Порекло становништва села Ретимље, општина Ораховац. Према студији Милете Букумирића “Из ономастике јужне Метохије”, Ономатолошки прилози V, САНУ, Београд, 1984. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај и тип села.
Ретимље је село збијеног типа. Већим делом лежи y долини, а мањим на присојној страни брежуљка југоисточно од Ораховца, од којег је удаљено око 11 км.
Старине у селу.
На брежуљку северно од села налази се српско гробље. У њему има неколико камених крстова без натписа. У Ретимљу нема школе, на деца уче y Зочишту. Село се дели на Горњу и Доњу махалу. У Доњој махали живе Срби и Албанци, а у Горњој само Албанци.
Ретимљу припада и заселак Колибаре, који лежи на узвишењу југозападно од села (Удаљен је од њега око 2 км). Мештани засеока упорно тврде да је њихово насеље село и да се не зове Колибаре него Горане (у њему живе искључиво Горани, досељени из Сретечке жупе; матерњи језик им је српскохрватски, а вероисповест муслиманска). Поред ова два назива, за овај заселак постоји још и назив Доње Ретимље, а Ораховчани га називају Горње Ретимље. Донекле су оправдана оба ова назива, јер се заселак налази на већој надморској висини од села, па отуда долази назив Горње Ретимље, али вода тече из правца села према засеоку и протиче ниже њега, те је са те стране оправдан и назив Доње Ретимље.
Образовање.
Мештани у кући говоре српскохрватским језиком, а деца им уче школу на албанскомјезику, до четвртог разреда у суседном селу Медвецу, а од петог до осмог у Пирану.
Структура становништва.
Већина становништва села Ретимља су Албанци. Има из око 60 кућа. Српских кућа има дванаест. Осам чувају предање да су им се преци некада давно доселили из Грчке, преци две куће доселили су се из Суве Реке, једна кућа чува предање да су им се преци доселили из Црне Горе, док једна не чува предање о пореклу. Просечан број чланова у кући је 6,5.
У засеоку Колибаре има 32 куће Горана. Све су се доселиле из села Горњег Љубиња код Призрена. Просечан број чланова у српској кући је 6,33, а у муслиманској 9,37.
Родови.
Православни:
-Костић, осам кућа. Чувају предање да су им се преци некада давно доселили из Грчке. Слава Митровдан.
-Крстић, две куће. Преци су им се доселили „Некада давно” из села Рештана код Суве Реке. O даљем пореклу не чувају предање. Слава Свети Јован (26. Х1).
-Николић, једна кућа. He чувају предање о пореклу. Слава Митровдан; мала слава Свети Јован (20. I).
-Перишић, једна кућа. Далеко порекло везују за Црну Гору. Слава Свети Никола; мала слава свети Никола летњи.
-Цуцуревић, презиме једне жене, која је била удата у Цуцуревиће yПризрену (развела се, а задржала мужеве презиме). Слава Свети Ђорђе.
Муслимани:
-Адеми, две куће. Доселили су се из Горњег Љубиња (Сретечка жупа) пре другог светског рата.
-Битићи, пет кућа. Доселили су се некада давно из Горњег Љубиња. У Горњем Љубињу су се презивали Емруловић.
-Дани, једна кућа. Доселили су се из Горњег Љубиња 1947. године.
-Емруловић, раније презиме Битића.
-Каплани, једна кућа. Доселили су се из Горњег Љубиња 1979.године.
-Лимановић, раније презиме Ћаја.
-Мета, једна кућа. Дошли су 1950. године из Горњег Љубиња.
-Ћаја, једанаест кућа. Доселили су се некада давно из Горњег Љубиња. Презивали су се. Лимановић.
-Ука, четири куће. Доселили су се из Горњег Љубиња пре другог светског рата.
-Шабани, две куће. Доселили су се из Горњег Љубиња 1947. године.
-Шаипи, пет кућа. Доселили су се из Горњег Љубиња – три куће 1932, а две 1977. године.
ИЗВОР: Према студији Милете Букумирића “Из ономастике јужне Метохије”, Ономатолошки прилози V, САНУ, Београд, 1984.
Коментари (0)