Порекло становништва села Еминово Село, општина Томиславград (Дувно). Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
Село је на мањој узвишици Дувањског Поља, у присојној страни. Имају два извора, којима се сељаци служе, а даље око села има више извора. Главни је и најбољи извор Вучица или Дивојка и Жабјак. У селу је нешто студеније, него у околним селима, јер је село изнешено на главицу, а није ничим заштићено. Снијег може на равни панути до паса а у наметима и преко човјека. Снијег лане о Никољу–дне, а може се држати до Мученика.
Земље и шуме.
Земља је дијелом око кућа, дијелом у пољу, које је једно 1/2–1 сахата удаљено од села. Оранице су ближе кућама, а косанице удаљеније. Косаница има још у планини Маловану, која је 3–4 сахата од села далеко. Земље имају и сувише али је дивљачна. Испаше су на брду Koвачу, далеко од села 1 сахат. У селу је земља читлука, осим двојице сељака, који су се одкупили прије 30 година. Плаћају са земље агама l/5 жита, а од сијена у готову новцу сразмјерно читлуку. Осим агинске земље имаде понешто сељана који држе и друге земље. Они се зову „приорачи“, а плаћају аги 1/4 или 1/5, како се погоде. Сваки читлук има по један беглук, од прилике двадесети дио све оранице. Кметови су дужни свакоме аги обрадити беглучку земљу.
Тип и име села.
Село се дијели на ове махалице: Кула (3 к.), Гај (8 к.), Брдо (6 к.), и Буљани (25 к.). Прве су три махале удаљене једна од друге по једно 5 минута, а потоњу дијели поток Буљан од осталих и она је удаљена једно 10 минута. Сеоске су куће у близини једна друге и чине четири групе према описанијем махалама.
Куће су збијене без икаква реда. Цијело село има 42 куће. О постанку имена села причају да је некаквог кнеза преварио кум Турчин, повео на вјешала, а овај рекао: „Јазук ти било, ја сам на тебе јемин (повјерљив) био, а ти ми учини хилу!“ Од тога јемин, емин, остаде име селу.
Порекло станивништва.
У селу су најстарије породице од православних:
– Глигорићи а од католика Перићи и Томаса, који су старосједиоци, а остали су доселили из осталих дувањских села. Глигорићи су се у давно доба доселили из Црне Горе у село Коваче у котару жупањачком, па им ту Турци прије 100 год. одузму сву земљу, те се они раселе. Када су се из Ковача раселили била су три брата, па се један досели у Еминово Село, други у село Главице, котар Ливно, а трећи у село Равни у Скопљу.
-Здилари су се доселили из Имоцког у Далмацији прије 50 год.
Глигорићи славе Илин–дан; Здилари Јовањ-дан; Савићи Шћепањ-дан; Миласи Никољ-дан.
Крсно име славе три дана. Према махали Брду на њивама налазе се неке гробнице, на њима има стећака, но већином без икаквих украса.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)