Порекло презимена, село Шешковци (Лакташи)

30. новембра 2022.

коментара: 0

Порекло становништва села Шешковци, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“ – издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и комуникације.

Село у општини Лакташи, удаљено 17 км сјевероисточно од општинског центра, 25 км од Клашница и 9 км од магистралног пута Клашнице—Прњавор. Терен је претежно равничарски са благим нагибом према ријеци Врбас, која протиче цијелом западном страном села. Простире се на површини 13,472 км2, а смјештено је између 106 и 221 м н. в.

Кроз село пролази пут дужине 4 км, асфалтиран 1978. године као и асфалтни пут за заселак Ријека дужине 2 км. Куће су разбијеног типа и претежно су лоциране по засеоцима. Граничи се са селима Кришковци, Гумјера (лакташка општина), Нови и Стари Мартинац (србачка).

Воде.

Западном страном протиче Врбас. Познати водотоци су још Бистрица, Бубан, Велика и Мала ријека, Виленац, Водица, Миљановац. Имају Горње и Доње отоке, Горња ада. Познатији топоними су: Бијело брдо, Божидаревац, Кућишта, Луг, Савковића и Сумраково брдо, Трнови, Чупорак. Већи засеоци су: Медњак, Јелин луг, Станковац и Ријека.

Занимање становништва.

Становништво Шешковаца бави се пољопривредом, а мањи дио је запослен у Лакташима и Александровцу. Узгаја кукуруз, пшеницу, зоб, а добро успијева и воће (шљиве, јабуке, крушке, трешње…)

Школство.

Школа је отворена 1932. и радила је до 1941. године. Зграда је 1944. бомбардована. Настава је поново почела да се изводи 1946. године у ходнику порушене школске зграде. Од 1948. настава је извођена у новоизграђеним просторијама све до 1954. Потом је зграда из 1932. обновљена и у њој је извођена настава до 1969, до катастрофалног земљотреса. Године 1971. изграђена је нова монтажна школска зграда која је радила до 1976. године. Отада дјеца похађају наставу у ОШ у Кришковцима.

Верски живот.

Црква посвећена Св. апостолу Луки изграђена је 1934. године, а обновљена 2009. Преминуле мјештане сахрањују у шешковачком гробљу у близини цркве.

Локални водовод функционише од 1978. године, када је око 40 домаћинстава добило питку воду. Кроз село пролази и главни водовод из Кришковаца на који још нико није прикључен. Телефонски прикључци су уведени 1993, а село је добило електричну енергију 1971. године. На Великој ријеци постоје још двије воденице, а некада су били познати и велики млин Тумбас на Врбасу и Бадњаш на Великој ријеци. Раде двије продавнице мјешовите робе, а друштвени дом и објекти 33 „Агроплет” нису у функцији Шешковци су прије Другог свјетског рата важили за развијеније село. По неким изворима бан Т. Милосављевић планирао је ово сепо за општински центар.

Поријекло становништва и наазив села.

Поузданих података о поријеклу становништва и називу села нема. Претпоставља се да су њихови преци доселили из Србије (Ужице) и Црне Горе (Колашин). Постоји народно предање да је упочетку формирања села било шест колиба (плетара од шибља, прућа, бујади…) и да је село по томе добило назив Шешковци (шест колиба). Друго предање каже да су села Мартинац, Илићани, Кришковци и Шешковци названа по именима четворице браће: Мартину (који је од оца добио брда до Врбаса — данашњи Мартинац), Илији (брда и долину до Просјечке ријеке – Илићани), Кришку (јужни дио имања – Кришковци) и Шишку (старо кућиште — Шешковце. Постоји и трећа варијанта – да су послије устанка 1875-1878. године око стотину ратоборних муслимана кренули од Травника према ријеци Сави. На простору данашњих Шешковаца наишли су на шесторицу хришћана, побили их и набили на колац (шест колаца – шешколци). Ти људи су сахрањени у шуми недалеко од данашњег гробља.

Крајем 2012. село је имало 122 домаћинства, 178 кућа и викендица, а у домаћинствима је живјело 375 становникаш.

Најбројније породице су:

-Михајловић (20 домаћинстава, 33 куће и 66 становника),

-Кузмановић (13, 17, 43), Сандић (12, 19, 29), Савковић (10, 11, 29) и Јунгић (9, 10, 28). Дио Михајловића слави Јовањдан, а дио Св. Василија Великог, Кузмановићи Ђурђевдан и једна породица Покров Пресвете Богородице, Сандићи и Савковићи Аранђеловдан, те Јунгићи Ђурђевдан.

Поред наведених заступљена су и презимена:

-Аривуковић, Бабић, Мађарац, дио Мартића, Пејчић, Станишљевић, Црнадак славе Никољдан; Бркић – Илиндан; Булатовић – Лучиндан; Видовић, Крагуљ, Павковић, Предраговић, Стојичић, Томић, Црнчевић — Јовањдан; Гајић, Јанковић, Јунгић, Кавржић, Станић – Ђурђевдан; Драгомировић — Митровдан; дио Јерковића Ђурђевдан, а дио Аранђеловдан; Зорић – Петровдан; Красић – Св. Игњатија; Марић — Св. Василија Великог; Милутиновић, Пејић – Св. Пантелејмона; дио Мартића, дио Сикимића – Ђурђевдан; дио Сикимића — Ђypђиц; Шумић — Михољдан.

У селу је рођен Тихомир Тика Станић (1960), филмски и позоришни глумац и продуцент, гдје је његов отац Недељко био учитељ. Године 2012. неки кадрови филма „Фалсификатор” снимљени су на подручју Шешковаца и Кришковаца.

 

ИЗВОР: . Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“ – издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.