Порекло становништва насеља Тријебањ, општина Столац – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај, воде и тип села.
У Горњим Дубравама, на терену доста равну с више главичица. У селу има више врела, али и чатрња. Сељаци махом кметови, аге су Сточани и Мостарци, православни, муслимани и католици.
Село је јако разбијена типа. Село се дијели на ове махале: Чардаци (седам кућа), Куће (пет кућа), Главица (двије куће), Капића Авлија (десет кућа), Идризова Махала (осам кућа), Кула (десет), Циганска Махала (три куће), Гај (четири куће), Црквена Махала (три куће), Шутало Махала (седам кућа), Вучине (двије куће) и Пажин (три куће).
Један дио сељака има планине на Црвњу и у Бјелашници, а остали дају љети стоку на млијеко у Удрежње, Бијењу и друга невесињска села.
„Грчких“ плоча има у Мустапића Махали. Црквине имају у Идризовој Махали. Има и селиште старих Милорадовића.
Поријекло становништва.
-Шакоте су прије 300 година дошли из Црнића због зулума, а старином су Златанићи испод Голије. Има их 15 кућа. Славе Јовањдан.
Муслимани:
-Мустапићи прије 120 година доселили из Храсна због сиромаштва. Исто тако и:
-Хасанагинићи прије 200 година из Мостара на своје имање.
-Шотре, православни прије 80 година из Попова због сиромаштва. Славе Никољдан.
-Перићи католици прије 120 година због сиромаштва. Славе Никољдан.
-Голуже, католици из Далмације због сиромаштва прије 150 година. Славе Никољдан.
-Шутали, католици из Храсна прије 80 година због сиромашна. Славе Никољдан.
-Марковићи катол. из Крушева прије 150 година због сиромаштва. Славе Ђурђевдан.
-Вучине (Милановићи) прије 300 година из Далмације. Славе Никољдан.
-Пудари, православци из Црнића прије 40 година. Славе Ђурђевдан.
-Ђевенице, католици из Храсна прије 80 година због сиромаштва. Славе Шћепандан.
-Бабић, католик, прије 150 година из Јабланице. Слави Ђурђевдан.
-Матићи католици их Храсна прије 80 година. Славе Шћепандан.
-Келеције, Цигани доселили су се из непозната мјеста прије 120 година.
-Обрадовићи, католици из Храсна прије 100 година. Славе Св. Водокршће.
-Пажин, католик, доселио прије 25 гоцина из Ходова на читлук. Слави Петровдан.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
15. фебруар 2024. у 23:20
Миљан
Како католици а славе славу?
15. фебруар 2024. у 23:25
Јовица Кртинић
До тридесетих година двадесетог века највећи број католичких родова у Херцеговини је славио крсну славу. Тада је декретом требињског бискупа Алојзија Мишића од 15. октобра 1932. католицима забрањено да славе крсну славу. Као повод за забрану искоришћени су економски разлози (било је то време тешке економске кризе, па се бискуп позвао на то да се не праве непотребни трошкови). Напоменуто је и да католичка црква никад није благонаклоно гледала на овај обичај, за који бискуп Мишић дозвољава могућност да је примљен од православаца.