PIŠE: Saradnik portala Poreklo Snežana Aleksić
U molitvenom sećanju na blagorodnog protu Pavla Stamatovića,
i ove 2022. godine uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi!
Pavle Stamatović je rođen 11. aprila 1805. godine u Vojnoj granici u Jakovu nedaleko od Zemuna u Sremu. Porodica Stamatović je u popisu ”Za oružje sposobnog ljudstva Jakova 1848. godine” zabeležena na kućnoj numeri 20. U dokumentima iz prve polovine XIX veka, koja se u fondu Zemunski magistrat čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda, iščitava se da iz ove porodice potiču graničarski oficiri.
Pavle Stamatović je školovanje otpočeo u mestu svoga rođenja, potom u Karlovcima, u Segedinu i u Pešti. Godine 1832. postao je đakon u Pešti, a posle je bio sveštenik u Jegri, i u Segedinu, pa prota u Karlovcima, i u Novom Sadu.
U Pešti je 1830. počeo izdavati ”Srpsku pčelu” koja je, kao narodni kalendar, izlazila do 1841, u 12 knjiga. Kratko je uređivao i ”Srpski letopis”, (1831/33). Napisao je i izdao ”Mladi Srbin u vsemirnom carstvu” 1834. godine, i prevod ”Smatranje deli Božjih” 1841. godine.
Značajan je učesnik Revolucije i rata 1848/49. godine, potom i Sveslovenskog kongresa u Pragu.
Istorijska literatura protu Stamatovića opisuje kao izuzetnog rodoljuba. Naročito reči hvale o Pavlu Stamatoviću usmerene su na njegov prosvetiteljski rad sa omladinom. U Segedinu je radio kao katiheta u gimnaziji i liceju, koje je svake godine pohađala oko 150 – 160 mladića iz Srema, Bačke i Banata. Upravo tu je prota Stamatović, među omladinom koju je voleo i o njoj se starao kao rođeni otac, zaveo svetosavsku svetkovinu. Iz Segedina su je protini đaci razneli u druga mesta, ističući da su od prote Pavla Stamatovića po prvi put čuli i naučili divnu pesmu ”Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi”. Milorad Pavić je tvrdio da je Svetosavsku himnu sastavio sam prota Pavle Stamatović, a istog mišljenja bio je i blagorodni Dimitrije Ruvarac, koji je tvrdio da je ”Svetosavska pesma spevana u XIX veku, a iako je nije spevao Stamatović — Sremac – svakako ju je morao spevati kakav Sremac, pošto se u njoj uz Srbiju spominje samo Srem.” Ipak, Ruvarčevo mišljenje je bilo da je veći deo ove pesme, na srpskom jeziku spevao sam Pavle Stamatović. Bez obzira što istorijske vesti upućuju da se Sveti Sava kao školski patron proslavljao 1806. godine u Aradu i 1812. godine u Zemunu, prema svakako merodavnom mišljenju Dimitrija Ruvarca, zasluga oko povraćaja Svetosavske proslave u Srpske škole XIX veka pripada isključivo Pavlu Stamatoviću.
Pesma ”Uskliknimo s ljubavlju” stekla je autoritet crkvene pesme, odnosno školsko-crkvene, a osvećenost njena sve se jače isticala što se prva njena strofa pevala i na liturgiji 14. januara (27. po novom) u nekim crkvama sa leve strane Save i Dunava rusko-crkvenim tekstom. Na Cetinju od 1864. godine Svetosavska himna pojana je srpskim tekstom (sic! ne crnogorskim).
Arija Svetosavske himne je do danas ostala originalna, onakva kakva se čula prvi put 14. januara (27. po novom) 1839. godine u Segedinu, a koju je 1858. godine u Beču ”stavio u note” prvi srpski kompozitor Kornelije Stanković.
Deo teksa Svetosavske himne koji je pevan o Svetom Savi 1902. godine, u Svetosavskoj večernjoj školi u Beogradu, glasio je:
1.
Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi,
Srpske crkve vrhovnoj svetiteljskoj glavi,
Tamo venci, tamo slava,
Gde vam srpski pastir Sava,
Pojmo mu, Srbi, pesmu i utrojmo,
Pojmo mu, Srbi, pesmu i utrojmo!
2.
Danas slavi sve Srpstvo Svetitelja Savu,
Srpske crkve i škole svetiteljsku glavu,
K nebu glave podignimo,
Savu tamo ugledajmo,
Savu, školsku slavu, pred prestolom Tvorca,
Savu, školsku slavu, Pred prestolom Tvorca!
Veselinović M. je 1908. godine tvrdio da je prva strofa original, onako kako je učio svoje učenike Pavle Stamatović u Segedinu 1839. godine. U drugoj strofi Stamatovićev stih ”Puna jesi košnica, trudoljubna Srbijo” zamenjen je stihom ”Danas slavi sve Srpstvo Svetitelja Savu, Srpske crkve i škole svetiteljsku glavu”. Stihovi koji slede u drugoj strofi ostali su originalni, osim što je stih ”Srpsku slavu” zamenjen stihom ”Školsku slavu”.
Početkom HH veka uočeno je da otkad se Svetosavska himna počela pojati u Srpskim školama, u raznim mestima i vremenima pojedini stihovi u strofama menjani su i popravljana onako kako se kojem učitelju i svešteniku u Srpstvu činilo da je bolje i lepše, ali je, prva strofa i arija ostajala uvek ona ista, koja se čula u Segedinu prvi put iz usta prote Pavla Stamatovića.
***
Privatan život Pavla Stamatovića obeležile su porodične tragedije. Prvo je izgubio suprugu i kćer, nešto kasnije i sina. Upokojio se 14. septembra (po starom) 1864. godine, bez direktnog potomstva.
Izdanci ove porodice, iz protine pobočne linije, i danas postoje u Jakovu, na staroj, temeljnoj Stamatovićevoj kući. Danas, najmlađi muški izdanak Stamatovića u Jakovu nosi ime svog slavnog rođaka. Sem njega, u Jakovu je i jedna ulica ponela ime Pavla Stamatovića.
Izvori:
Aleksić S, Okamenjena ćirilica iščitavana između i preko redova, Beograd, 2017, 104-105, 144-149
Milićević Đ. M, Pomenik, Beograd, 1888, 659-663
Veselinović V. M., Sveti Sava školski patron u Srba, Bratstvo, Knj.22, Beograd 1908, 21-133
Ruvarac D, Recimo još koju o Svetosavskoj pesmi, Bratstvo, knj. 27, Beograd, 1922, 222-230
Komentari (0)