Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део  II

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић

Власништво обрадивог земљишта по националној припадности у Срезу Земун за 1938. годину било је: Срби су у свом поседу имали 51.913 кј и 420 хв или 71,69%, Немци, Мађари и Румуни заједно 12.488 кј 1.559 хв што је било 17,24% и сви остали 8.009 кј 1.355 хв или 11,06% од укупно обрадиве површине Среза Земун. Исте године евидентирано је 10.107 поседа који су привређивали на обрадивој површини од укупно 72.412 јутара.

Угриновци предњаче у укупном броју свих поседа. Винограда је највише у Батајници, следи је Сурчин, док су површине под воћем, иначе ретке у овом делу Срема, најзаступљеније у Купинову. У Батајници нема евидентираних воћњака, међутим, оглас Милоша Бекића из Батајнице који „тражи воћара–баштована, стручног и практичног са добрим уверењем“ упућује на то да је воћарство у Батајници пред Други светски рат постојало, вероватно у мањем обиму. По статистици из 1938, Добановци располажу са највише земље, следе Угриновци и Сурчин. Најмањи број свих врста поседа и површине обрадивог тла је у Бечмену.

Табела 2: Број поседа ораница, винограда и воћњака по општинама у Срезу Земун 1938. г.

СРЕЗ ЗЕМУН	БРОЈ ПОСЕДА	ОРАНИЦА		БРОЈ ПОСЕДА	ВИНОГРАДА		БРОЈ ПОСЕДА	ВОЋЊАКА		УКУПАН БРОЈ ПОСЕДА	УКУПНО
		КЈ	ХВ		КЈ	ХВ		КЈ	ХВ		КЈ	ХВ
Ашања	449	4302	1149	25	11	1347	252	149	875	494	4464	171
Батајница	915	6035	916	380	146	876	0	0	0	959	6182	192
Бежанија	519	2615	694	171	63	1125	1	0	214	609	2679	433
Бечмен	157	1779	460	2	0	1200	0	0	0	157	1780	60
Бољевци	627	1682	1249	82	45	1348	1	2	937	630	5731	334
Деч	505	3931	903	5	3	500	0	0	0	505	3934	1403
Добановци	990	7445	1333	108	53	1037	0	0	0	994	7499	770
Јаково	434	3504	1568	61	35	72	0	0	0	438	3540	40
Карловчић	333	2995	323	11	2	1472	0	0	0	333	2998	195
Крњешевци	550	3400	1418	40	18	956	0	0	0	550	3419	774
Купиново	478	4050	983	6	2	1148	375	170	1230	520	4224	161
Обреж	440	2551	205	2	0	998	271	126	141	531	2677	1344
Петровчић	216	1830	763	29	16	1406	0	0	0	216	1847	569
Прогар	308	2589	156	37	10	745	0	0	0	309	2599	901
Сурчин	934	6989	1175	212	66	243	0	0	0	951	7055	1418
Угриновци	1222	7276	381	196	95	378	0	0	0	1229	7371	759
Шимановци	682	4407	220	0	0	0	0	0	0	682	4407	220
УКУПНО	9759	71388	1096	1367	574	451	900	449	197	10107	72412	144

Извор: Никола Л. Гаћеша, Земљишни власнички односи у Војводини уочи Другог светског рата, Матица српска, 2007, 56.

Према структури поседа у власништву становништва Среза Земун 1938. године у категорији испод 1 до 10 ј обрадиве површине налазило се укупно 27.043 ј 121 кв.хв.

Власници поседа у овој категорији могу се разврстати у две групе, од којих једну чине занатлије или службеници, који се издржавају приходима од сопственог занимања. Земља коју они поседују служила је за производњу намирница за сопствене потребе, без производње тржишног вишка.

Другу групу чини сиромашно сељаштво које је на својим поседима производило храну за сопствене потребе. То да ли је количина земље у власништву ових породица могла да пружи довољну количину хране, зависило је и од бројности саме породице. Са ових поседа најчешће није било вишка који се могао пласирати на тржиште. Власници малих поседа, недовољних за издржавање, били су принуђени да своју економију потпомажу додатним приходима, стога су најчешће били регрутовани у најамну радну снагу – надничаре, посебно у време великих пољских радова када је на већим поседима радне снаге недостајало.

Између прве и друге групе у овој категорији власништва над обрадивом површином у времену пре Другог светског рата, прва категорија је у значајно бољем положају у односу на категорију сиромашног сељаштва коме је основ издржавања била недовољна количина оранице и надничење.

У Аграрној реформи спроведеној након Другог светског рата категорија сиромашног сељаштва нашла се у бољем положају од прве категорије – занатлија и службеника, којима основ издржавања није била пољопривредна делатност. Занатлије и службеници који су имали у власништву обрадиву површину, која је 1945. по Закону о аграрној реформи и колонизацији садржала „вишкове“, одузето је све преко 8 јутара, у неким случајевима и више. Одузета земља је прво прераспоређена у Аграрни фонд, из кога је потом дељена у власништво породицама без земље или са недовољно земље за издржавање.

Табела 3: Површина ораница, винограда и воћњака према величини поседа у Срезу Земун у 1938. години у групи испод 1 кј до 10 кј

СРЕЗ ЗЕМУН	испод 1 кј	1–2 кј	2–3 кј	3–4 кј	4–5 кј	5–6 кј	6–7 кј	7–8 кј	8–9 кј	9–10 кј
Ашања	38	22	65	54	145	201	117	350	624	103
Батајница	77	302	233	263	234	265	285	292	341	274
Бежанија	10	22	30	41	41	43	47	66	76	47
Бечмен	67	161	194	151	150	170	201	96	92	78
Бољевци	26	116	159	233	225	259	213	194	236	245
Деч	47	143	127	105	103	101	174	132	152	131
Добановци	84	228	302	285	294	315	292	335	305	294
Јаково	36	97	112	138	120	87	85	163	239	181
Карловчић	16	57	59	90	72	116	90	194	177	209
Крњешевци	73	193	162	156	126	85	114	158	93	132
Купиново	23	79	118	131	174	195	154	171	293	209
Обреж	73	132	141	114	122	149	90	84	159	104
Петровчић	17	44	40	32	76	93	85	83	68	49
Прогар	24	73	97	90	87	111	89	96	84	94
Сурчин	54	310	292	237	358	237	301	201	242	180
Угриновци	101	382	408	389	302	407	353	430	245	207
Шимановци	76	216	136	132	109	222	220	204	145	248
Разлика настала у заокруживању
	+0	– 0	– 1	– 0	– 0	– 0	– 0	+0	+1	+2
	1016	1387	1151	624	585	488	1202	112	646	381
Свега
Кј	842	2576	2673	2640	2737	3055	2909	3248	3572	2787
Хв	1016	213	449	876	1015	112	398	1488	646	381

Извор: Никола Л. Гаћеша, нав. дело, 80.

У категорији од 10 до 50 ј налазило се укупно 35.895 ј 765 кв.хв. Поседи из ове категорије, посебно они са преко 20 ј могли су обезбедити приходе довољне за издржавање. Са ових поседа потицали су вишкови који су углавном пласирани на тржиште Земуна и Београда.

Табела 4: Површина ораница, винограда и воћњака према величини поседа у Срезу Земун у 1938. години у групи од 10 до 50 кј

СРЕЗ ЗЕМУН	10– 11кј	11– 12кј	12– 13кј	13– 14кј	14– 16кј	16– 20кј	20– 25кј	25– 30кј	30– 40кј	40– 50кј
Ашања	136	113	124	28	162	412	294	138	297	176
Батајница	168	277	175	150	461	544	471	375	606	48
Бежанија	52	47	37	27	61	125	241	107	135	129
Бечмен	63	80	62	68	205	139	132	53	276	42
Бољевци	219	162	200	201	239	427	563	273	365	138
Деч	177	159	148	160	179	300	485	319	276	256
Добановци	157	183	287	176	405	542	711	547	610	214
Јаково	94	91	162	109	197	194	265	135	162	266
Карловчић	137	58	175	121	165	179	263	189	103	301
Крњешевци	85	69	64	80	178	177	221	54	147	85
Купиново	126	80	137	188	310	469	379	379	201	91
Обреж	94	138	37	80	163	247	156	110	63	90
Петровчић	74	34	63	26	61	34	69	109	166	137
Прогар	113	129	38	27	121	180	252	54	213	0
Сурчин	210	174	188	187	229	580	557	548	495	393
Угриновци	295	265	338	284	341	710	338	330	519	234
Шимановци	167	138	137	228	296	394	459	182	275	131
Разлика настала у заокруживању
	– 0	– 0	+0	+1	– 0	– 1	– 0	– 0	+0	–
	1510	202	751	131	730	191	604	1497	1116	1157
Свега
Кј	2366	2196	2372	2141	3772	5651	5856	3901	4909	2731
Хв	90	1393	751	131	870	1409	604	103	1116	1157

Извор: Никола Л. Гаћеша, нав. дело, 80.

У категорији земљишта у власништву распона од 50 до 100 ј у години 1938. укупно је 9.471 ј 916 кв.хв, поседи ове величине присутни су углавном у сваком месту Среза, изузев у Прогару. Као велепоседници са власништвом површина од преко 100 ј најчешће се јављају црквене општине, које су у времену између два светска рата куповинама земљишта значајно увећале своје поседе.

Табела 5: Површина ораница, винограда и воћњака према величини поседа у Срезу Земун у 1938. години у групи „велики поседи“ од 50 кј и више, са укупном површином по одређеним местима

укупно у месту
СРЕЗ ЗЕМУН	50–70кј	70–100кј	100–200кј	200–300кј	300–400кј	преко 400 кј	Разл. у заокруживању
							кј	хв	кј	хв
Ашања	294	0	0	0	0	573	– 1	1429	4464	171
Батајница	65	0	277	0	0	0	– 0	1408	6182	192
Бежанија	197	77	122	0	0	0	+0	60	1780	60
Бечмен	75	0	0	0	0	0	+1	433	2679	433
Бољевци	254	327	114	245	0	0	– 1	1266	5731	334
Деч	183	78	0	0	0	0	– 0	197	3934	1403
Добановци	394	237	302	0	0	0	+0	770	7499	770
Јаково	0	87	116	0	0	401	+3	40	3540	40
Карловчић	125	0	101	0	0	0	+1	195	2998	195
Крњешевци	121	85	0	224	0	518	– 0	826	3419	774
Купиново	122	194	0	0	0	0	+1	161	4224	161
Обреж	115	0	217	0	0	0	– 0	256	2677	1344
Петровчић	177	0	0	0	311	0	– 0	1031	1847	569
Прогар	0	0	0	0	0	629	– 1	699	2599	901
Сурчин	272	167	262	0	382	0	– 1	182	7055	1418
Угриновци	105	82	0	0	305	0	+1	759	7371	759
Шимановци	64	78	150	0	0	0	+0	220	4407	220
Разлика настала у заокруживању
	+3	– 0	– 1	– 0	+0	– 0
	27	1394	587	906	1142	561
Свега
Кј	2714	1486	1659	488	999	2120			72412
Хв	27	206	1013	694	1142	1039				144

Извор: Никола Л. Гаћеша, нав. дело, 80

У категорији велепоседника налази се манастир Фенек чија економија је захваљујући виспрености игумана Данила Брзаковића између два рата обновљена, модернизована и унапређивана тако да је служила као узор за развој аграрне делатности у Срезу Земун и шире. Осим прихода које је остваривао од своје економије, манастир Фенек је приходовао и од ходочашћа. Током Другог светског рата Фенек је претрпео значајну материјалну штету, а по ослобођењу се нашао на удару аграрне реформе.

Пре Другог светског рата на територији Среза Земун аграрна политика ишла је у корист развоја салаша, који су у овом делу Срема као облик привређивања почели да се јављају крајем XIX века, после развојачења Војне границе. Након Великог рата, салаши доживљавају експанзију, а после Другог светског рата салаши су се нашли на удару национализације. Економске зграде које су постојале на салашима претворене су у објекте Месних пољопривредних станица (МПС), Сељачких радних задруга (СРЗ) да би након њихових гашења, газдовање над овим поседима и објектима углавном преузели Пољопривредни комбинати.

Комасација која је у Срезу Земун фактички спроведена 1938. због насталог рата 1941. у већини није уведена у Земљишне књиге. Основни задатак комасације 1938. године био је укрупњавање пољопривредних парцела – груписање земље у власништву на једном месту. Комасација 1938, као агро-економска мера, за циљ је имала поспешивање експлоатације пољопривредног земљишта. У аграрној реформи која је уследила 1945. године у појединим местима Среза Земун национализована су земљишта по комасационом стању.

Расподела укупне обрадиве површине у Срезу Земун према величини појединачних поседа 1938. је следећа: у категорији испод 1 до 10 ј налазило се укупно 37% обрадиве површине, у категорији великих поседа од 50 и преко 400 ј налазило се укупно 13% обрадивог земљишта. Половина од укупно обрадиве површине била је у власништву средњег слоја сељаштва у категорији од 10 до 50 јутара. Ако би слику власништва над обрадивим површинама разврстали према класама дефинисаним у три слоја, које чине богати, средњи слој и сиромашни, односи би били следећи: богати 13%, средњи 50% и слој сиромашних 37%. Овако формиране класе у себи садрже варијације: код сиромашних треба узети у обзир да су се у овој категорији нашли и они људи којима мала количина земље у власништву није била основ за издржавање јер су се издржавали од свог занимања (занатлије, учитељи, трговци итд.). Као и код класе сиромашних и класа богатих у овој анализи мора се посматрати као релативна, пошто су у ову групу сврстани поседи у распону од 50 до преко 400 ј а што је заправо категорија од богатих до магната. Исто тако, у категорији средњег слоја, где су власнички односи приказани у распону од 10 до 50 ј обрадиве површине, ради јасније слике о стварној имовној моћи власника, у обзир треба узети број чланова домаћинства којима је одређена обрадива површина из ове категорије обезбеђивала издржавање.

Људи из предратне категорије богатог и средњег слоја након Другог светског рата нашли су се у нимало завидном положају, када је у име народа отпочела прерасподела капитала. Са економском реформом ослободилаца нестала је слика кићеног и гиздавог Срема, који је од развојачења Војне границе и током Краљевине Југославије бивствовао по капиталистичким законитостима привређивања. Свакодневни живот одвијао се по устаљеним моралним начелима уско везаним за хришћанске перцепције света и Обичајног права које је под утицајем Закона из времeна Војне границе изграђено до савршенства. Све се знало: где се куће граде, где не. Како се и где које дрво сади, где не. У које доба се ради, када се спава. Када су весеља. Колико жалост траје. Ко се са киме кибицује а ко са киме у брак ступа. Колико земље у мираз газдачке кћери носе, шта се којим даном кува итд. Осим у складу са Обичајним правом, бивствовали су Сремци и у складу са позитивним правом Краљевине Југославије о чему, између осталог, информишу и бројне забележбе у Земљишним књигама, али и забележбе које су у Домовним протоколима водили свештеници.

Одломак из књиге: Алексић С, Југоисточни Срем средином ХХ века у документима Историјског архива Београда, Добровољно силом натерано, ИК Прометеј, Архив Војводине, 2020.