Порекло становништва села Бијела, општина Коњиц. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
У 200 м. дубокој челенци ријеке Бијеле, лијеве притоке Неретвине, до 5 км источно од Коњица. Клима је врло блага, село затворено Од свих вјетрова. Град не пада никако, али је село уништавано два пута, и то по сеоском рачуну једанпут прије двјеста година, кад се „отисло брдо и притисло цијело село и 1906. када је вода поплавила већи дио села и однијела много људи и стоке. Већи дио земље је агински, од сијена и воћа дају половину, а од жита трећину.
Љети изгоне стоку на поједине дијелове Прења, који се зову Тисовица и Борашница. До окупације то су биле „царске планине“, а сад плаћају само колибарину.
Како је село постало не зна се. По старости разликујемо породице које су доселиле прије „усјелине“ и послије ње.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Рамићи су преостали из усјелине. Они су старинци. Исто тако су били старинци Краљушићи који су „замрли“ овдје.
-Keшo (Вавас), његов је прадјед имао „преко сто љета“, доселио из Дулића. Њима се не да у мушкој дјеци, јер је њихова кућа издала хајдуке. Сад их има 2 куће. Славе Ђурђев-дан.
-Јаковљевића дјед Митар доселио је на читлук у Пајића са Зијемаља. Једни се зову Лазаревићи. Има их 6 кућа. Славе Ђурћев–дан.
Од Муслимана:
-Табаковића остала је иза куге само једна женска, и отац доведе иза Бијелог Поља Пајића кћери у „сулоштво“ Има их 3 куће.
-Вулићи (Бучићи) су доселили одмах иза Јаковљевића из Бучића код Мосгара. Има их 1 кућа. Славе Јовањ-дан.
-Јањићи су старином Војиновићи из Војна код Мостара; дошли су са Рашке Горе прије 50 до 60 година. Има их много, а највише на Рашкој Гори, Бјелимићима и у више села уз Неретву. Има их 1 кућа. Славе Никољ–дан.
-Драгићи су Маркићевићи из Дулића; дошли су им прадједи одмах иза Кеше. Становали су у Срђевићима и у Липнику. Има их 1 кућа. Славе Томин–дан.
-Ненадићи су из Дулића. Дошао им отац од потребе. Славе Ђурћев—дан.
-Грађића дјед је из Дулића. Има их 1 кућа. Славе Ђурђев–дан. Мисли се да су Ненадићи, Грађићи и Кеше једна фамилија.
-Крњић (Мемишагић) је врло стар, и не зна се одакле је. Има их 2 куће.
-Дабићи су доселили из Бијелог Поља прије 20 година. Има их 1 кућа. Славе Ђурђев-дан.
-Ристо Требињац (Гркавац) доселио је прије 30 година однекле из Требиња.
-Гачаница (Самарџић), дошао му је отац с Равни (село у мостарском котару). Има их 1 кућа. Слави Ђурђев–дан.
-Калеми су из Бијелог Поља из села Потока. Живјели су на Борцима, па им отац с Борака доселио овдје. Има их 2 куће. Славе Игњат–дан.
-Товаришић је са Зијемаља. Дошао му отац. Слави Ђурђев–дан. Има их 1 кућа.
Католик:
-Чимбур дошао је прије 50 година· Мјесто из кога је доселио није забиљежено.
-Смољанов отац је дошао из Бијелог Поља.
-Топчић (Зовко) потиче од некаква војника-који је побјегао из аустријске војске. Овамо је преселио отац ових из Бијелог Поља.
Задње три породице су католичке. Поред тога, има на обали Неретве, сат далеко од села, још 20 католичких породица, које су махом у новије вријеме доселиле.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)