PIŠE: Saradnik portala Poreklo Aleksić dr Snežana
Ubistva i hapšenja civilnog stanovništva Srema u jesen 1914.
Civilno stanovništvo Srema pravoslavne veroispovesti izloženo je torturama od strane Austrougarske od prvih dana objave rata. Hapšenje i zlostavljanje kaluđera iz srpskog pravoslavnog manastira Fenek tokom avgusta meseca, koje (iz razloga „uterivanja“ straha među stanovništvom) Austrougarska vojska brutalno, javno zlostavlja i sprovodi po selima Srema, hapšenje civila, internacija u logore i uzimanje talaca, egzekucije i zlostavljanja, a koji su masovno usledili nakon ofanzive srpske vojske u Srem, do kraja 1914. rezultirali su organizovanim prisilnim iseljenjem pravoslavnog stanovništva sa prostora Srema. Uz sve to, aktuelna štampa raspirivala je netrpeljivost i mržnju prema Srbima i svemu što je imalo prefiks „srpsko“. Na karikaturi koju je objavio „Ilustrovani list“ u oktobru (mesecu kada je po selima Srema usledila internacija civila) prikazani su kao neprijatelji Austrougarske: srpski vojnik, starac, žena, dete, pa čak i srpsko kuče.
Pre iseljenja civila iz sela Boljevaca, Bečmena, Dobanovaca, Jakova, Petrovčića, Progara i Surčina stanovništvo navedenih mesta pretrpelo je zločine, a za koje nakon okončanja Velikog rata niko nije pozvan na odgovornost. U Surčinu, u zatvoru, držani su Srbi – i Sremci i zarobljeni srpski vojnici. Streljani su i sahranjivani u dvorištu opštinske kuće. Prebijeni Dobanovčani prvo su bili zatvoreni u štali velike gostionice Žure Stanića, onda postreljani i sahranjeni u bašti školskog dvorišta. U Bečmen je 10. oktobra došao je štrajfkor koji je sve muškarce iznad 14 godina okupio pred opštinskom kućom.
„Tu narede svima da skinu čakšire i gaće. U blagajničkoj kancelariji na sredini sobe bio je postavljen dugačak i širok sto. Sad šest vojnika zgrabe čoveka i polože ga potrbuške na sto. Jedan od vojnika pritiskivao je glavu nesretniku za sto, dvojica su mu držali ruke, dvojica su odnatrag držala noge, a šesti je legao popreko na leđa nesretnikova. Četiri vojnika su stajala sa strane i držali u rukama vitke prutove debele kao lanac, punih čvorova od odsečenih grančica. Svi su ovi sad odmeravali udarce po miloj volji. Bilo je nesretnika koji su dobili po 100-150 udaraca. Svi su oni bili crveni, modri, crni, ranjavi, sa oderanom kožom po telu. Tučeno je na ovako bestijalan način svega njih 37.“
Tokom AU odmazde u Boljevcima je uhapšena i u Petrovaradinu streljana cela porodica Radičević. T. Iskruljev navodi da je razlog zbog koga je uhapšen a potom i streljan Ilija sa čitavom porodicom bio je jedan upaljeni fenjer, koga je na imanju Radičevića pronašla Austrougarska patrola i optužila Iliju da je davao svetlosne signale srpskoj vojsci. U vezi sa ovom pričom važno je istaći da je Ilija Radičević, ratar iz onda Dužnog sokaka, imao baštu (njivu) okrenutu ka južnoj strani sela, prema Voku, odnosno reci Savi, a gde se zbog ratnih dejstava AU vojska već ušančila. Takođe, važno je napomenuti i to da je u periodu od 1902. do 1912. Zadruga za isušenje jugoistočnog Srema radila na izgradnji (današnjeg) savskog nasipa, kao i činjenicu da tada u delu između sela i reke Save nije postojao pojas pod šumom (današnji vrbaci u kubicima). Ilijina kuća i bašta nalazile su se na uzvišici (lesnoj terasi sela Boljevaca), a konfiguracija terena (bez sadašnje šume u priobalju) mogla je da obezbedi prostor za manevar (davanje svetlosnih signala) ka ušću reke Kolubare, a koja se u Savu uliva nedaleko od Boljevaca. Međutim, niko od starosedelaca a u čijim porodicama se i čuva usmeno predanje, nije izričit u tome da je porodica Radičević stradala zbog „davanja svetlosnih signala“ već je u usmenoj tradiciji ostalo sačuvano to da su Radičevići streljani u prvom redu zato što su bili obrazovani ljudi, istaknuti rodoljubi srpskog naroda. Sa današnje vremenske distance priča iz tradicije Boljevaca čini se verodostojnijom u odnosu na onu koju je objavio T. Iskruljev.
Ilija Radičević i njegova porodica streljani su u Petrovaradinu – tamnici za pravoslavne podanike. U Petrovaradinu je od Boljevčana streljan još i Caran Živojin. Navodno, Živojin je dao izjavu da Austrougarska ne može osvojiti Rusiju, i zbog toga je odveden na preki sud u Petrovaradin. Optužbe zbog kojih su streljani Radičevići i Caran u to vreme bile su glavno oruđe Austrougarske za optužbe i egzekucije srpskih podanika.
IZVOR: Snežana Aleksić, Boljevačka groblja, zbornik radova KID PČESA, Seoske crkve i groblja u Vojvodini, Matica Srpska, Novi Sad, 2000, 915; Snežana Aleksić, Ilijina priča, IK Prometej, Novi Sad, 2018, 53-60
Komentari (0)