Poreklo stanovništva sela Malo Čajno, opština Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja, komunikacije i vode.
Sela ovog naselja nalaze se po dnu doline Goruše, pored puta i po njenim stranama ispod Bogošića i Grada na desnoj, a Lisice na levoj strani reke.
U selu ima dovoljno izvorske vode. Glavna voda je Gračanica. Do ove ima Slana Voda; ljudi je ne mogu piti, ali je rado pije stoka.
Zemlje i šume.
Zemlje za obrađivanje su po krčevini, Gračanici, Luci, Potkući, Pandurnici, Radavi, Sastavcima, Bogošićima, Zlamenju, Zgonovima, Ćulinoj Česmi, Ćulinom Vinu i.t.d. Sitna šuma i ispaša je na Gradu.
Tip sela i starine.
Sela ove mahale i kuće u pojedinim selima su raštrkani. Sredinu čini Zlamenje. Ty su, sve pored puta i reke: 2 kuće Dunđa, 2 Ljepića, 1 Kisića. Pod Gradom su 2 kuće Kokoruša, 1 Kisića, 1 Starčevića. Na granici prema Podvincima, gde se sastaju Podvinačka i Lužnička Rijeka su Sastavci, i tu su 1 kuća Lemeša i 1 Alibegića. Desno od Sastavaka, u strani, su 3 kuće Lemeša; to je selo Bogošići.
Ispod Zlamenja se ređaju 1 kuća Krajišnika, 1 Đukića i, na Radavi pod V. Čajnom, 1 Čađa i 1 Karića. Na goloj, prisojnoj, strani Lisice, blizu Čuline Češme je cigansko selo sa 11 raštrkanih, neuglednih, ciganskih kuća.
Pod Gradom, na njivi Gračanici je srdnjevekovna nekropola. Ima nekoliko stećaka u obliku sarkofaga i paralelopipeda, mahom oštećenih. Na istoj njivi je i izvor.
Na mestu Podvodu, na levoj obali reke, je Crkvenište i tu je, pričaju, bila crkva, a u Luci varoš i da se u toj varoši izrađivalo suđe. (0 Podvodu v. i opis Vjesolića). Seljaci pričaju da je tu nalaženo oružje; iz jedne magaze su izvukli 2 „duge puške“ i nekoliko manjih „pećanki“. Kod Čađine kuće ima staro muslimansko „svatovsko groblje“. U selu, na mestu Pandurnici, delila se stara kaldrma što je išla kroz Gračanicu i jedan je krak išao za Vareš a drugi za Sutjesku.
Izgleda da je selo skorašnjeg postanka i da je, sudeći po imenu, bilo u ataru Velikog Čajna. Tako se npr. zna kad na Sastavcima nije bilo nikoga a na Bogošćima je bio neki Ostoja Nogić. Pre toga Bogošići su bili mera; počeli su je krčiti Spahići pa prodali Lemešima. U Zlamenju je bio han Dunća.
Preklo stanovništva.
Svi današnji stanovnici su doseljenici. Od pravoslavnih rodova su u selu ranije boravili Ribari (ima još jedan prosjak), Kostići i Lijakovići. Danas u selu ima pravoslavnih, muslimana i Cigana.
Pravoslavni su:
-Dunđe (2) starinom Milanovići iz Bos. Krajine. Došao im je ded pravo na Zlamenje i ovde se oženio udovicom nekog Dunće. U jednoj kući su potomci tog Milanovića a u drugoj potomci dedova pastorka, pravog Dunđe. Slave oboji Jovanjdan.
-Ljepići ili Dakići (2) su starinom iz Medne ili Slatine y Bos. Krajini. Doselio je na mnogo pre okupacije Damjan Ljepić. Bilo mu je 7 god. kad je došao a živeo je 94 god. Najpre je bio u Odžaku, pa u Moštrama i Lužnici, a od pre 80 god. u Zlamenju. Slave Đrđevdan.
-Starčevića (1) deo. je doselio iz Starog Vlaha pre više od 100 god. (Otac Sime Starčevića umro je pre 30 god. u svojoj 90-oj godini, a rodio se u Bosni). Bili su ranije negde u planini. Istog su roda Aćimovići u Moštru i izumrli Đakovići u Visokom. Slave Đurđevdan.
-Kokoruši (2) su došli iz Kopača, gde ih još ima; starinom su iz Krajine.
-Kisići ili Čađe (3) su starinom iz Hercegovine. Dovela ih mati, odnosno baba, koja se dva put udavala. Bila je rodom iz Šume. U Bosnu je preselila da izbegne od gladi. Slave Nikoljdan.
-Đukića (1) je dovela mati iz Kralupa kad se preudala za Stevu Lijakovića. Starinom je iz Krajine i slavi Nikoljdan.
-Krajišnik (1) je rod s Krajišnicima u Zimči i u Moštru. Slavi Sv. Jovana.
-Đukić (1) je rod s onim u Lužnici i na Založju.
Muslimani su:
-Alibeg(ov)ić (1) je doselio pre 35 god. iz Kovačića, gde su Alibeg(ov)ići starinci.
-Karić (1) je starinom iz Visokog, a u Malog Čajno je došao iz Velikog Čajna.
-Lemeši (4) su došli iz Čvorića pre okupacije;. starinom su iz Anadola.
Cigani.
Njihovo selo, Čulina Česma, je skorašnjeg postanka. Tu su se počeli naseljavati pre nekih 50 god. Ranije su bili na Zlamenju i pod Ravnim Brdom, pa ih je austriska vlada preselila na današnje njihovo mesto, na meru. Žive u vrlo bednim i raštrkanim kućama. Zemlja je tu vrlo rđava.
Samo se jedan od njih bavi zemljoradnjom, jedan radi kovački zanat, a ostali prose i beru ruj po Bištranima i okolini. Poreklo im je tamno.
Muslimani su:
-Omerović (1) je došao iz Dobrinja,
-Bešići (4) su ranije bili irgaši, pa su se jedni stalno nastanili ovde, a drugi u Sarajevu.
-Panđić I (1) je došao jednoj u kuću iz Visokog.
-Panđić II (1) je doselio ia Svinjareva pre 3 god.
-Ahmetovića (2) ded je bio u Tramošniku, pa su kupili zemlju u Zlamenju i onda prešli na sadašnje mesto.
-Husići (2) su iz Visokog. Pošto je jedanod njih poginuo, u kuću mu je ušao Šarac iz Svinjareva.
Groblja.
Pravoslavni su se ranije kopali u Lužnici a od pre 6 god. u starom groblju na Gračanici. Muslimani se kopaju zajedno sa Velikim Čajnom u Bogošićima i pod Dunđinom kafanom. Cigani imaju svoje zasebno groblje.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)