Подршка пројекту “Порекло човека”

О уметнику и раду

Алекса Гајић је студент фотографије на Академији уметности у Новом Саду, где је завршио основне студије и тренутно похађамастер студије на истој катедри. Овај рад има за циљ да на визуелни начин илуструје прошлост и садашњост људи са овог поднебља, да кроз визуелни метод покуша да резимира веома широк временски период и да одговори на питању ко смо и шта нас чини онима какви јесмо, као појединци и како друштво у целини. Балкан са својом јединственом геополитичком позицијом проживљава сличну судбину од праисторије, због чега га одликује веома бурна прошлост и садашњост, али и богаство културолошких утицаја. Разлог за то је сама позиција која је на тромеђи три континента и која се одувек користила као копнени мост између пре свега Африке и Европе, али и Азије и блиског истока.

Прва фаза рада

Током 2020. године почео сам да сакупљам предмете које Дунав избаци на обали испод Петроварадинске стене. Такав вид археологије се назива секундарна јер је Дунав тај који преврће наносе и избацује предмете из различитих временских периода на површину. О свим налазима је обавештен Музеј Војводине и коме ће припасти пронађени предмети при завршетку пројекта. Потреба за сакупљањем је произашла из жеље да ступим у контакт са прецима без посредства институција. Тренутно у колекцији имам преко 500 предмета, ту спадају спадају преисторијско камено оруђе, неолитске секире, римски, средњовековни, отомански, аустроугарски предмети и новац, неолитска грнчарија и друго. Поред историјских предмета сакупљам и савремене предмете, који немају места у збиркама историјских музеја, али су подједнако  сведоче о животу и развоју овог поднебља.

Сакупљене предмете групишем по намени и по временском периоду, након чега их фотографишем. Тако груписани илуструју културно и историјско богатство како Србије тако и свих народа и култура који су ове пределе називали домом кроз прошлост.

Друга фаза рада

Као наставак истраживања одлучио сам да се посветим археогенетици. Поставио сам хипотезу да ће генетски трагови у нама бити аналогни са налазима, односно да за готово сваку етапу у прошлости постоји и генетски траг у људима који данас овде живе.

Захваљујући јавно доступним информацијама из архиве Друштва српских родословаца „Порекло“ хипотеза је потврђена.

Друга фаза рада има за циљ да кроз фотографију илуструје разноликост историјских утицаја који се угледају у различитим пра матицама рода. Потребни су ми добровољци из свих присутних хаплогрупа из Србије. Свестан сам да се карактеристике хаплогрупе не огледају у анатомији и то ми није циљ да истражујем. Добровољце бих фотографисао на неутралној позадини, лишених свих сувишних детаља. Слично попут предмета. Од личних подата не бих постављао ништа, чак ни име, само бих истакао хаплогрупу.

У ширем контексту, када се представе са предметима добијају комплетно и потпуно ново значење. Примера ради, генетско испитивање мог порекла показало је да сам пореклом из Потарја из племена Крича, који су највероватније населили Балкан током позног Римског царства или ране Византије. Моја хаплогрупа уз предмет из тог периода ствара директну везу између мене као потомка и праматице.

Сви заинтересовани могу да се пријаве аутору пројекта путем следеће контакт форме који ће их контактирати путем имејла о даљим корацима за учешће у овом пројекту.