Порекло становништва села Ћетојевци, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“ – издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и комуникације.
Село у општини Лакташи, 16 км југоисточно од општинског центра, 13 км од Клашница и 5 км од магистралног пута Клашнице—Слатина.
Простире се на површини 10,460 km2, а смјештено је између 177 и 409 м н. в. Кроз село пролази асфалтни пут дужине 2 км који је изграђен 2006 године. Остали путеви до заселака су макадамски.
Тип села и воде.
Село је разбијеног типа, пошто су куће претежно лоциране по брежуљцима и брдима. Граничи се са селима Алексићи, Јаружани, Кадињани, Њубатовци, Рајичевци и планином Црни врх (челиначка општина).
Сјеверноисточном страном протиче Турјаница. Поред Турјанице значајнији водотоци су Вукешница и Лиџановица, те Крушевац, Лађа, Поповац, Ристин поток. Познатији извори су Гаврина и Новакова вода, Чапљак и други.
Топонии, земље и шуме.
Терен је претежно брежуљкаст и брдовит, осим око ријека. Познатија узвишења су: Богдановац, Божино и Врховчево брдо, Виноградина, Градина, Милова страна, Превале (Преварица), Урије. Од топонима још су познати Јелав, Каравлашиште, Палеж, Прикрајци, Челар, Црњушница…
Подручје је обрасло листопадним шумама, које су у прошлости крчене, па су знатне површине под пашњацима, ливадама, воћњацима. Упркос томе, више од половине села је и данас под шумом.
Занимање становништва.
Становништво Ћeтојевића бави се пољопривредом, а мањи дио је запослен у иностранству. Узгајају се пшеница, кукуруз и зоб, а добро успијева и воће (шљива, јабука, крушка, трешња).
Већи засеоци су: Бибићи, Ђурићи, “ћурановићи, Марићи, Тривићи, ‘ћетојевићи… Презимена Ђурановићи и Марићи не постоје, али постоје засеоци под тим именом.
Образовање, гробља и остало.
Село је имало основну школу у кући Миће Ћеранића која је радила од 1950. до 1958. године. Послије тога, дјеца су ишла у школу у Јаружане (Бјељевина), Кадињане, љубатовце, Бошковиће, а данас иду у ОШ „Холандија„ у Слатини.
У селу никада није било цркве, а мјештани припадају слатинекој парохији.
Ћетојевићи имају два православна гробља: Антина оградица је запуштено, а ново на средини села је ограђено 2005, у њега је доведена вода и постављена чесма октобра 2007. године.
Неколико извора питке воде је каптирано, тако да село има више мањих локалних водовода из којих се снабдијевају питком водом сва домаћинства, осим једног.
Дио села је добио електричну енергију 1968, & дио 1971. тодине. Телефонске прикључке 1999. и 2000. године. У селу постоји барака и спомен–плоча на којој су исписана имена погинулих бораца Црновршке партизанске чете која је постављена 27. јула 1981. Први отпор непријатељу организован је у штали Војислава Ћетојевића (код Клепала) без идеолошког обиљежја (тада је то била Црновршка чета народне војске).
На Богдановцу (482 м н. в.) саграђена је ловачка кућа, која је отворена 2000. године. У селу нема продавнице.
Увјерљивих и поузданих података о поријеклу становништва нема. Зна се да су Буквићи, Гостовићи и Лончари доселили из Лике. У селу више нема Гостовића, Платиша и Терзића.
Претпоставља се да je село добило име по најбројнијим породицама које се истоимено презивају.
Порекло становништва.
Године 1948. село је имало 69 домаћинстава и 440 становника; 1953. – 453; 1961. – 419; 1971. – 326; 1981 – 303 (297Срба и шест Југословена); 1991. — 62 домаћинства и 241 становника (232 Србина и девет из реда осталих). Крајем 2012. село је имало 67 домаћинстава, 108 кућа и викендица, а у домаћинствима је живјело 200 становника српске националностит.
Најбројније породице су:
-Ћетојевић (39 домаћинстава, 61 кућа и 111 становника), славе Ђурђевдан, осим четири породице које славе Аранђеловдан. По броју кућа и становника чине више од половине села.
Породица:
-Буквић слави Св. Стефана; Вуковић, Данојевић —Св. Игњатија; Гаврић — Марковдан; Добрњац, дио Ђурића — Јовањдан, а дио Богојављење; Доронтић – Св. Петку; Курјак – Никољдан; Курузовић, Станковић – Аранђеловдан; Лончар, Тривић –Ђypbennan; Пезеровић – Св. Стефана Дечанског — Мратиндан; Сексен и дио Савића — Лучиндан, a дио Св. Стефана.
ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“ – издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан
Коментари (0)