Порекло становништва села Чардачани, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“ – издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и комуникације.
Село у општини Лакташи, удаљено седам км југоисточно од општинског центра, 4 км од Клашница. Простире се на површини 7,487 км2, а смјештено је између 126 и 204 м. н. в.
Граничи се са селима Бошковићи, Велико Блашко, Довићи и Милошевци. Сједиште МЗ је у Чардачанима, а припадају јој и села Довићи и Милошевци.
Јужном страном села пролази магистрални пут Клашнице—Прњавор у дужини од 3 км, а кроз село пролази неколико путева за засеоке у дужини 14 км који су постепено асфалтирани. Први, дужине 2,3 км пуштен је у промет 1988, а посљедњи 2009. године. Неасфалтираног пута има још око 3 км.
Тип села, земље, шуме и занимање становништва.
Село је разбијеног типа, јер су куће претежно лоциране по засеоцима и брежуљцима, а највише око саобраћајница.
Југозападном страном протиче Турјаница. Поред Турјанице значајнији водотоци су Атиповац, Павловац, Тиквењак. Познатији извори су Врапчића и Ступањ врело, те Салкинац.
Терен је претежно брежуљкаст, осим око водотока. По селу су познатија узвишења: Благојевића, Василића, Давидовића и Глишића, Поповића, Стегића брдо. Трећина села је под бјелогоричном шумом.
Становништво Чардачана бави се пољопривредом, а мањи дио је запослен у Бањалуци, Лакташима и“ иностранству (највише у Аустрији). Узгајају се пшеница, кукуруз, јечам и зоб, а добро успијева и воће: шљива, јабука, крушка, трешња, ораси, јагоде, као и поврће: кромпир, паприка, парадајз, купус, махуне…
Већи засеоци су: Глишићи, Давидовићи, Кнежевићи, Рудићи. Село је познато по локалитетима Грабичани, Попов гај, Тиквењак и Чардак.
Културни живот.
Према подацима из књиге Двадесет и пет година рада „Просвјете“ 1902–1927, штампане у Сарајеву 1927. године, одбор СКПД „Просвјета“ је формиран 1919. године у селу Чардачани. Према неким изворима прва школа у Чардачанима је отворена 1931. године и радила је до почетка Другог свјетског рата. У рату су је Нијемци бомбардовали. Од 1946. године школа је радила у свештениковој кући све до 1964. године. Те године је направљена нова школска зграда у којој се настава одвијала до 1976. године када је отворена школа у Бошковићима.
У згради некадашње школе данас живи пет избјегличких породица. У Чардачанима је основано Културно-просвјетно друштво „Змијање“ 1937. године. Окупљало је око 60 чланова из Бошковића, Довића, Милошеваца и Чардачана. Радило је до 1941. године.
Српска земљорадничка задруга основана је између 1920. и 1923.године. Задруга је снабдијевала сељаке најнужнијим индустријским артиклима и бавила се откупом пољопривредних производа.
У том периоду одржавани су и течајеви за пољопривреднике. Долазили су професори Пољопривредне школе из Бањалуке и држали предавања.
У селу постоји црква која је изграђена 1895. године, а посвећена је Успенију Пресвете Богородице (Велика Госпојина). Оштећена је у земљотресу 1969. Санирана је двапут: послије земљотреса и 1980. године. Парохијски дом је саграђен 1991, а освештан 2001. године. У гробљу које је код цркве сахрањују се преминули из Чардачана и Милошеваца и једног дијела дио Великог Влашка.
Воде.
Чардачани имају локални водовод од 1977, а градски од 2006. године. Село је добило електричну енергију 1969, а нисконапонска мрежа је реконструисана 2008. године, када су дрвене бандере замијењене бетонским, а постављене су и двије трафостанице. Телефонски прикључци су у функцији од 2000. године.
Село има бензинску пумпу, продавнице нема.
Увјерљивих и поузданих података о поријеклу становништва нема. Претпоставља се да је село добило назив по турском чардаку.
Порекло стаановништва.
Почетком 2013. село је имало 210 домаћинстава, 271 стамбени објекат (куће, станови у школи, викендице), а у домаћинствима је живјело 620 становника.
Најбројније породице су:
-Глишић (21 домаћинства, 27 кућа, 78 становника),
-Вранчић (9, 12, 27),
-Давидовић (11, 12, 25),
-Ђукић (10, 11, 31),
-Кнежевић (11, 12, 25),
-Рудић (9, 8, 28) и:
-Тамамовић (9, 11, 22).
-Глишићи славе Св. Игњатија, Вранчићи — Ивањдан, дио Давидовића, Рудићи, Тамамовићи и једна породица Кнежевића —Јовањдан, дио Давидовића – Мратиндан, Ђукићи и Кнежевићи (осим једне породице) – Ђурђевдан.
У селу живе и породице:
– Готовац, Игњатић, Коњевић, Ловрић, Мијовић, Милановић, Миливојевић, Мушић, Поповић, дио Савића, Убовић, Чеко, Шаулић – славе Ђурђевдан; Бјелошевић, Вујмиловић, Гајановић, Мијатовић, Миљевић, Пејчиновић, Петковић, дио Савића, Ђелић – Јовањдан; Бегић – Вартоломије; Благојевић, дио Коџомана – Часне вериге; Васић, Зечевић, Ковачевић – Томиндан; Вилипић – Лучиндан; Гамбер, Клиска, Курузовић – Аранђеловдан; Граховац, Ковјанић, Протић, дио Савића, Шербеџија – Св. Стефана; Домузен, Шајић – Михољдан; дио Коџомана – Ивањдан; Радељић, Шкрбић – Никољдан; Скендерија – Врачеве; Сладојевић – Мратиндан; Ћејић — Св. Василија.
Од познатијих личности у селу је живио и радио Ђорђе Поповић, парох (Чардачани, 15. август 1875 – 1935). У цркви је службовао од 1895. до 1935. године.
ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“ – издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан
14. децембар 2022. у 09:37
Gradimir
Poštovanje, zar u ovim krajevima nije bilo i Kačavendi?