Порекло становништва насеља Крушевица, општина Љубиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, воде и земље.
Између планине Илије на југу и Варине Цркве (Градине) на сјеверу на кршевиту мјесту и на висини од 550 метара.
Између појединих кућа или чопора њихових има и многих увала по којима су главни комади за усјеве. Махала Бјелошев До западно је од села и смјештена је у дубокој вали уз истоимену ораћу земљу.
У селу се пије кишница из чатрња којих има више. Имају и једну велику Крушевичку Локву. Крушевица је доста оскудна у радној земљи. И они комади што их има махом су мањи и далеко по испашама разбацани. Крушевици преовлађује сточарство и испаше има врло много и они се пружају свуд около села. Осоје Илије планине, Бротњик, Градина, Кунак, Ханзовина, Ластва, Лисац и др. Испаша има и приватних ограда, али је много већи дио и данас заједница сеоска. Сељани су и данас већим дијелом чивчије; плаћају половину и трећину.
Тип села и старине.
Крушевица се у главном дијели на Крушевицу и Бјелошев До који су раздалеко 3 км. У Бјелошевом Долу ове су куће у чопору а томе је узрок породична диоба. У Крушевици се издвајају групе кућа које се називају: Кунак 8 х., Риља 3 к., Бријег 7 к., Вукова љут 6 к., Гудеља 7, Доње Село са 10 кућа. Ови су чопори на разним размацима између себе по 250 до 500 метара. Ни у овим чопорима нијесу куће свагда груписане. Куће у појединим групама размакнуте су 10, 50, 150 и више метара. Сва јавта броји 63 куће од којих су у Бјелошеву Долу 11 кућа Поповића, а остале су у Крушевици.
Сеоска је планина Зеленгора а катун Д. Котланица. На планину издижу њих петорица.
У селу имаде Градина, брдо сјеверно од села. Ту је била негда и црква подигнута и звала се Варина Црква. Грчког гробља има у селу по два мјеста: Кунку и у Шурковићима. У Ластви се једно гробље зове Сватовско Г ребље, јер су се по причању ту срели и побили сватови. Има и старих кућишта ранијег становништва, од којих је само спомен очуван о Ристићу (Околишу), Бовану и Хамановићу, од којих су први одселили у Мостар, а послије у Трст.
Порекло становништва.
Мухамеданско је становништво у селу махом старо и непознатог поријекла, док су православни већином досељеници и то из 19–ог вијека. Православни су:
-Поповићи (14 к.) су из Загоре у требинском срезу, одакле им је предак дошао као кмет још рано у 18–ом вијеку. Славе Ђурђевдан.
-Боровићи (10 к.) су из Браног Дола у билећком срезу, одакле им је предак доселио као кмет прије 180 год. Старина им је Риђанима од Угреновића. Има их у Љубињу, Мостару, Дубровнику. Славе Аћимовдан.
-Макере (2 к.) су из Жабице дошли прије 140 година. Славе Митровдан.
-Сулавер (1 к.) је из Жабице, прије 80 година. Славе Ђурђевдан.
-Косјерине (5 к.) су из Жабице, прије 90 година. Славе Никољдан.
-Kиce (3 к.) cy из Жабице, прије 60 година. Славе Никољдан.
-Лучићи (4 к.) cy из Ивице од Вртикапа, прије 80 година. Славе Ђурђевдан.
Муслимани (старинци су):
-Шехидић 1 кућа.
-Крехић 2 куће.
-Буралићи (Тасламани) 9 кућа,
-Малкићи 5 кућа,
-Куртовићи 3 куће,
-Муцић 1 кућа.
-Омерђајић 1 кућа је из Корјенића, прије 45 година.
-Коићи (2 к.) Цигани из Требиња прије 120 год.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)