Порекло становништва села Булчићи, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Ово насеље има врло добре природне границе. Поток Врутак дели га од Трноваца на северу, а пошто промени правац, онда и од Лукова Брда на западу. На Друму се тај поток слива у Јазјенац, и Јазјенац чини даље границу према Биштранима на југозападу, а шума Маргета дели од Лужнице на југоистоку.
Поток Врутак, нешто испред свога ушћа, прима с леве стране поточић Језеро, што извире у Пивчој Бари и тече ка југозападу. Међу Врутком и Језером је Брдо. Упоредо с Језером тече поток Ковачевац или Мраков Поток. Извире на Ковачевцу, и салива се у Ријеку (Јазјенац) код Великих Нишана. Међу Језером и Ковачевцем је дуга терасирана коса Марков До, а лево од Ковачевцаје Маргета. Ковачевац прима и приточицу из Паковице у Маргети.
Код ушћа Ковачевца одваја се од друма Високо-Сутјеска крак који се пење на косу Мраков До, иде преко ње попут диагонале и прелази преко Врутка, па се продужава кроз Трновце. Близу Врутка је, крај овога пута, село Баре. Над кућама, према западу, диже се до Пријеке. Изнад Главице је раван, која веже за Брдо (672 м.). Део равни Сдоње стране пута зове се Шамановине, а с горње Оплотје. Село Булшшћи су по горњој ивици равни; поједине се куће пењу уз Брдо, а све гледају у исток.
У Барама носе воду са Студенца под селом и c бунара у селу, а у Буличићима с Крчевине у Гардијанову Чифлуку.
Земље и шуме.
Зирати (њиве и чаире) су око села: Пивча Бара, Орастја, Долићи, Крчевине, Бартоловице, Језера, Перановци, Стубла, Калине и Селишће, а низ Мраков Проток су коснице: Ковачевац, Чаире Соколовића, Јонђа, Зелена Бара, Ограда и Мраков Поток. Мраков До, Маргета и Подгребље су под ситном шумом, која служи и као испаша. Има и приватних храстових гајева, од којих је највећи Гардијанов Гај, у западној страни Брда све до Јазјенца.
Тип села и остали подаци.
На Ковачевцу изнад Бара је 1 кућа католика Андрића, у Барама су 3 куће муслимана Соколовића, а на Главици 1 муслимана Кумбара. У Биличићима су у једном чопору: 7 кућа Вуканчића, 3 Марјановића, 1 Ковића, 2 Дуспера, 1 Мијића, 3 Павића, 1 Мишина и 1 Андрића. У Гардијанову Гају је 1 кућа Медибарића, а у Мракову Потоку су крчевине од пре 10—15 година, и ту су раштркане куће: 2 Павића и 1 Бабића и на Ранковићима (завршетак косе Мраковог Дола) 2 Марјановића. Сви су католици.
На Брду, у садашњем католичком гробљу, има преко 30 стећака разног облика. Има и доста старих крстача. Испод Бара, на садашњем путу, има нешто сачуване калдрме. Зову је Колино Гумно, и веле да је „грчка“. На једној хумци на путу изнад Бара су тро стећка.
Село је страдало од куге. Био је толики помор, да је само један човек копао мртваце и то тако да би мртваца везао за летве па вукао на гробље.
Прича се, да су „шехитлуци“ под селом из доба „мубарећије“. (В. опис Биштрана). Године 1918 насеље je много страдало од грипа.
Порекло становништва.
Католици:
– Андрићи (2), Марјановићи (5) и Вуканчићи (7) су један род и заједничког порекла с Андрићима у Трновцима. Стари су им причали, да су пре доласка Турака, били у данашњим Арнаутовићима, и да су тада избегли на своје „станове“ у овом селу. Андрићи су дошли с Почивала још за турске владе и населили се на Ковачевцу као кметови.
-Павићи (5) су можда старинци. Једни су одавде отишли у Аљиниће.
-Дуспери (2) су дошли још за турске владе. Опширније у опису Сутјеске.
-Бабић (1) је можда доселио с Турбића и да је од Бабића у Бјелавићима.
–Ковић (1). Отац му је донет као дете с Лукова Брда.
–Лидибарић (1) је ванбрачно дете неке Јеврејке Лиде и неког Франца.
-Мијићи (1) и:
-Мишин (1) су непознатог порекла.
Муслимани:
-Соколовићи (3) су раније били на Омербеговини у Подвинцима; иначе се сматрају старинцима. Имали су тимар у Корају. Једни су били одавде одселили у Рогатицу, и тамо су помрли.
-Кумбаре (1) су старином из Ужица. Били су у Подстиењу; један је одатле дошао овамо, а други у Трновце.
Католичко је гробље на Брду, а муслиманско на Главици.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)