Poreklo stanovništva sela Izbod – opština Breza. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela, komunikacije i vode.
Naselje je na gornjem okviru ravni oko Stavnje, na dodiru s krečnjakom. Istočno od naselja diže se krečnjački odsek, pominjat u opisu Vlahinje. Zemljište ovog naselja pružilo se u jednom uzanom pojasu sve do reke Stavnje, koja čini zapadnu granicu. Poznata je južna granica prema Župči i Podgori, a na severu Potok deli od Koritnika i Kamenica. U naselju su sela Izbod i Podgorica, rastavljena potokom što izbija iz stene kao Vrelo ili Izbod.
Oba sela se služe vodom iz pomenutog vrela; vrelo je toliko jako da mu voda odmah pokreće dve male vodenice. Jedan deo vode odveden je čunkovima na sredinu sela Izboda. Voda iz ovog vrela je najbolja u okolini, ali kad su pred nekim iz Izboda hvalili tu vodu, ovaj je rekao: „Ne može se gladnu piti.“ Vrelo nikad ne presuši. Vodu iz potoka razvode po njivama, i to je redak primer veštačkog navodnjavanja u ovim krajevima.
Zemlje i šume.
Iznad sela su samo njive Strane i Vinca a sve su ostale ispod sela i dopiru sve do reke Stavnje, ali mnoge od tih njiva pripadaju seljanima susednih sela, i s toga su vrlo česti sporovi oko imanja. Njive u polju zovu se: Krupiice, Brijesnice, Babljak, Takiše, Mračaj, Oborišće, Glogovici, Vina, 3avrtnica, Dublje, Gorice, Pripotocn, Ban-polje, Strana, Sredilj, Kamenjača i Krčevina. Senokosa ima po Barama, Mračaju i Glogovicima. Ispaša je iznad sela, po stranama Vrelu i Žutici, gde ima nešto sitne šume. Nekad je u selu bilo mnogo šume; Gorice su skoro nskrčene.
Tip sela.
Na Podgorici su 2 kuće pravoslavnih Erića, :: u Izbodu ·su sami muslimani. Izbod se deli na Izbod sa 10, Brijeg sa 5 i Vrela sa 3 kuće, ali sve te kuće sada obrazuju samo jedan čopor.
Starine.
Na Goricama, prema Župči, ima jedan stećak, pomenut već ranije, i to bi bio jedini vidljiv znak o starini ovog naselja. U tursko vreme kroz Izbod je išao put za Vareš.
Ne zna se ni od kuda ime selu. Neki se domišljaju da je ime otuda, što su se ovde neki ljudi „izboli“; međutim biće da je selo dobilo ime po Izvoru, čija se voda razvodi po njivama. Podgorica je prozvana po svom položaju i neznatnoj veličini prema obližnjoj Podgori. Vina i Vinca su nazivi u kojima je sačuvana uspomena na kulturu vinove loze; pod Vincima je do skora bilo vinjage.
Poreklo stanovništva.
Izumrli su muslimani Karalići, kojih je još 1913 bilo dve porodice. U sidžilu visočkog kadije pominje se 1810 pravoslavni Tripko sin Lukin iz Polgorice.
-Omerhodžići (7) su došli iz Župče, gde ih još ima i gde su starinci.
-Salkići (4) su starinom sa Slivna.
-Tabakovića (2). Ded im je doselio s Tisovika. Tamo ih još ima i starinci su. V. opis Kopošića i Solakovića.
-Kulići (5) su starinom s Dahčanska. Bili su na Slivnu i na Slivnu se i sada Kulovinom zove ono mesto, gde su oni bili. U Izbodu su odavna.
Pravoslavni
-Erići (2) su starinom iz Kolašina. Doselio im je praded, koji je hodao po „majstoriji“. Bili su na Smrekovici i u Podgori, a iz Podgorice su selili pa Krčmare pre 16 god. Na Podgorici su odavna i ne znaju da je tu bilo pravoslavnih i pre njih. Slave Lučin–dan.
Na Glasincu imaju roda kao:
-Gavrilovića ili Brkića.
Groblja.
Muslimansko je groblje na mestu Latici pod selom, a Erići se sahranjuju na Očevlju i na Založju.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)