Poreklo prezimena, naselje Sokolac

Poreklo stanovništva naselja Sokolac, opština Sokolac. Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj naselja.

Naselje je, po položaju, drumsko i novijeg je postanka. Najveći deo kuća je s obe strane druma Sarajevo – Beograd, a manje grupe kuća su na uzvišenju („tepi“) Meljači i na glavici Gracu, oko ulice koja vodi crkvi.

Vode.

Sokolac obiluje vodom. Glavno je vrelo Sokolac, veoma snažno, u sredini Sokoca, a niže crkve su Gračansko Vrelo i Ploča. Nad Sokocem je vrelo Kamenik, ali ono leti presuši, kao što može da presuši i potok Rešetnica, koja postaje pod Gracem od nekolikih manjih potoka.

Zemlje i šume.

Oko Sokoca su zirati (njive i senokosi): Cerovske Bare (prozvane tako po Đorđi Cerovini), Rešetničke Bare, Unke, Piskavice i Brezjak ili Bređak.

Tip naselja.

Ne uzimajući u obzir nekolike kuće na Meljači iznad i nekolike na Crnom Brdu ispod Sokoca, ostale su sve na okupu. Selo je u svom glavnom delu niznog tipa. Na Sokocu su još: pravoslavna crkva, osnovna škola, žandarmeriska stanica, opština, jedna strugara, nekoliko trgovačkih i zanatskih radnja, kao i više gostionica i kafana, jer je Sokolac postao središtem za ceo Glasinac, a sem toga je važna stanica i odmorište za putnike. U svemu je na Sokocu 46 kuća i porodica stalno nastanjenih pravoslavnih Srba. Groblje je na Gracu, uz crkvu. Još sredinom 19 veka na Sokocu nije bilo ni jedne kuće. To je zemljište pripadalo selu Baltićima, a na Dikaljima, oko starog raskršća pod Romanijom, bilo je hanova. God. 1852 Topal–Osman paša proveo je na Sokocu dva meseca s jednim odredom vojske. Tada su počeli na Sokocu da se grade hanovi, i okupacija ih je zatekla tri: Šahinpašića, Tankovića i Malićevića han. Ti su hanovi bili od brvana, i poslednji – Šahinpašića han – srušen je tek 1930. Crkva na Glasincu podignuta je 1876 (započeta 1873 a osvećena 1881), a nekoliko godina ranije, 1871, bila je otvorena škola, u kojoj je prvi učitelj bio Risto Čajkanović. Podizanju hanova i crkve na Sokocu glavni povod je bila voda, a docnije, kako je to mesto postalo glavnim sastajalištem sveta na Glasincu, počeli su pojedinci i stalno da se naseljavaju. Tako je Sokolac dobio veći značaj nego li naselje pod Romanijom i na raskršću puteva za Sarajevo, Beograd i Višegrad odnosno Carigrad, koje je oskudno vodom.

Starine u naselju.

Sem preistorijskih, Sokolac ima i drugih starina. Na Gracu je bila srednjevekovna nekropola, pa su stećci s nje upotrebljeni kao građevni materijal prilikom zidanja crkve. Na mestu Nišanima je neko staro muslimansko groblje. Oko dve stotine metara južno od vrela Sokoca je grob „bega Sokolića“. U blizini su dva groblja – austrijsko i crnogorsko – izginulih vojnika u prvom svetskom ratu.

Sasvim su se iselili sa Sokoca ovi raniji njegovi stanovnici (za koje se zna): Vučićevići, Popovići, Đorđevići, Vojinović Jakša, terzija Jovo Miladinović i Rudovići. Na Sokocu je živeo i umro Đorđo Cerovina, doseljen iz Gornje Vogošće, čijeg roda ima još u predelu Vogošći i y Sarajevu.

Poreklo stanovništva.

-Mijatovići (2 k., sv. Aćim i Ana, 9. septembra)“ Starinom su Uroševići iz Kočana kod Nikšića, odakle je krenuo praded im Mijat sa sinovima Lukom, Petrom i Markom, pošto je Luka u mlinu ubio Turčina. Pobegli su bili najpre u valjevski kraj, a odatle su prešli u okolinu Loznice. Tu je Luka opet, kao i u Valjevu, napravio neki sukob s Turcima, i otac ih pokupi i prebegne s njima preko Drine u Srpski Šepak. U Loznici i danas ima Uroševića, potomaka brata Mijatova. Mijat je ostao u Šepku svega tri ili četiri godine. Pošto ga je oterao beg s čiflnka, prešao je na Brda u Vlaseničkom srezu. Tu je Mijat i umro, a tu se je, 1835, rodio unuk mu Jovo, otac Radosava-Boja Mijatovića sa Sokoca. Posle nekog vremena, Mijatovi sinovi pređu u Kaljinu, u Sarajevskom srezu, a oko 1850 došli su na Glasinac i naselili se u Gazivodama, odakle su se razilazili i u druga “sela. Danas ih kao Mijatovića ima, sem na Sokocu i u Rešetnici, još u obližnjim selima: Žljebovima, Milecima, Sočicama, pa u Sarajevu i u selu Brusnici (u Derventskom srezu), a kao Uroševića y Milecima i u Sajicama.

-Neškovići (2 k Đurđevdan). Doselio im se je ded Risto Droca, terzija, od Čajniča pravo na Sokolac. Ima ih oko Foče i u Ilinu kod Goražda. Daljom su starinom iz Hercegovine.

-Paunići (5 k.): otiirnije u opisu Brajakovića, odakle su svi sišli, u razna doba.

-Jakšići (1 k., Savindan). Ded Luka je došao iz Drine, iz fočanske Jabuke. Slavio je Stjepanjdan. Oženio se od Konjokrada i preveo šuru sebi u kuću. Pravih Jakšića tu više nema, nego su to Konjokradi.

-Mitkovići (1 k., Đurđic). U vreme kad se je mnogo tražila crvena boja i sukno nosilo čak u Kosovsku Mitrovicu na bojadisanje, došao je na Glasinac Simo Mitković, koji je bio ujedno bojadžija i mutapdžija. On se je vratio s jednim sinom, pred okupaciju Bosne, u Mitrovicu, a drugi sin mu je ostao na Sokocu.

-Batinić (1 k.) je došao, pred okupaciju, kao handžija, iz Rešetnice.

-Jankovići (1 k.) su od istog roda. Opširnije u opisu Baltića.

-Ćosovići (2 k.) su došli na Sokolac iz Jabuke u Drini, pre okupacije. Starinom su Anđelići iz Foče. Iz Jabuke su se raselili na razne strane, pa ih ima u Mrvićima, u Kolakovićima (u Drini), u Mokrom, na Sjetlini i u okolini Pljevalja. Slave Jovanjdan i prislužuju Savindan.

-Čizmić (1 k.. Arhanđelovdan) je sišao s Baltića, pre okupacije. Otac mu je bio handžija. Misli da su starinom iz Srbije.

-Đurđići (Z k., sv. Simeun) su starinom Skočovići iz Hercegovine, iz nekog sela iza Kobilje Glave (u Gacku). Došao im je ded Jovan kao najamnik, koji je bio vešt pravljenju ćerpiča. Od tog roda su i Lazarevići na Derventi kod Sarajeva.

-Kosorići (3 k.): opširnije u opisu Čitluka, odakle im je došao otac.

-Karabatković (1 k., Đurđevdan) je došao na Sokolac 1883, kao opančar, iz Sarajeva. Rodom je s Vrela Bosne u Sarajevskom Polju a starinom iz Žabljaka u Crnojevića Rijeci. Priča da su se nekada zvali Crnojevići, zatim Rajići. Karabatkovići na Vrelu Bosne nazivali su ispitivaču Sarajevskog Polja da su oni starinom od Risna u Boki. U Boki je zaista nekada bio rod Rajića: pominje se protopop Mikijelj Rajić!

-Zoranovići (2 k.) su došli, osamdesetih godina, iz Kazmerića, gde ih još ima.

-Vitomiri (2 k., Ignjatijevdan) su došli, devedesetih godina, s Kraljeva Polja u Vlaseničkom srezu, a praded im je bio od Aleksića u Nikšićskim Rudinama. Bio se je najpre naselio u Sjetlini kod Prače. Ima ih još u Đedovcima, Sajicama, Džimrijama. Sokolovićima i dr.

-Ećimovići (1 k.) su sišli, devedesetih godina, s Mandre u Donjem Odžaku, gde ih još ima.

-Đurković (1 k.): opširnije u opisu Baltića, odakle je sišao 1896.

-Cicmili (1 k.) su sišli na Sokolac s Brajakovića, gde ih još ima.

-Madžgalj (1 k.). Dovela ga je, 1901, mati s Berega, preudavši se za B. Jakšića. Inače su Madžgalji starinom Lazarevići iz Metohije, a Madžgaljima se zovu po nekom brdu u Metohiji (Gacku). Ima ih i u Sokolovićima. Slavi Đurđevdan i očuhovu slavu Stjepanjdan.

-Kovačevići (2 K.) cy na Sokocu od 1903 i 1924. Opširnije u opisu Smrtića.

-Forcani (2 k., Jovanjdan) su starinom Govedarice od Gacka, a Govedarice su daljom starinom iz Hercegnovog. Ima ih i na Ponorima kod Prače, odakle su došli 1905.

-Renovica (1 k.) je sišao s Baltića, oko 1910.

-Borojević (1 k., Arhanđelovdan) je došao kao pastorče uz majku s Knežine. Ded mu je bio iz Hercegovine. Ima roda u Sajicama  i u Vlaseničkom srezu.

-Kezunovićn (1 k.) su sišli iz Endrića, pred prvi svetski rat. Jedan se je odselio u Skoplje.

-Kovačevići ili Drinjaci (1 k.): opširnije u opisu Pariževića.

-Novaković (1 k., Nikoljdan), penzionisani žandarm, rodom iz Mrkelja (srez Sanski Most), a starinom možda iz Like, naselio se je za vreme prvog svetskog rata.

-Vračar (1. k., Nikoljdan) je došao, pre četrnaest godina, sa dva sina iz Pive.

-Koprivica (1 k.): opširnije u opisu Bandova Odžaka, odakle je sišao 1923.

-Miletići (1 k., Arhanđelovdan). Otac im je došao, pre devedeset godina, iz Govze (opština Jeleč) y fočanskom srezu, na Ivan-Polje, a sin mu prešao na Sokolac, 1925. Otac kao kiridžija ubio je zaptiju, pa je bio na robiji u Vidinu. Došavši s robije, ponova je ubio, i to brata onog zaptije. Miletića ima još u Govzi, u Jeleču i na Crvenoj Stijeni (Rogatički srez).

-Spirić (1 k., Nikoljdan) je došao iz Tetova, 1925, a starinom je iz sela Požarana kod Tetova.

-Teofilović (1. k., sv. Petka) je došao iz Tetova, 1927, a starinom je iz sela Stenča.

-Serafimović (1 k.. sv. Atanasije) je došao takođe iz Tetova. Bez muških članova su porodice:

-Žuta (1 k.) i Glavašević (1 k.). Priča se da je otac Jakova Glavaševića, koji je bio iz Sarajeva, bio poreklom iz Vidina. Slavili su sv. Vasilija. Jakoia, koji je bio „ekmekčija“ (pekar), nestalo je u toku prvog svetskog rata.

Sem pobrojanih, na Sokocu ima porodica privremeno nastanjenih (zaposlenih u strugari i sl.). God. 1930 bilo ih je ruskih, čeških, nemačkih i dr.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.