Порекло становништва села Избод – општина Бреза. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Насеље је на горњем оквиру равни око Ставње, на додиру с кречњаком. Источно од насеља диже се кречњачки одсек, помињат у опису Влахиње. Земљиште овог насеља пружило се у једном узаном појасу све до реке Ставње, која чини западну границу. Позната је јужна граница према Жупчи и Подгори, а на северу Поток дели од Коритника и Каменица. У насељу су села Избод и Подгорица, растављена потоком што избија из стене као Врело или Избод.
Оба села се служе водом из поменутог врела; врело је толико јако да му вода одмах покреће две мале воденице. Један део воде одведен је чунковима на средину села Избода. Вода из овог врела је најбоља у околини, али кад су пред неким из Избода хвалили ту воду, овај је рекао: „Не може се гладну пити.“ Врело никад не пресуши. Воду из потока разводе по њивама, и то је редак пример вештачког наводњавања у овим крајевима.
Земље и шуме.
Изнад села су само њиве Стране и Винца а све су остале испод села и допиру све до реке Ставње, али многе од тих њива припадају сељанима суседних села, и с тога су врло чести спорови око имања. Њиве у пољу зову се: Крупиице, Бријеснице, Бабљак, Такише, Мрачај, Оборишће, Глоговици, Вина, 3авртница, Дубље, Горице, Припотоцн, Бан-поље, Страна, Средиљ, Камењача и Крчевина. Сенокоса има по Барама, Мрачају и Глоговицима. Испаша је изнад села, по странама Врелу и Жутици, где има нешто ситне шуме. Некад је у селу било много шуме; Горице су скоро нскрчене.
Тип села.
На Подгорици су 2 куће православних Ерића, :: у Избоду ·су сами муслимани. Избод се дели на Избод са 10, Бријег са 5 и Врела са 3 куће, али све те куће сада образују само један чопор.
Старине.
На Горицама, према Жупчи, има један стећак, поменут већ раније, и то би био једини видљив знак о старини овог насеља. У турско време кроз Избод је ишао пут за Вареш.
Не зна се ни од куда име селу. Неки се домишљају да је име отуда, што су се овде неки људи „изболи“; међутим биће да је село добило име по Извору, чија се вода разводи по њивама. Подгорица је прозвана по свом положају и незнатној величини према оближњој Подгори. Вина и Винца су називи у којима је сачувана успомена на културу винове лозе; под Винцима је до скора било вињаге.
Порекло становништва.
Изумрли су муслимани Каралићи, којих је још 1913 било две породице. У сиџилу височког кадије помиње се 1810 православни Трипко син Лукин из Полгорице.
-Омерхоџићи (7) су дошли из Жупче, где их још има и где су старинци.
-Салкићи (4) су старином са Сливна.
-Табаковића (2). Дед им је доселио с Тисовика. Тамо их још има и старинци су. В. опис Копошића и Солаковића.
-Кулићи (5) су старином с Дахчанска. Били су на Сливну и на Сливну се и сада Куловином зове оно место, где су они били. У Избоду су одавна.
Православни
-Ерићи (2) су старином из Колашина. Доселио им је прадед, који је ходао по „мајсторији“. Били су на Смрековици и у Подгори, а из Подгорице су селили па Крчмаре пре 16 год. На Подгорици су одавна и не знају да је ту било православних и пре њих. Славе Лучин–дан.
На Гласинцу имају рода као:
-Гавриловића или Бркића.
Гробља.
Муслиманско је гробље на месту Латици под селом, а Ерићи се сахрањују на Очевљу и на Заложју.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)