Порекло становништва насеља Прењ* и Аладинићи, општина Мостар – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај, воде и тип села.
Источно 0д Опличића на доста равну, према Брегави благо нагнуту терену, у присоју и на повијарцима мањих узвишења. Село има више извора, нема своје испаше, јер је све подзираћено. Само три стариначке породице имају своју земљу.
Село разбијена типа, дијели се на три дијела: Брестовачу (8 кућа), Понор (13 кућа), Кљеутова Кула (10 кућа). Сви старинци имају на Црвњу катун Прењ, на који су редовно до окупације сви изгонили стоку. Сада гони само један, и он скупи сву стоку из села. „Траве“ имају с ону страну Брегаве, које се зову Рогојевац, Гњедац, Главице и Хабатнице. Траве су Шарића, Мехмедбашића из Стоца и Муминагића из Почитеља. Цијело се брдо дијели на поједине траве или хараче, а ови се дијеле на чејреке или кобиле. Нијесмо могли измјерити величину једног чејрека или кобиле. При плаћању рачуна се да на једном чејреку или кобили има испаше за 1 коња, за 3 говеда и за 11 брава.
За кобилу испаше плаћа се од 12 до 13 форинти. Пасе се од Митрова до Ђурђевадне. Сви сељаци не гоне на траву; то раде само имућнији. Стога сиромашнији пасу по Дубравама, око њива и око кућа.
O имену и постанку села не зна се ништа.
Поријекло становништва.
-Оманићи, Алихоџићи и Пухали су старинци. Само су Пухали православни, остали знају да су сви били хришћани, Алихоџића била је увијек само по једна кућа.
-Шишић (Алагић) је доселио прије 50 година из Почитеља на имање. Овдје само 1 кућа.
-Бурићи су Чорбаџићи из Мостара, доселили су прије 60 година на своје имање. Има их 8 кућа.
-Капић је дошао из Мостара на имање прије 15 година. Овде 1 кућа.
За:
-Селимиће и Вујновиће зна се само да су потурчењаци, али одакле су не знају.
-Жујо је старјеник из Жујине Омећине код Ошанића. Има их 3 куће.
-Беговић је године 1858. побјегао из Скозји Грма и Корјенићима од Црногораца.
-Ћеримић је старинац у Пјешивцу. Доселио за вријеме Хаџи-бега. Има их 1 кућа.
-Мисић, Циганин, живи од куге овдје. Има их 2 куће.
-Кларићи су исто тако стари. Не зна се окле су. Има их 1 кућа.
-Шетка je дошао из Црнића (Дубраве) на читлук прије 50 гоцина. Има их 2 куће.
-Жаркушић је из Рјечица, селио је у Турску, па се прије 15 година овдје настанио.
Православне су породице слиједеће:
-Покрајчић је прије куге, по прилици прије 90 година из Аладинића прешао на читлук. Слави Шћепањдан.
-Андрића прадјед је дошао са Жрвња. Има своју земљу. Овдје их 8 кућа. Славе Митровдан.
-Пеш, његов дјед од Садата. Слави Митровдан. Овдје 1 кућа.
Католичке су ове породице:
-Марковића прадједи (Стојан, Влахо и Виде) с Боројевића. Покојноме Влаху било 10 година кад је дошао, живио је 120 година, а умро је прије 15 година. Једни се од њих овдје зову Паламете. Свега их овдје 7 кућа.
У Боројевићима су:
-Чоке, Марковићи, Станићи, Ногулићи, сви Марковићи; од њих су Банићи на Тријебњу, има их у Пјешивцима. Има своју „траву“ преко Брегаве, на којој ради и земљу и на којој стока остаје од Никоља дне до планине. Сви су славили Ђурђевдан, а сад су побацили неки и узели Сви Свете.
-Катића су Цурићи из Попова, доселио им прадјед због сиромаштва. Има их на Домановићима и на Клеку. Овдје их има 6 кућа. Славе Никољдан.
-Перићи су с Ротимље претјерале аге прије 90 година. Има их 3 куће. Славе Никољдан.
-Рагужи су из Крушева иза Брегаве дошли на читлук прије 50 година. Њих има много, постоји пословица: „Има их ко и Рагужа“. Овдје их 4 куће. Славе Никољдан.
-Баје су Цурићи из Глумине у Храсну прије 50 година. Овдје их 2 куће. Славе Никољдан.
-Прчак прије 50 година од породице Павловића из Глумине. Има их 4 куће, а један је дошао из Дабрице уз буну. Има их 4 куће. Славе Никољдан.
-Пажини су прије 80 година дошли из Попова на читлук. Има их у Љуцима (Дубраве), овдје их 4 куће. Славе Петровдан.
-Обрадовићи су прије 60 година доселили из Попова, из Ластве. Славе Лучин дан. –
-Маслаћев отац дошао је с Борута код Попова прије 50 година на читлук. Има их још у Љубјеници а овдје 1 кућа. Слави Ђурђевдан.
-Мачинко је дошао због сиромаштва из Глумине, гдје их још има, прије 50 година. Има их 2 куће. Славе Шћепањдан.
-Милановићи (Кечи) дошао му отац за ђака у „думе“ (свештеника) прије 50 година из Крушева. Овдје их једна кућа. Слави Никољдан.
-Миланковића отац је дошао прије 60 до 70 година из Попова. Има их у Гњилиштима, овдје 2 куће. Славе Сви Свете.
-Бабићи су из Попова из Чавша, гдје и сад имају своје земље. Славе Никољдан.
-Бојчић Ђуро дошао је као дунђер из Блатнице у Броћну, живио и у Мостару. Има их у Мостару и Блатници. Слави Никољдан.
-Гајтановића отац из Италије побјегао из војске, звао се Чихорић; кад дошао, имао је око себе гајтан па га прозвали Гајтановић. Нема славе. Овдје их 1 кућа.
-Жилићи су прије 40 година дошли из Борута. Има их y Габели. Овдје их 3 куће. Слави Никољдан.
-Хуџелија из Попова прије 50 година. Има их 1 кућа. Не зна се да ли слави, или ако слави шта слави.
-Матићи су прије 30 година доселили због сиромаштва из Тријебња. Има их 1 кућа. Славе Шћепањдан.
-Густин је из Зелениковца код Храсна, дошао прије 70 година. Има их још у Зелениковцу и Прапратници. Овдје 1 кућа. Не зна се шта слави.
Овдје су становале породице:
-Хрњичићи, Љути, Дрежанчићи, Клепе, Јаркочи, Чорбаџићи, па се одселили.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)