Стабло хаплогрупе E-CTS9320>Z17264

20. августа 2022.

коментара: 2

Хаплогрупа Е-Z17264 је подграна хаплогрупе E-V13>CTS9320. Процјењује се да је мутација Z17264 могла настати прије око 3000 година, на подручју средње Европе или Балкана. Хаплогрупа Е-Z17264 је данас присутна широм Европе, од Пиринејског полуострва до Русије и од Британских острва до Грчке. Ова географска распршеност, која је карактеристична за готово све гране хаплогрупе E-V13, говори да је и ова грана била у центру миграторних и етногенетских процеса у Европи на измаку бронзаног доба. Грана Е-Z17264 посједује одређену разноврсност на тлу грчких земаља, али и на подручју средње Европе, па се може претпоставити да су њени носиоци кроз разне своје огранке независно учествовали у процесима етногенезе како келтске и старогрчке популације, тако и других старих народа, попут Трачана и Илира. Једина пронађена древна ДНК у оквиру ове хаплогрупе из знатно је каснијег периода и изолована је на налазишту Szeged-Kundomb у Мађарској. Датирана је у средину 7. вијека наше ере. Вјероватно се ради о потомку домицилног балканско-панонског становништва, уклопљеног у аварски свијет онога доба. Овај древни узорак, под ознаком SZK-83,  припада грани E-PH1173>FT226363, а мутацију FT226363 и још двије мутације дијели са тестираним Турчином, поријеклом са Пелопонеза.

Неке млађе подгране хаплогрупе Е-Z17264 могу се ипак уже повезати са одређеним географским регијама Европе. Тако је подграна Е-PH1173>BY4288 везана за подручје Пиринејског полуострва, подграна Е-Y21497 и E-PH1173>>BY4366 за њемачке земље и западноевропске земље, док је на Балкану и на Карпатима, а самим тим и међу Србима, карактеристична грана E-PH1173>Y7168. Грану E-Y7168 карактерише специфична вриједност DYS439=9, а старост би јој се могла процијенити на период краја антике и почетка средњег вијека. Данас ову мутацију носе не само Срби, већ и Хрвати из Херцеговине, Бугари, Грци, Македонци, Секељи, Румуни. Код Срба је, иако у невеликим процентима, ова подграна присутна у свим етнографским зонама: источнохерцеговачко-крајишкој, шумадијско-војвођанској, зетској, јужноморавској, смедеревско-вршачкој. Могло би се на основу овог закључити да су носиоци гране E-PH1173>Y7168 били присутни и у српској средњовјековној популацији.

За пуни приказ отворите линк стабла у новом прозору.

 

Објашњења уз стабло: https://www.poreklo.rs/2021/12/01/filogenetska-stabla-haplogrupa-uvod-i-objasnjenje/

Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Зоран Николић

    Ваш рад је вредан сваке хвале. Градите знање које би требало имати изузетан значај и непроцењиву вредност за утврђивање својстава, етногенезе и идентитета српске нације. Будите истрајни и верујте у исправност ваше посвећености. Објективност нека вам је луча. Ваша постигнућа као и текстови остављају снажан утисак и чине да човек боље види и поима. Не понесите се, него се са слабостима носите. Како буде више открића, њих ће бивати мање. Свако добро вам желим.

  2. Branko Popović

    Slažem se profesore. Samo neka nastavi. Siniša je na pravom putu. Nekako mi ova haplogrupa najviše deluje keltski, a možda i gotski. Zanimljiva je činjenica da su se najstariji pripadnici ove grupe veoma brzo srodili sa pridošlim slovenskim plemenima.