Стабло хаплогрупе E-CTS9320

24. јула 2022.

коментара: 1

Хаплогрупа E-CTS9320 једна је од најразгранатијих грана хаплогрупе E-V13. Ова грана је веома разноврсна у српској популацији, јер од седам познатих огранка хаплогрупе E-CTS9320, пет огранака је досад присутно међу Србима. Самим тим, ова грана се издваја као једна од значајнијих хаплогрупа које су учествовале у етногенези савремених Срба, па ће и у овом прегледу филогенетских стабала бити у цјелини приказана.

Процјене старости период настанка мутације CTS9320 смјештају у бронзано доба (око 1500 г. п.н.е). Нема археогенетичких налаза ове хаплогрупе из периода прије наше ере. Најстарији налази су из првих вијекова наше ере и то из римског налазишта Виминацијум у данашњој Србији и из налазишта Konyrtobe у данашњем Казахстану (које се веже за согдијанско Кангју краљевство). Налаз из Виминацијума, који је иначе сврстан у аутосомални кластер балканског становништва гвозденог доба, није изненађење, јер је током раног средњег вијека (од 7-11 вијека н.е) на подручју Паноније пронађено више древних узорака хаплогрупе Е-CTS9320, који припадају њеним различитим огранцима. Са друге стране, присуство Е-CTS9320 на подручју централне Азије није очекивано, али би се и оно могло објаснити везама које је хеленистички свијет у једном тренутку успоставио између Европе и Азије.

Остаје отвореним питање, у оквиру које културе и на ком подручју је могла настати хаплогрупа E-CTS9320 и у оквиру којих култура и популација се касније ширила. Највећа разноврсност, али и процентуална заступљеност ове хаплогрупе је данас на подручјима Балкана, Паноније и Карпата. Као што видимо и први археогенетички налази, иако знатно каснији од времена настанка гране, су са тих подручја, па је основано претпоставити да је сама мутација  CTS9320 могла настати на Балкану или у Панонији. У археологији постоји термин балканско-дунавски комплекс за читаву групу култура бронзаног доба које у својој основи имају енеолитску културу Черновода. За хаплогрупу E-CTS9320 би могле бити интересантне културе које су проистекле из културе Черновода, а биле су присутне на подручју источне Паноније и Карпата, као што су културе Коцофени (друго име Усатовска, Фолтешти) и још млађе културе Витенберг, Монтеору и Ноуа. Ове културе су се на крају највећим дијелом утопиле у халштатску културу, а мањим дијелом утицале су и на скитске културе црноморског степског појаса. Археолози их повезују са етногенезом Трачана и других палеобалканских народа, али и неких степских народа, попут Кимеријаца. Широка географска распрострањеност хаплогрупе E-CTS9320 (од Португала, Ирске до Скандинавије), могла би се објаснити уласком дијела носилаца ове хаплогрупе у прото-келтски културни круг и експанзијом припадника халштатске и латенске културе током гвозденог доба.

Седам досад издвојених огранака хаплогрупе E-CTS9320 су: BY3890, BY20093, Z25461, BY4526, Z17264, Z17107 и Z16988. Све подгране, изузев BY3890 која је издвојена на основу непознатих резултата на Yfull, биће представљене кроз посебна филогенетска стабла.

На основу резултата са Српског ДНК Пројекта може се претпоставити да неких 3% данашње српске популације припада хаплогрупи  E-CTS9320.

За пуни приказ отворите линк стабла у новом прозору.

 

Објашњења уз стабло: https://www.poreklo.rs/2021/12/01/filogenetska-stabla-haplogrupa-uvod-i-objasnjenje/

Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Branko Popović

    Bravo Siniša. Konačno neki konkretni rezultat o poreklu ove haplogrupe. Jedva čekam objašnjenje za z17264.