PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana Aleksić
Prema popisu Kraljevine iz 1921, 51,5% stanovništva bilo je nepismeno. Procenat nepismenosti je najviši bio u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, a znatno niži u krajevima koji su do 1918. bili u sastavu Austrougarske. Popis 1931. informiše da je procenat pismenih u Dunavskoj banovini, koja je obuhvatala deo bivše Kraljevine Srbije i delove teritorija koje su pre prisajedinjenja pripadale Austrougarskoj, bio 71,1%. Verovatno da je procenat pismenosti u Srezu Zemun bio značajno viši od proseka Dunavske banovine.
U Srezu Zemun između dva svetska rata, deca su bez obzira na pol pohađala tadašnje osnovne škole, koje su ovde utemeljene još u XVIII veku.
U vremenu između dva rata, nakon sticanja osnovnog obrazovanja, jedan deo dece je školovanje nastavljalo u Zemunu ili Beogradu o čemu, između ostalog, svedoče podaci Uprave grada Beograda – Kartoteka žitelja grada Beograda i Zemuna, u kojoj su evidentirani podaci: ime, prezime, ime oca, mesto odakle dolazi, adresa na kojoj stanuje i rubrika „zanimanje“ u kojoj se iščitava: „đak“, „student“. Školovanje nije bila isključiva privilegija dece iz imućnijih porodica, već su za nastavak školovanja, uglavnom na predloge seoskih učitelja i sveštenika, uz saglasnost roditelja, upućivana darovita deca, bez obzira na socijalni status. U kancelariji SPC u Dobanovcima i danas se čuvaju dokumenta u vezi sa stipendijama koje je Crkvena opština Dobanovci u međuratnom periodu od sopstvenih prihoda odvajala za školovanje svojih parohijana.
U Srezu Zemun sokoli i sokolice su između dva rata bili nosioci kulturnih dešavanja, javnih okupljanja – sletova, akademija, komemoracija, priredbi, pozorišnih predstava, negovanja svetle tradicije.
Sokoli su aktivni na svim nivoima, od okružnih do međunarodnih. Naročito se isticala Sokolska organizacija u Batajnica, slede je sokoli Dobanovaca, Progara, sokolske čete u Surčinu, Kupinovu i drugim mestima Sreza. Veliki okružni Sokolski slet u Staroj Pazovi, koji je održan 30. juna 1932, zaokupljao je pažnju čitavog Srema. Na Sokolskom sletu u Zagrebu 1934, održanom povodom prikupljanja sredstava za odlazak Jugoslavije na Olimpijadu u Berlinu, iz Sokolske župe Beograd učešće je uzelo 2.411 sokola, među kojima su sokolska društva iz Batajnice i Progara. Olimpijska trka lučonoša – prenošenje Olimpijske baklje kroz Jugoslaviju 1936. u organizaciji Olimpijskog odbora Jugoslavije, realizovana je zahvaljujući sokolima.
Sokoli i sokolice Srema u međuratnoj Jugoslaviji izuzetno su dobro organizovani. Utemeljeni na ideji nacionalne slovenske svesti, sokoli su imali svoje čvrste stavove i po političkim pitanjima. Pred početak Drugog svetskog rata u Banovini Hrvatskoj osnovana je militarna „Hrvatska seljačka zaštita“, Nemci se grupišu u „Kulturbund“, a kao pandan nacionalističkim pokretima sokoli organizuju „Tečajeve za sokolsku odbrambenu pripravnost“. Beogradska župa, kojoj je pripadao Srez Zemun, od 1939. uvodi „Odbrambeno vaspitanje“. Sokoli su izrazito antifašistički nastrojeni. Poslednje masovno okupljanje sokola bilo je u Beogradu 27. marta 1941.
Tokom Drugog svetskog rata delovali su ilegalno, a sa prevlašću KPJ, Sokolskom savezu i njegovim sokolićima volšebno su „slomljena krila“. U poratnoj hronici Romantične lozinke R. Livade publikovan je pasus koji pogrdno govori o sokolima Srema. Ne čudi. Sokoli Srema do kraja su ostali verni Kralju i Otadžbini Jugoslaviji. U dokumentima koja su publikovana u radu ”Dobrovoljno silom naterano” uočava se da se Batajnica pominje kao uporište četničkog pokreta što je zapravo odraz svesti o bastionu sokola jugoistočnog Srema. Sremci, sokoli i sokolice, perjanica mladosti, obrazovanja i rodoljublja, lučonoše neke bolje budućnosti koja je posle odluke Saveznika da u Jugoslaviji podrže NOP, zajedno sa Kraljevinom Jugoslavijom osuđena na propast. Jedan broj sokola volšebno je, počev od proleća 1944, osuđen presudama Vojnog pozadinskog suda smrtnim kaznama zbog pripadnosti pokretu „Draža Mihailović“ koji je delovao u Sremu.
Među osuđenim i likvidiranim sokolima bio je i boljevčanin, Branko Stanković – Zvonar. Stanković je bio dugogodišnji član Sokolske organizacije, učestvovao je na sokolskim sletovima u Pragu, Moskvi i drugim značajnim okupljanjima sokola. Po zanimanju je bio zemljoradnik – posednik. Otac dvoje dece. Osuđen je presudom Vojnog pozadinskog suda 30. 7. 1944. U obrazloženju presude navedeno je da se smrtna kazna izriče: ”zato što je 1943. godine organizovao četnički pokret Draža Mihailović u Boljevcima, primio se dužnosti sekretara, održavao veze sa Beogradom odakle je preuzimao i potom u Boljevcima širio letke „Glas naroda“ i „Ravna Gora“. U presudi mu se na teret stavlja i to što je davao prilog u novcu za pokret Draža Mihailović” . Osim B. Stankovića, Vojni pozadinski sud osudio je na smrt još zavičajaca Srema. U presudama opisana dela, zbog kojih su ljudi lišeni života, jasno upućuju da je reč o samovolji i revanšizmu članova Komunističke partije.
***
Fudbal, koji između dva Svetska rata osvaja svet, stigao je i u Srez Zemun. Uz već dobro organizovanu sokolsku mrežu u selima se formiraju „sport klubovi“, koji nakon Drugog svetskog rata menjaju naziv u „fudbalski klubovi“. U vezi sa time izuzetno važno je istaći činjenicu da fudbalski kulubovi, koji su danas uglavnom privatizovani, nisu formalno-pravni naslednici nad imovinom koju su posedovala Sportska društva. Nažalost, nedavno sprovedena restitucija nije ispravila ovu nepravdu.
U Boljevcima, krajem dvadesetih godina opština je odlučila da jedan deo ledine, koja je služila kao pašnjak, a pripadala Zemljišnoj zajednici koju su činili bivši Graničari, izdvoji iz ovog fonda i ustupi ga svojoj deci i omladini da na njemu „pikaju loptu“. Na isti način i u drugim mestima formirana su fudbalska igrališta. Prvau fudbalsku loptu u Boljevce doneo je Dimitrije – Mita Roksić. Loptu je darovao boljevačkom sport-klubu. Mita Roksić, posednik iz Boljevaca bio je član Županije sremske po izboru, član Upravnog odbora Zadruge za isušenje jugoistočnog Srema. Zalagao se za progres i napredak Boljevaca u svakom pogledu.
Fudbalske utakmice koje su igrane praznicima i nedeljom, zaokupljale su pažnju stanovništva. U Progaru je tridesetih godina HH veka u poznatu pesmu ”Đuvegije gde ste – da ste” pridodat stih: „ta kakva je i to moda stigla u Progar – svakog sveca i nedelje pikaju fudbal“, koji se peva i danas.
Ondašnja štampa izveštavala je o fudbalskim utakmicama. Novina ”Vreme“ piše o fudbalskoj utakmici igranoj 25. 10. 1931. u Kupinovu. Igrali su B.S.K. Batajnica–S.K. Zmaj Kupinovo 3:1 (2:0), izveštaj glasi: „Gosti su kroz celo vreme bili nadmoćni. Golove za pobedu dali su: Batos, Vasić i Stojković. Domaćinu je spasla čast desna polutka. Sudija Koščičarić dobar.“ Isti izvor, očito prateći fudbalski tim iz Batajnice, koji je u odnosu na svoje protivnike bio superioran, svedoči o utakmici iz 1940.: „Batajnica 28. jula – u petak je ovde odigrana prijateljska utakmica između S.k. Batajnice i S.k. Zemuna koja se završila rezultatom 6:1 za domaćine. U timu Batajnice igrali su kao gosti: Aca Petrović, Perlić i Ćirić iz Jugoslavije i Dragićević iz BSK-a. I pored njihovog učešća u timu Batajnice, S.k. Zemun je dao mnogo lepšu igru. Kod Batajnice dobru igru su dali Aca Petrović i Dragićević a kod Zemuna golman Čerić, Koh, Jovanović i Majer.“
Odlomak iz knjige: Aleksić S, Jugoistočni Srem sredinom HH veka u dokumentima Istorijskog arhiva Beograda, Dobrovoljno silom naterano, IK Prometej, Arhiv Vojvodine, 2020.
Komentari (0)