Порекло становништва насеља Бурмази, општина Столац – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Тип села.
Ово је село јако разбијеног типа и дијели се у више махала, од којих су: Гола Брда смјештена међу Гавном Гомилом и Козарицом. Сјеверно од Голих Брда леже Прокозићи (Кучинари). Под присојем је махала (Бурмази), Удора је c лијеве стране цесте, а Обер с десне стране цесте Столац–Храсно. Пушишта су на равну кршевиту месту. Риђица је уз један До. Грдијевићи су у добоку истоименом долу с лијеве стране цесте, а Дреновац је около цесте: Доња Дубока је крај Дубочког Поља и то од источне стране, а Горња Дубока под Присојем на граници столачког и љубинског среза, тако да је ова махала подијељена на оба среза по пола. Ове су махале на апсолутним висинама између 200 и 400 метара.
Земље и воде.
Сељаци пију кишницу из многих чатрња.
Бурмази су сточарско село и оскудни су у радној земљи. Поједине су се махале и засновале уз повеће комаде земље. Најзнатнији су простори: Бурмашко Поље, Дубочко Поље, Пушишки До, Риђици, Грдијевићи и Плужине код Голих Брда, Радин До, Криводо. Испаше заузимају велике просторе и пружају се свуда около побројаних махала, тако да је сеоски удут дуг од сјевера југу 2 сахата.
Родови по махалама.
У цијелој јавти имаде 61 кућа од којих су на Голим Брдима 8 кућа Марића; у Прокозићима 4 куће Кучинара; у Риђици 2 к. Кучинара; у Потприсоју: Папци 2, на Удори 7 кућа Папаца; Обер 5 кућа Вујиновића; Пушишта: Коњеводи 3, Папци 5 и Вујиновићи 4 куће; у Грдијевићима живе: Зекић 1, Мисић 1, Марићи 3 и Геерине 2 куће; на Дреновцу Михић 1, Ружић и Циганин 1, у Д. Дубокој Папци 4 и Марић 1. Махале су на разним одстојањима Од 1/2 до 2 км далеко.
Прва је планина селу Трескавица а досељеници у селу из Г. Храсна дижу на Кладово Поље. Све село броји 17 планинштара.
Старине у селу.
Има „грчко гробље“ у Бурмашком Пољу са 80 комада већих плоча и стећака са разним украсима. На једном стећку имаде и овакав натпис: Асе лежи Ђурјен Пукшић. Породица Ђурјан живјела је до пред окупацију у махали Пушиштима, а отолен предигла у Дубоку па онда у Турску. На једном крсту који је за 150 м. јужно стоји овакав натпис: ace крста милута (ра) радованић. Ту се виде и неке омеђине за које се држи да је био манастир.
Код Грдијевића има неко старо гробље и један повећи оборен крст са натписом: асе леже Веселин ажа Церовина. Код Д. Дубоке прича се да је била црква и једно се мјесто зове Црквина. Код сваке махале има турског гробља. „Грчког гробља“ има још код Деминова крста на путу између Риђице и Проказића. Код Дубоке има једна Градина. У Дубокој Доњој има неко старо гробље које зову Влашко Гробље. На Оберу Вукосави живјели па се и гробље тако зове, а у Голим Брдима Меданово гробље. Од ранијих становника спомињу се у Пушиштима Бурјани који су дигли у Турску. У Проказићима неко старо насеље зову Тубинама. У Риђици је прије живио Геерина и Локић. У Проказићима су стали Хестићи, које породице има у Глеђевцима и на Банчићима. У Потприсоју се спомињу Кларићи, чијег потомства има и у Дубравама. На Оберу се спомињу Вукосави и њих има у Горњем Храсну. На Голим Брдима: Перићи који су врло давно дигли у Дубраве, Медани у Рујевом Долу и некакав Турчин Голобрђанин чије се чардачине налазе уз Крчевине. У Грдијевићима су живјели Докарићи и њих има у Дубравама. Још се прича и о Томићима којих има у Стоцу.
Порекло становништва.
Једини је Дреновац у најновије вријеме насељен и ту су двије трговачке радње и један ковач. Становништво је састављено од три вјере:
-Кучинари (6 к.) су Михић и Ружић православни,
-Геерине 6, Зекић 1, Мисић Муслимани, а остали су католици, преко 45 кућа. Прича се, да је негда у Дубокој живио капетан, а по другима кнез Дерикобила који је био врло богат па имао три момка. Један од њих ловио је само рибу, и то морску рибу, геру, и од њега су Гeeрине у селу. Мисли се да је тај момак био од љубушког среза. Други момак био је Томо од кога су:
-Томићи Муслимани, који су у селу живјели, а сад их има у Стоцу, трећи је био Зеко и од њега су:
-Зекићи у селу и у Стоцу. И они су Муслимани. Великом се старином одликују и:
-Кучинари који своју старину доводе из Куча у Црној Гори а од братства Дрекаловића. Врло давно отуда им је предак додигао у Биоце село у невесињском котору, а из Биоце дошао у Риђицу у Бурмазима пред 250 година. Славе Ђурђевдан.
-Марићи (13 к.) и Папци (19 к.) су из Веље Међе у Попову. Марићи су се звали Кораћи, и они и Папци имају рода у В. Међи. За Папце се прича да им је још дубља старина у Црној Гори из Риђана, и да су отуд амо давно добјежала 3 брата на Мишљен, а c Мишљена један због крви у В. Међу.
-Вујиновићи (9 к). су из Шуице код Дувна, па су стали у Дврсници, Турковићима, Гојковићима, Вјетренику, гдје их и данас има.
-Коњеводи су из Хутова од тамошњих Коњевода, а овамо их је предак доселио иза куге, прије 20 година.
Скорашњи су досељеници:
-Мисић, Минић и Ружић, сви од Стоца.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)