Порекло становништва насеља Глеђевци, општина Љубиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Општи део.
Јавта се састоји из више села, која су заузела мање карсне утолеглице у карсној заравни на СИ од Г. Храсна. Премилово Поље у осоју Дренове Главице; Мркаљи су у присоју Мањине Градине; Пирићи су сјеверније у мањем удубљењу: Чумељаци су у Присоју, а Рисник у осоју брда Рисника, Дубока је на вали између Стражнице и Градине, а Риђица је испод М. Стражнице и то једним дијелом са западне а половином испод присојне стране. Поједина су села на висинама између 550 и 600 метара.
Воде и земље.
Вода је у свима селима сама кишница из чатрња и локава.
Земљиште јако скаршћено па је јавта врло оскудна с ораћом земљом, која је разбацана по вртачама и доловима. Испаша има више, јер је готово цио удут под пашњаком.
Тип села и назпви засеока..
Глеђевци имају тип насеља разбијена у мање разноврсно разбацане и удаљене групе кућа, у којима су куће различито збијене. Цијела јавта заузима простор чија дужина износи најмање шест километара, а ширина три до четири.
У селу има свега 60 кућа, од којих су у Премиловцима 8, у Мркаљима 7, у Пирићима 2, у Чумељацима 6, у Риснику 10, у Дубокој 14, а у Риђици 10 кућа.
Име Глеђевци изводе од Глеђа, човјека који је овдје живио. За Премилова Поље прича се да је прозвато по имену некаква Премила који је ту живио. Мркаљи су прозвати по истоименој породици, која је ту негда живјела и уз кугу самрла. Чумељаци и Пирићи назвати су по истоименим породицама, од којих Пирића и сад има у Стоцу. Рисник се прозвао по брду Риснику. Риђица веле долази од риђе земље.
Старине у селу.
Имају грчка гробља на два мјеста и то: код Премилова Поља, гдје их има око 50 комада; ту има и стари натпис који је нечитак. Друго је „грчко гробље“ код Дубоке и то код Обрадојева Дола. Под Мркаљима се налазе три велика и врло стара крста и на једном од њих стоји овај кратак натпис: асе лежи рашка, на другом крсту још краће: асе лежи. . . Градина има више и за њих није везано никакво предање. Мисли се да је негда и црква постојала у Премилову Пољу.
Порекло становништва.
Старих кућетина има у свима селима. Породице које су ту негда живјеле па самрле или се расељавале, јесу:
-Радановићи, чији су потомци у Дабру Радани,
-Мркаљи, Пирићи и Чумељаци.
У Дубокој се спомиње некакав кнез Дерикобила, чије су омеђине на мјесту Оборине.
Старинци су ове породице:
-Премиловци (3 к.) потичу од Премила који је имао брата Радана и од кога су расељени Радановићи. Врло су стари и давно су се „истурчили“.
-Маље (1 к),
-Тица (1 к) и:
-Бенани (4 к) такође су старинци Мухамедове вјере. Маље се, веле, негда звао Берманчић.
-Башићи су стари у Чумељацима, прије су се звали Вучјацима, а у Чумељацима им се старо насеље и зове Вучје Кућетине и они су Муслимани. За:
– Владавиће се прича, да потичу од од владичина момка и да су и они врло стари.
-Штете су, како веле, од породице Веледара која је негда живјела у Ћуковцима, махали села Поцрња, одакле су веома давно на мираз одселили у Дубоку.
-Бркља је старином из Орашја у Попову, а додигао је давно на мираз.
-Спахићи су непознатог поријекла, Муслимани.
-Бајчић је старјеник из Трнчине, прешао у Котезе, па у Глеђевце прије 80 гоцина, Муслиман.
-Фестићи су, веле, старином из Смоковљана у Далмацији; отуда је њихов предак врло давно ускочио и „потурчио“ се. Има их и на Банчићима и од ових су неки одселили на Кличковињу.
-Рудан је старосједилац. Од православне породице Рудана, која живи на Банчићима и у Невесињу. Све су ово Муслимани.
Од православних су најстарији:
-Дутине из оближњег села Поцрња а из махале Дланац, гдје им је предак прешао прије 60 година. Славе Св. Саву.
-Бобаљ је од Бобаља с Банчића, овдје купио читлук. Слави Ђурђевдан.
-Ружићи су с Поплата у срезу столачком. Они су више „травари“. Поградили су куће али по сву годину не стоје у селу. Славе Јовањдан.
-Рудани (4 к) су с Банчића. Славе Ђурђевдан.
-Марићи (8 к) су старином из Веље Међе, а најприје су предигли у Бурмазе, гдје их има више кућа, на у Риђицу прије 60 година. Тако исто, и:
-Бендери су одакле и Марићи, и они су травари и скорашњи досељеници. Служе Светог Алимпију.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)