Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део  II

26. фебруар 2022.

коментара: 0

Добановци, двадесете године ХХ века. Аутор Јан Литавски. Извор: СКПД “Шафарик”

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић

Власништво обрадивог земљишта по националној припадности у Срезу Земун за 1938. годину било је: Срби су у свом поседу имали 51.913 кј и 420 хв или 71,69%, Немци, Мађари и Румуни заједно 12.488 кј 1.559 хв што је било 17,24% и сви остали 8.009 кј 1.355 хв или 11,06% од укупно обрадиве површине Среза Земун. Исте године евидентирано је 10.107 поседа који су привређивали на обрадивој површини од укупно 72.412 јутара.

Угриновци предњаче у укупном броју свих поседа. Винограда је највише у Батајници, следи је Сурчин, док су површине под воћем, иначе ретке у овом делу Срема, најзаступљеније у Купинову. У Батајници нема евидентираних воћњака, међутим, оглас Милоша Бекића из Батајнице који „тражи воћара–баштована, стручног и практичног са добрим уверењем“ упућује на то да је воћарство у Батајници пред Други светски рат постојало, вероватно у мањем обиму. По статистици из 1938, Добановци располажу са највише земље, следе Угриновци и Сурчин. Најмањи број свих врста поседа и површине обрадивог тла је у Бечмену.

Табела 2: Број поседа ораница, винограда и воћњака по општинама у Срезу Земун 1938. г.

СРЕЗ ЗЕМУН БРОЈ ПОСЕДА ОРАНИЦА БРОЈ ПОСЕДА ВИНОГРАДА БРОЈ ПОСЕДА ВОЋЊАКА УКУПАН

БРОЈ ПОСЕДА

УКУПНО
КЈ ХВ КЈ ХВ КЈ ХВ КЈ ХВ
Ашања 449 4302 1149 25 11 1347 252 149 875 494 4464 171
Батајница 915 6035 916 380 146 876 0 0 0 959 6182 192
Бежанија 519 2615 694 171 63 1125 1 0 214 609 2679 433
Бечмен 157 1779 460 2 0 1200 0 0 0 157 1780 60
Бољевци 627 1682 1249 82 45 1348 1 2 937 630 5731 334
Деч 505 3931 903 5 3 500 0 0 0 505 3934 1403
Добановци 990 7445 1333 108 53 1037 0 0 0 994 7499 770
Јаково 434 3504 1568 61 35 72 0 0 0 438 3540 40
Карловчић 333 2995 323 11 2 1472 0 0 0 333 2998 195
Крњешевци 550 3400 1418 40 18 956 0 0 0 550 3419 774
Купиново 478 4050 983 6 2 1148 375 170 1230 520 4224 161
Обреж 440 2551 205 2 0 998 271 126 141 531 2677 1344
Петровчић 216 1830 763 29 16 1406 0 0 0 216 1847 569
Прогар 308 2589 156 37 10 745 0 0 0 309 2599 901
Сурчин 934 6989 1175 212 66 243 0 0 0 951 7055 1418
Угриновци 1222 7276 381 196 95 378 0 0 0 1229 7371 759
Шимановци 682 4407 220 0 0 0 0 0 0 682 4407 220
УКУПНО 9759 71388 1096 1367 574 451 900 449 197 10107 72412 144

Извор: Никола Л. Гаћеша, Земљишни власнички односи у Војводини уочи Другог светског рата, Матица српска, 2007, 56.

Према структури поседа у власништву становништва Среза Земун 1938. године у категорији испод 1 до 10 ј обрадиве површине налазило се укупно 27.043 ј 121 кв.хв.

Власници поседа у овој категорији могу се разврстати у две групе, од којих једну чине занатлије или службеници, који се издржавају приходима од сопственог занимања. Земља коју они поседују служила је за производњу намирница за сопствене потребе, без производње тржишног вишка.

Другу групу чини сиромашно сељаштво које је на својим поседима производило храну за сопствене потребе. То да ли је количина земље у власништву ових породица могла да пружи довољну количину хране, зависило је и од бројности саме породице. Са ових поседа најчешће није било вишка који се могао пласирати на тржиште. Власници малих поседа, недовољних за издржавање, били су принуђени да своју економију потпомажу додатним приходима, стога су најчешће били регрутовани у најамну радну снагу – надничаре, посебно у време великих пољских радова када је на већим поседима радне снаге недостајало.

Орање, Добановачки потес пре Другог светског рата. Аутор Ј. Литавски. Извор: СКПД “Шафарик”, Добановци

Између прве и друге групе у овој категорији власништва над обрадивом површином у времену пре Другог светског рата, прва категорија је у значајно бољем положају у односу на категорију сиромашног сељаштва коме је основ издржавања била недовољна количина оранице и надничење.

У Аграрној реформи спроведеној након Другог светског рата категорија сиромашног сељаштва нашла се у бољем положају од прве категорије – занатлија и службеника, којима основ издржавања није била пољопривредна делатност. Занатлије и службеници који су имали у власништву обрадиву површину, која је 1945. по Закону о аграрној реформи и колонизацији садржала „вишкове“, одузето је све преко 8 јутара, у неким случајевима и више. Одузета земља је прво прераспоређена у Аграрни фонд, из кога је потом дељена у власништво породицама без земље или са недовољно земље за издржавање.

Табела 3: Површина ораница, винограда и воћњака према величини поседа у Срезу Земун у 1938. години у групи испод 1 кј до 10 кј

СРЕЗ ЗЕМУН испод 1 кј 1–2 кј 2–3 кј 3–4 кј 4–5 кј 5–6 кј 6–7 кј 7–8 кј 8–9 кј 9–10 кј
Ашања 38 22 65 54 145 201 117 350 624 103
Батајница 77 302 233 263 234 265 285 292 341 274
Бежанија 10 22 30 41 41 43 47 66 76 47
Бечмен 67 161 194 151 150 170 201 96 92 78
Бољевци 26 116 159 233 225 259 213 194 236 245
Деч 47 143 127 105 103 101 174 132 152 131
Добановци 84 228 302 285 294 315 292 335 305 294
Јаково 36 97 112 138 120 87 85 163 239 181
Карловчић 16 57 59 90 72 116 90 194 177 209
Крњешевци 73 193 162 156 126 85 114 158 93 132
Купиново 23 79 118 131 174 195 154 171 293 209
Обреж 73 132 141 114 122 149 90 84 159 104
Петровчић 17 44 40 32 76 93 85 83 68 49
Прогар 24 73 97 90 87 111 89 96 84 94
Сурчин 54 310 292 237 358 237 301 201 242 180
Угриновци 101 382 408 389 302 407 353 430 245 207
Шимановци 76 216 136 132 109 222 220 204 145 248
Разлика настала у заокруживању        
+0 – 0 – 1 – 0 – 0 – 0 – 0 +0 +1 +2
  1016 1387 1151 624 585 488 1202 112 646 381
Свега          
Кј 842 2576 2673 2640 2737 3055 2909 3248 3572 2787
Хв 1016 213 449 876 1015 112 398 1488 646 381

Извор: Никола Л. Гаћеша, нав. дело, 80.

У категорији од 10 до 50 ј налазило се укупно 35.895 ј 765 кв.хв. Поседи из ове категорије, посебно они са преко 20 ј могли су обезбедити приходе довољне за издржавање. Са ових поседа потицали су вишкови који су углавном пласирани на тржиште Земуна и Београда.

Табела 4: Површина ораница, винограда и воћњака према величини поседа у Срезу Земун у 1938. години у групи од 10 до 50 кј

СРЕЗ ЗЕМУН 10– 11кј 11– 12кј 12– 13кј 13– 14кј 14– 16кј 16– 20кј 20– 25кј 25– 30кј 30– 40кј 40– 50кј
Ашања 136 113 124 28 162 412 294 138 297 176
Батајница 168 277 175 150 461 544 471 375 606 48
Бежанија 52 47 37 27 61 125 241 107 135 129
Бечмен 63 80 62 68 205 139 132 53 276 42
Бољевци 219 162 200 201 239 427 563 273 365 138
Деч 177 159 148 160 179 300 485 319 276 256
Добановци 157 183 287 176 405 542 711 547 610 214
Јаково 94 91 162 109 197 194 265 135 162 266
Карловчић 137 58 175 121 165 179 263 189 103 301
Крњешевци 85 69 64 80 178 177 221 54 147 85
Купиново 126 80 137 188 310 469 379 379 201 91
Обреж 94 138 37 80 163 247 156 110 63 90
Петровчић 74 34 63 26 61 34 69 109 166 137
Прогар 113 129 38 27 121 180 252 54 213 0
Сурчин 210 174 188 187 229 580 557 548 495 393
Угриновци 295 265 338 284 341 710 338 330 519 234
Шимановци 167 138 137 228 296 394 459 182 275 131
Разлика настала у заокруживању        
– 0 – 0 +0 +1 – 0 – 1 – 0 – 0 +0
  1510 202 751 131 730 191 604 1497 1116 1157
Свега
Кј 2366 2196 2372 2141 3772 5651 5856 3901 4909 2731
Хв 90 1393 751 131 870 1409 604 103 1116 1157

Извор: Никола Л. Гаћеша, нав. дело, 80.

У категорији земљишта у власништву распона од 50 до 100 ј у години 1938. укупно је 9.471 ј 916 кв.хв, поседи ове величине присутни су углавном у сваком месту Среза, изузев у Прогару. Као велепоседници са власништвом површина од преко 100 ј најчешће се јављају црквене општине, које су у времену између два светска рата куповинама земљишта значајно увећале своје поседе.

Табела 5: Површина ораница, винограда и воћњака према величини поседа у Срезу Земун у 1938. години у групи „велики поседи“ од 50 кј и више, са укупном површином по одређеним местима

укупно у месту
СРЕЗ ЗЕМУН 50–70кј 70–100кј 100–200кј 200–300кј 300–400кј преко 400 кј Разл. у
заокруживању
кј хв кј хв
Ашања 294 0 0 0 0 573 – 1 1429 4464 171
Батајница 65 0 277 0 0 0 – 0 1408 6182 192
Бежанија 197 77 122 0 0 0 +0 60 1780 60
Бечмен 75 0 0 0 0 0 +1 433 2679 433
Бољевци 254 327 114 245 0 0 – 1 1266 5731 334
Деч 183 78 0 0 0 0 – 0 197 3934 1403
Добановци 394 237 302 0 0 0 +0 770 7499 770
Јаково 0 87 116 0 0 401 +3 40 3540 40
Карловчић 125 0 101 0 0 0 +1 195 2998 195
Крњешевци 121 85 0 224 0 518 – 0 826 3419 774
Купиново 122 194 0 0 0 0 +1 161 4224 161
Обреж 115 0 217 0 0 0 – 0 256 2677 1344
Петровчић 177 0 0 0 311 0 – 0 1031 1847 569
Прогар 0 0 0 0 0 629 – 1 699 2599 901
Сурчин 272 167 262 0 382 0 – 1 182 7055 1418
Угриновци 105 82 0 0 305 0 +1 759 7371 759
Шимановци 64 78 150 0 0 0 +0 220 4407 220
Разлика настала у заокруживању        
+3 – 0 – 1 – 0 +0 – 0
  27 1394 587 906 1142 561        
Свега
Кј 2714 1486 1659 488 999 2120 72412
Хв 27 206 1013 694 1142 1039       144

Извор: Никола Л. Гаћеша, нав. дело, 80

У категорији велепоседника налази се манастир Фенек чија економија је захваљујући виспрености игумана Данила Брзаковића између два рата обновљена, модернизована и унапређивана тако да је служила као узор за развој аграрне делатности у Срезу Земун и шире. Осим прихода које је остваривао од своје економије, манастир Фенек је приходовао и од ходочашћа. Током Другог светског рата Фенек је претрпео значајну материјалну штету, а по ослобођењу се нашао на удару аграрне реформе.

На салашу Павла Литавског крајем двадесетих година ХХ века. Аутор Јан Литавски. Извор: СКПД “Шафарик”, Добановци

Пре Другог светског рата на територији Среза Земун аграрна политика ишла је у корист развоја салаша, који су у овом делу Срема као облик привређивања почели да се јављају крајем XIX века, после развојачења Војне границе. Након Великог рата, салаши доживљавају експанзију, а после Другог светског рата салаши су се нашли на удару национализације. Економске зграде које су постојале на салашима претворене су у објекте Месних пољопривредних станица (МПС), Сељачких радних задруга (СРЗ) да би након њихових гашења, газдовање над овим поседима и објектима углавном преузели Пољопривредни комбинати.

Комасација која је у Срезу Земун фактички спроведена 1938. због насталог рата 1941. у већини није уведена у Земљишне књиге. Основни задатак комасације 1938. године био је укрупњавање пољопривредних парцела – груписање земље у власништву на једном месту. Комасација 1938, као агро-економска мера, за циљ је имала поспешивање експлоатације пољопривредног земљишта. У аграрној реформи која је уследила 1945. године у појединим местима Среза Земун национализована су земљишта по комасационом стању.

Расподела укупне обрадиве површине у Срезу Земун према величини појединачних поседа 1938. је следећа: у категорији испод 1 до 10 ј налазило се укупно 37% обрадиве површине, у категорији великих поседа од 50 и преко 400 ј налазило се укупно 13% обрадивог земљишта. Половина од укупно обрадиве површине била је у власништву средњег слоја сељаштва у категорији од 10 до 50 јутара. Ако би слику власништва над обрадивим површинама разврстали према класама дефинисаним у три слоја, које чине богати, средњи слој и сиромашни, односи би били следећи: богати 13%, средњи 50% и слој сиромашних 37%. Овако формиране класе у себи садрже варијације: код сиромашних треба узети у обзир да су се у овој категорији нашли и они људи којима мала количина земље у власништву није била основ за издржавање јер су се издржавали од свог занимања (занатлије, учитељи, трговци итд.). Као и код класе сиромашних и класа богатих у овој анализи мора се посматрати као релативна, пошто су у ову групу сврстани поседи у распону од 50 до преко 400 ј а што је заправо категорија од богатих до магната. Исто тако, у категорији средњег слоја, где су власнички односи приказани у распону од 10 до 50 ј обрадиве површине, ради јасније слике о стварној имовној моћи власника, у обзир треба узети број чланова домаћинства којима је одређена обрадива површина из ове категорије обезбеђивала издржавање.

Људи из предратне категорије богатог и средњег слоја након Другог светског рата нашли су се у нимало завидном положају, када је у име народа отпочела прерасподела капитала. Са економском реформом ослободилаца нестала је слика кићеног и гиздавог Срема, који је од развојачења Војне границе и током Краљевине Југославије бивствовао по капиталистичким законитостима привређивања. Свакодневни живот одвијао се по устаљеним моралним начелима уско везаним за хришћанске перцепције света и Обичајног права које је под утицајем Закона из времeна Војне границе изграђено до савршенства. Све се знало: где се куће граде, где не. Како се и где које дрво сади, где не. У које доба се ради, када се спава. Када су весеља. Колико жалост траје. Ко се са киме кибицује а ко са киме у брак ступа. Колико земље у мираз газдачке кћери носе, шта се којим даном кува итд. Осим у складу са Обичајним правом, бивствовали су Сремци и у складу са позитивним правом Краљевине Југославије о чему, између осталог, информишу и бројне забележбе у Земљишним књигама, али и забележбе које су у Домовним протоколима водили свештеници.

Одломак из књиге: Алексић С, Југоисточни Срем средином ХХ века у документима Историјског архива Београда, Добровољно силом натерано, ИК Прометеј, Архив Војводине, 2020.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.