija. Džamiji je dao za izdržavanje desetinu iz Poljana, Lučića i nekih drugih sela, prihode od skele ispoc Doboja i slanih bunareva u Tuzli. Priča se da je Fatih na drugo mesto stavio kamen i naredio da se podigne crkva, i da su tako u Sutjesci i najstarija crkva i džamija u Bosni.
Zanimljivo je još i ovo predanje. Kad su Turci zauzeli Sutjesku, nešto je njezinog stanovništva prešlo na islam, a ostali su pobegli na okolna brda, pa su se docnije, pošto se smirilo, vratili na svoja stara mesta. Tako su Janjići bili izbegli na Striževicu, a Trgovčevići na Ježevicu.
Danas u Sutjesci žive izmešani muslimani i katolici; prvih je manje. I među jednima i drugima ima starinaca, ali je više doseljenika. Sudeći po raznim istoriskim podacima, muslimana je ranije bilo više. Česte kuge su svakako najviše uticale na promene u stanovništvu.
Muslimani.
Među negdašnjim sutješkim muslimanima bilo je i pomuslimanjenih ovdašnjih katolika i doseljenika muslimana. Pominje se na pr. neki Franjo sin Gavrin, koji je prešao na islam i bio u kući Ali—spahije u Sutjesci. Pošto je on 1641. ubijen, optuženi su sutješkn fratri da su ga ubili, ali se to nije moglo dokazati, i o tom je fratrima izdato pismeno svedočanstvo. Fra Nikola Lašvanin zabeležio je u svom letopisu, da su 23 maja 1736. prešli na islam Antun Bono Lovrić iz Fojnice i neki Stevo iz Sutjeske.
Od muslimanskih rodova koji su ranije živeli u Sutjesci pominju se neki u raznim, naročito u neobjavljenim spomenicima sutješkog arhiva. God. 1624. izgoreli su u Sutjesci kuća, podrum, seno i osam glava stoke u štali. Imam Behram–Halifa sin Durakov optužio je fratre da su oni zapalili, što nije bilo istina. Svedočili su Mustajbeg Kogdić, Mustajbeg Sarajlić, Ali–čelebija sin Mustafin i još neki spahije, čija imena nisu upisana, te Ivan sin Franjin, Marko sin Mihailov i Stojan sin Šimunov i drugi. God. 1657. posvedočili su da je bila vatra u manastiru: Ahmed efendija muderiz Capajlija, Ahmedbeg sin Mehmedbegov, Alihodža imam, Halil hodža mujezin i dr. Musa Dogrić ranio je u Sutjesci 1669. godine Šahinagu, zastupnika Mehmedage Sultanovića. God. 1686. ubijen je Mehmed Loaara iz Sutjeske (?). Po tužbi Ebu Bekira halife, sutješkog imama, Ibrahim hodže hatiha i mujezina Ahmeda Čelebije, visočki kadija je 1703. god. naredio hudžetom manastiru da, u buduće, mora primati musafire. Iz istog ili nešto docnijeg vremena će biti i hudžet istog kadije, ili sada već Hadži Smail efendije, što ga je izdao fra Marijanu iz Sutjeske, da je dobar čovek, a po svedočanstvu: Omer–bega Čolaka, Ibrahima buljubaše, Ahmeda mujezina, Ibrahima Bate, Bajramage vojvode i dr. iz Sutjeske. Pri pregledu izvršenih opravki u manastiru 1742. bili su svedoci: Osman spahija, Mustafa spahija, Mehmedbeg iz Obri, Arslanbeg, Ibrahimaga vojvoda i dr. God. 1770. pominju se Bećiraga i Hasanbeg Neimarovići iz Sutjeske. Neimarovića ima i sada u okolini Sutjeske. God. 1769. pominje se neki Mostarlić. God. 1768. pominje se neki Omerbaša Imamović iz Sutjeske. God. 1779. pojavila se u sutješkom manastiru vatra, i pri gašenju je pomagao jedan od Mustafića. God. 1781. svadile su se u Sutjesci žene Omerbaše Zaračića i Ibrahima Ramića, a 1782. pominju se Mustafa Ralić i Ahmet Mustafić. God. 1812. Ivan sin Todorov, kao zastupnik Mula Mehmeda Topala iz Sutjeske, tužio je fra Luku visočkom kadiji. Ovaj podatak pokazuje i u kakvim su sve odnosima bili katolici i muslimani. U Poljanima i Nažbilju ima muslimana Topalovića. Inače ni u Sutjesci ni u bližoj okolini nema ljudi s gornjim prezimenima. Iz gornjih se podataka vidi još i to, da je u Sutjesci ranije bilo mnogo više muslimana nego danas, i da je u isto vreme među njima bilo po više duhovnih lica, a danas nema ni jedno.
Poreklo stanovništva.
Danas u Sutjesci žive ovi muslimanski rodovi:
-Hadžići (2) se smatraju starincima. Zvali su se Sarajčićima. Možda je iz ovog roda bio Mujo Hodžić, koji se pominje 1743. god.
-Sarači (2) su doseljeni sa sela. Opširnije u opisu Halunovića.
–Heganovići ili Eganovići (1). God. 1782. počeli su sutješki katolici ograđivati svoje groblje ispod Sv. Grgura, i pri tome su im smetali Mustafići ili Heganovići iz Sutjeske, a naročito Ahmet. Ahmetov otac Mustafa Hegavi došao je posle “bečke godine (1683) iz niemaca iz priko Save u Suttisku”, i tu se nastanio. Došao je iz Slavonske Požege. Pred okupaciju Bosne neki su od ovog roda odselili u Brežane.
-Ahmetović (1) zove se i Heganović, a starinom je Trampić s Nažbilja, odakle je još za turskog vremena prešao Heganovićima u Sutjesku.
-Mujkići ili Plaste (2) su doselili posle okupacije iz Ričice, gde ih još ima.
-Jamaković (1) je doselio pred veliki rat iz Porječana.
Katolici.
Od katoličkih rodova koji su ranije živeli u Sutjesci pominju se sledeći. God. 1602. postao je bosanskim franjevačkim provincijalom fra Stipan Zlatarić od Sutiske.
Danas nema Zlatarića ni u Sutjesci ni u okolini, niti se što zna o njima. God. 1639 gominju se franjevci Antonius Bjelavich i Matthaeus Kovacich, oba „a Suttischa“, što bi moglo značiti samo da su iz sutješkog brastva, a inače rodom iz sela Bjelavića i Kovačića. Godine 1666. bio je gvardijanom manastira u Srebrenici fra Stefan Milić iz Sutjeske. Godine 1667. bio je franjevačkim provincijalom u Bosni Toma Juračić od Sutiske. 1669 bio je gvardijanom u Srebrnici Petar Pižuljić iz Sutiske. 1701 god. potpisuju jednu molbu pored nekih članova i sada živih rodova još Franjo Tanjić(?) i Luka Kovač. 1738 pominje se Andrija Nikačević.” 1782 pominje se Augustin Deronjić. 1783 pominje se u Sarajevu neka Anđelija, kći Ivana Neškovića iz Sutjeske. Još Ivanjdana 1783. pili su neki kužni Turci iz Visokog kod Ivana Jurića, nazvanog Bajtala u Sutjesci. Zaraze ga, pa umre sa ženom i decom, tako da mu nije niko ostao. Tada je u Sutjesci umrlo 140 duša, među kojima oko 20 duša begunaca, muškaraca i ženskih, iz Sarajeva.
Danas u Sutjesci žive ovi katolički rodovi:
-Trgovčevići (3). Pravi Trgovčevići su starinci. S njima su se stopili i Gluvići, doseljenici. Trgovčevići se pominju češće u toku 18. veka, prvi put 1701. god.
-Jurjevići (3) i Rodići (7), zajedničkog porekla. Oni su najstariji doseljenici iz Duboštice, pa se već smatraju starincima. Pominju se češće u toku 18 veka, prvi put 1701.
-Janjić–Božići (1) su starinci. U manastirskom letopisu pominje se neki Stipan Božić 1831.
-Aždajići i Mijatovići (15) su zajedničkog porekla. Starinom su iz Lovnice kod Žepča. Zvali su se Ždralovići. Priča se da su svoje današnje prezime dobili ovako: Turci hteli da zakolju vola, ali ga nisu mogli povaliti. Jedan od Aždajića uzme vola sa nozdrve i sam ga obori. Turci reknu: ovo nije čovek već aždaja. U manastirskom letopisu pominje se Franjo Aždajić koji je umro 1831 god.
-Đondraši ili Džondraši (2) su prešli u Sutjesku pre 50 god. iz Seoca; tamo ih još ima i starinci su.
-Kvesić (1) je doselio iz Neretve pre okupacije.
-Radići–Talijanovići (5). Ded, odnosno praded bio je rodom iz Milana u Italiji. Za vreme nekog rata s Austrijom on s još dvojicom drugova pobegne u Bosnu. Jedan od tih drugova ostane u Posavini, negde oko Tolise, i poturči se, a drugi umre, čim su došli u Bosnu. Radicio dođe u Trnovce među Mušije. Kako ga ovi nisu mogli razumeti, jer je govorio talijanski, povedu ga oni fratrima, ne bi li oni znali šta je. Fratrima se on iskaže i oni ga uzmu za kuvara. Tako je proveo nekoliko godina. Fratri ga onda ožene nekom Jagnjom Janjića, on pređe u njenu kuću i s njom izrodi decu. I umro je a nije dobro govorio srpskohrvatski. A kad su bosanski pobunjenici 1831. kupili vojsku, franjevci šalju mesto sebe Stipana Božića i Jozy Talijanca.
-Pavlovići (1) su došli u Sutjesku pre okupacije iz Pavlovića u Lučićima.
-Mikeljevići (2) su dalekom starinom sa Bobovca. Kad su Turci zauzeli Bobovac jedan se brat poturči, a druga dva uteku na Pogare, pa posle pređu u Vareš. Od njih su Frankovići, Pejčinovići i Mikeljevići, koji su se ranije zvali i Pavići, y Varešu. U Sutjesci su od pre 40 godina.
-Filipovići (3) su davno doselili iz Miljačića.
-Dusperi (2) su starinom iz Rakitnog u Dalmaciji, a y Sutjesku su davno doselili iz Duboštice.
-Ctrujića (1) ded doselio je 1864 iz Bugojna.
-Šahini ili Pavlići (2) su doselili iz Grabovice.
-Janjić (1) je po rođenju pravoslavni Srbin iz Modriče. Mati mu se kao udovica uda za nekog Trgovčevića u Sutjesku, pre okupacije, i pređe na katoličku veru. I njega su detetom pokrstili i dali mu prezime katoličke porodice Janjića.
-Raštegorac (1) je doselio pre 22 god. iz Bugojna zbog zanata i (kalajdžija).
-Čović (1) je srarinom iz Hercegovine, a u Sutjesku je došao iz Lugića pre 15 god.
-Mišković (1) je došao pre 30 god. iz Šošanja.
-Grgić (1), starinom Šarić, doselio je pre 30—35 god. iz Potoka kod Vareša.
-Jukići (2) su doselili sa Nažbilja pre 25—28 god., i tamo ih još ima.
-Malčevića (1) otac doselio je iz Kreševa pre 30 god.
-Ljubović (1) je doselio zbog zanata (mutapdžija) pre 20 god. iz Gornjeg Vakufa.
– Komadanović (1) je doselio pre 40 god. s Pogara.
-Dugonjić (1) je doselio zbog zanata (krojač) iz Vareša pre 20 god.
-Tičinović (1) je doselio iz Livna pre 25 god.
-Kežić (1) je doselio iz Dalmacije za vreme poslednjeg rata kao radnik i ostao ovde.
-Ković (1). Ima roda u Buličićima.
-Knežević (1) je doselio 1918, da izbegne od gladi, iz sela Bukovlja u srezu konjičkom (Hercegovina). U Bukovlje im je praded došao iz Goranaca kod. Mostara.
-Marković (1) na Šćitarima je starinom iz Imotskog ili Duvna.
Katoličko je groblje na Trgovištu, ispod stare nekropole. Tu je i muslimansko groblje; Hodžići se kopaju kod. džamije.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)