Порекло становништва насеља Клепци (са Лозницом и Гњилиштима), општина Чапљина – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај, воде и тип села.
У источном углу Габеоског Поља, на његовој ивици. Села махом издужена, поповског типа. Сељаци махом кметови, искључиво ратари. Воду пију из чатрња, јер је изданска вода нездрава. У Клепцима има 35 кућа, у Лозници 16 кућа, а у Гњилиштима 26 кућа.
Села веома стара, ипак се мисли да је Лозница најстарија, јер у њој има много више омеђина од старих кућа.
У најстарије вријеме овдје су живјеле породице:
-Хеке, Чекмана, Свалине, Кељавци и Шијаци. Сви су Муслимани. Све су ове породице од куге помрле, а само је остао Шијак. Он је муслиман. Овдје их само једна кућа.
-Мандрапе су старинци с Колојани у Храсну. У Колојанима их је затекло турско освајање. Има их шест кућа. Славе Никољдан.
-Марушићи су из Храсна из села Бјелојевића. Дошао им дјед на читлук. У Храсну их више нема, а не знају да ли их још гдје има. Има их седам кућа. Славе Никољдан.
-Тохољи су старином с Богдашића у Рудинама. Овдје им је дошао дјед с Хргуда, гдје и сад њихови рођаци живе под именом Топаловићи.
-Барзета је као ковач прије десет година дошао из Стоца. Слави Никољдан.
-Пантићи (Куцета) старином Бибераш их Попова, доселио се Панто прадјед данашњих. Славе Ђурђевдан, има их једна кућа.
-Трипићи су из Скадра па су становали у Мостару, Житомислићу, па им је прадјед дошао у ово село. Славе Аранђеловдан. Има их три куће.
-Гига (Кисић) дошао је овдје прије тридесет и три године као туфегџија из Стоца. Има их још у Стоцу и Требињу. Овдје их једна кућа. Слави Никољдан.
-Ћуктераш (Мркаљевић) доселио је давно из Мркаља, љубињског среза. Има их једна кућа. Слави Ђурђевдан.
-Милићевић је старином из Билеће, па му је дјед дошао из Влаховића у Почитељ на презиму, а одатле је прешао у Клепце. Има их једна кућа. Слави Никољдан.
-Крунић (Попара) је давно прешао из Ватнице на Влаховиће, па с Влаховића на Хотањ, па га с Хотња предигао ага у Клепце на читлук. Слави Никољдан.
-Влачићи су старином из Попова, па је из Дабра дошао овдје за занатом и прешао у сулоштво једној дјевојци. Има их једна кућа. Славе Јовањдан.
-Марић потиче од једног десертера из француске војске, служио у Марића из Стоца, па је примио и његово име. Има их једна кућа. Славе Јовањдан.
-Мркић је старином Мркаљевић из Мркаљевића у љубињском срезу. Отац му се доселио с Рјечица у Дубравама као крчмар. Има их једна кућа. Слави Ђурђевдан.
-Јањић (Бетегало), његов отац оженио се одавде, па је прешао с Банчића као дунђер у женин род. Слави Ђурћевдан.
-Пухали су старином Мужијевићи из Љубомира; веле да је био њихов цијели Љубомир, други веле да су они од братства Предојевића. Из Љубомира су прешли у Дабрицу, а из Дабрице у Опличиће, а дјед им је прешао овдје. Има их у Коњицу, по Босни, на Загорју, у Рабини и по Дубравама. Од њих су и Вукосави. Славе Никољдан. Има их три куће.
-Зуровци су старином из Рабине. Отац им из Грабовине „удо се“ за Јањића кћер. Има их четири куће. Славе Јовањдан.
-Чакрлија је из Студенаца код Љубушког, овдје је доселио прије 35 година из Тасовчића. Има их једна кућа. Слави Пилиповдан.
-Покрајчић је прије 100 година доселио на читлук са Заушја у Храсну. Има их још у Дубравама, у Прењу и у Аладинићима. Има их једна кућа. Славе Ђурђевдан.
-Бурлица је старином с Плане у Рудинама. Бошко Бурлица држао је пивницу на Бивољу Брду, а овдје избу, па се оженио одавде и овде настани прије 70 год. Има их двије куће, славе Аранђеловдан. Има их још у Мостару и у Невесињу.
-Чаваљугин прадјед је доселио из Kopјенића. Има их 4 куће. Слави Аранђеловдан. Има их још у Мостару и у Невесињу.
-Драгићевићи су старинци у Пребиловцима, гдје их је и Турчин затекао. Одатле су прије 50 година доселили овдје. Има их једна кућа. Славе Никољдан.
Католичке су слиједеће породице:
-Брајковића отац доселио је прије 50 година из Броћна. Овдје их има 3 куће.
-Пехар је из Броћна прије 50 година; дошао му отац. Има их овдје 2 куће, а има их и у Броћну.
-Мартићев дјед доселио је их Храсна. За разлику од других католика он говори ијекавски. Има их 1 кућа.
-Донкић је старином из Броћна, овдје је дошао као цестар из Почитеља. Има их 1 кућа.
-Матић је прије 38 година доселио из Граца у Храсну на Читлук.
-Томићи су прије 70 година доселили из Броћна на читлук.
-Родин је прије 80 година доселио из Добрана у Далмацији (котар Метковићи). Има их 1 кућа.
-Мерџанов дјед је у доселио из Бивоља Брда. Има их једна кућа.
-Јурковићи су прије 70 до 80 година доселили из Брштенице у Храсну на читлук. Има их 1 кућа.
-Перван је поријеклом из Далмације, овдје је дошао из Тасовчића уз буну. Има их 1 кућа.
-Пажин је доселио на читлук из Ходова мало прије буне. Има их 2 куће.
-Крешићи причају да су поријеклом из Раме, а овдје су доселили из Дашнице.
-Милинковићи не знају или су из Добрана или из Бијелог Вира у Далмацији. Дошао им је дјед на читлук. Има их 3 куће.
-Жобрак је „француског времена“ побјегао из француске војске. Мисле да су старином Далматинци. Има их 2 куће.
-Шарчев отац дошао је из Броћна „од рђe“ на читлук. Има их 2 куће.
-Раичи су „од Расна“. Дошао им отац на читлук. Има их 2 куће.
-Зовко је „мало прије Аустрије“ доселио на читлук из Броћна, из села Бијаче. Има их 1 кућа.
-Марковић је дошао на читлук с Кошћеле у столачком срезу (општина Крушево). Има их 2 куће.
-Шћепић је с Добрана из Далмације, купио је мало земље, па се прије 18 година населио. Има их 1 кућа.
-Чепо је доселио прије 100 година из Броћна. Има их 1 кућа.
-Ћирић зна само да је „однекле из Далмације“. Има их 1 кућа.
-Пишковић је из села Черигаја у Броћну; доселио је прије 80 година.
Од ових породица Брајковићи су славили Томиндан, Томићи Никољдан, Матићи Шћепањдан, Марковићи Ђурђевдан. Марковића рођаци у Кошћели славе и данас. Напустили су ове славе по наговору свештеника.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)