ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана
Историјске вести говоре да је у години 1791. у селу 77 домова са 758 становника. Овај податак није подударан са подацима из Војне евиденције, која сведочи да је 1788. у Крњешевцима 81 кућна нумера, а наредни Војни попис из 1792. године евидентирао је и једна нумера више, тако да је у овој години у селу 82 куће нумере.
Разлика у укупном броју кућа у селу Крњешевцима у одређеним годинама вероватно да се јавила отуда што је Војна евиденција обухватила све куће, односно, кућне нумере, како оне које су биле насељене тако и оне нумере које су биле празне и спремне за насељавање, а врло је могуће да је попис кућа и становништва који је објавио Д. Поповић преузет из евиденција православне цркве, у који нису били унети подаци за становништво других конфесија. Према податку из пописа становништва и кућа у 1791. години може се закључити да је тада у Крњешевцима у просеку у свакој кући живело по 9 становника.
После Аустро-турског рата Сремци су упућени у рат са Французима. Oбриси овог страдања наслућивали су се и пре његовог почетка, у сујеверју народа: “старе бабе у Срему и Славонији прорицале су да ће бити великог и дугог рата и крволиптања са Французима, што се збиља и догодило од 1791. до 1801, када је више милиона људи изгинуло и било рањено.”
Француска је објавила рат Аустрији 20. априла 1792, али су команду за покрет на будуће ратиште граничари добили већ у марту. Како је у Француској тињао грађански рат и унутрашња револуција, те су прилике у њој биле крајње нестабилне, Аустрија је рачунајући на своје савезнике Енглезе, Холанђане и Немце, на бојиште упутила половину својих расположивих трупа. Међутим, Французи су се пре објаве рата, у матру и априлу измирили између себе, удружили, и сви који су могли понети оружје укључили су се у борбу.
Петроварадинска регимента на бојиште није измарширала са оба своја походна батаљона, већ је дала део свога људства за формирање I и II специјалног славонско-сремског батаљона, за које су Бродска и Градишка регимента такође дале део својих граничара. Граничари су тако са пола својих капацитета јуна месеца ушли у прву битку код Луксембурга након које су продрли у Холандију. Борбе су трајале током читавог лета и јесени, све до новембра. Граничари Сремци и Славонци ратовали су заједно са Михаљевићевим фрајкором који је бројао 2.200 људи “оностраних и овостраних Срба”. Граничари и фрајкорци током 1792. године водили су тешке борбе у којима су претрпели велике губитке.
У 1792. години Крњешевци су у компанији Шимановци, под заповедништвома капетана Обућине, који је упућен у рат са Французима. Из “листе пешадије” која је сачињена у Митровици, 20. септембра 1792. године, сазнају се подаци о 31 граничару из Крњешеваца.
Попис граничара Крњешеваца у 1792. години
име и презиме граничара | кућни број | година рођења | из места | из земље | постао граничар године | |
Марко Тодоровић | 5 | 1766 | Крњешевци | Срем | 1789 | |
Стојадин Николић | 7 | 1756 | Крњешевци | Срем | 1788 | |
Која Николић | 7 | 1755 | Крњешевци | Срем | 1772 | |
Марко Реичевић | 8 | 1763 | Крњешевци | Срем | 1781 | |
Тимотиј Реичевић | 8 | 1753 | Крњешевци | Срем | 1788 | |
Ивко Тривуновић | 10 | 1768 | Крњешевци | Срем | 1790 | |
Мелентиа Јовановић | 11 | 1766 | Крњешевци | Срем | 1785 | |
Јован Јовановић | 11 | 1761 | Крњешевци | Срем | 1785 | |
Георгие Радовановић | 19 | 1763 | Крњешевци | Срем | 1788 | |
Андрија Савић | 22 | 1762 | Крњешевци | Срем | 1781 | |
Никола Савић | 22 | 1758 | Крњешевци | Срем | 1778 | |
Риста Шарић | 27 | 1767 | Крњешевци | Срем | 1785 | |
Коста Тукелић | 28 | 1767 | Крњешевци | Срем | 1788 | |
Савић Велић | 44 | 1763 | Крњешевци | Срем | 1788 | |
Трифун Ћирић | 48 | 1773 | Крњешевци | Срем | 1789 | |
Васа Миловић | 49 | 1769 | Зрмања | Хрватска | 1789 | |
Михаило Никетић | 51 | 1759 | Крњешевци | Срем | 1787 | |
Гаврило Груић | 55 | 1760 | Крњешевци | Срем | 1781 | |
Иван Груић | 55 | 1768 | Крњешевци | Срем | 1787 | |
Петар Груић | 59 | 1767 | Крњешевци | Срем | 1785 | |
Мате Утвић | 62 | 1764 | Крњешевци | Срем | 1788 | |
Павле Јанковић | 63 | 1768 | Крњешевци | Срем | 1781 | |
Марко Јанковић | 63 | 1749 | Крњешевци | Срем | 1766 | |
Михаило Јанковић | 63 | 1768 | Крњешевци | Срем | 1788 | |
Васа Илић | 68 | 1759 | Крњешевци | Срем | 1781 | |
Васа Стоичевић | 70 | 1773 | Крњешевци | Срем | 1790 | |
Ђорђе Стојадиновић | 74 | 1772 | Крњешевци | Срем | 1789 | |
Марко Лукић | 79 | 1766 | Крњешевци | Срем | 1785 | |
Јован Кривић (или Гривић?) | 80 | 1768 | Брезово поље | Хрватска | 1785 | |
Матиа Лешић | 81 | 1763 | Крњешевци | Срем | 1785 | |
Коста Бурсаћ | 82 | 1761 | Дуго поље | нечитко | 1789 |
Извор: Muster listen, 1792, film 1172919, fasz. 3559-3560, year 1772-1792.
После 1788. године, у Крњешевце су насељене три граничарске породице. Двојица граничара у Крњешевце су доселили из Хрватске: Васа Миловић из Зрмање и Јован Кривић (Гривић?) из Брезовог Поља. Коста Бурсаћ, досељен је у Крњешевце из Дуге Пољане, у 1792. години био је командир компаније у Славонском батаљону који је тог пролећа из Срема измарширао у рат са Французима.
Од укупно 31 граничара, њих 16 је у Крњешевцима имало децу, и то 12 дечака и 15 девојчица, односно, у Крњешевцима је у 1792. години било укупно 27 деце чији очеви су ратовали са Французима. Просечна старост деце износила је 4,5 година, дечаци су у просеку имали 6,5 година, а девојчице 2,9 година. О супругама граничара, мајкама ове деце, у војној евиденцији нема података.
Попис граничара и њихове деце у 1792. години
име и презиме граничара | Кућни број | Година рођења | деца граничара | |||||
мушка | узраст у 1792. години | година рођења | женска | узраст у 1792. години | година рођења | |||
Стојадин Николић | 7 | 1756 | Живко | 1 | 1791 | |||
Која Николић | 7 | 1755 | Самаило | 13 | 1779 | Живана | 0,5 | 1792 |
Сима | 3 | 1789 | ||||||
Марко Реичевић | 8 | 1763 | Зариа | 2 | 1790 | Анђелиа | 4 | 1788 |
Тимотиј Реичевић | 8 | 1753 | Пеладиа | 0,5 | 1792 | |||
Мелентиа Јовановић | 11 | 1766 | (нечитко) | 1 | 1791 | |||
Јован Јовановић | 11 | 1761 | Неранџа | 0,3 | 1792 | |||
Георгие Радовановић | 19 | 1763 | Стамена | 5 | 1787 | |||
Андрија Савић | 22 | 1762 | Марта | 6 | 1786 | |||
Десанка | 2 | 1790 | ||||||
Никола Савић | 22 | 1758 | Стана | 8 | 1784 | |||
Стамена | 5 | 1787 | ||||||
Риста Шарић | 27 | 1767 | Палада | 1 | 1791 | |||
Коста Тукелић | 28 | 1767 | Живана | 0,5 | 1792 | |||
Савић Велић | 44 | 1763 | Марко | 0,5 | 1792 | Јека | 8 | 1784 |
Михаило Никетић | 51 | 1759 | Трифун | 7 | 1785 | Анушка | 4 | 1788 |
Живко | 1 | 1791 | ||||||
Гаврило Груић | 55 | 1760 | Марко | 13 | 1779 | |||
Трифун | 11 | 1881 | ||||||
Павле Јанковић | 63 | 1768 | Аксениа | 0,5 | 1792 | |||
Марко Јанковић | 63 | 1749 | Јефтимие | 16 | 1776 | |||
Зариа | 10 | 1782 | ||||||
Исак | 1 | 1791 |
Извор: Muster listen, 1792, film 1172919, fasz. 3559-3560, year 1772-1792.
Током година у којима су граничари ратовали, у Крњешевцима је радила школа. Учитељску службу 1786. и 1787. године вршио је Прокопиј Маркијановић, а 1792. Гаврил Јанковић. У годинама 1794. и 1795. учитељ је био је Григориј Витаковић, родом из Земуна, а 1795. године заменио га је учитељ Андрија Богосављевић.
У 1791. години у селу је пописано 77 кућа са 758 становника и 1 свештеником. Историјске вести из 1792. године бележе на служби у Крњешевцима извесног јерођакона Лојнаоса.
Коментари (0)