Порекло становништва насеља Габела, општина Чапљина – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Габелом се назива поље између Тасовчића и Почитеља с једне и Метковића с друге стране. Цијело је поље у кречњацима, који у Тасовчићима падају Ј-ЈИ за 30 °, а на Брегавину ушћу С-З за 25°, а код Метковића на лијевој страни Неретве С. за 40°––50° Цијело је дно пољско испуњено веома дебелим алувијалним наслагама, махом муљем помијешаним мјестимице са пијеском.
Изузев неке дијелове на С, С-И. и С-З. цијело дно пољско бива по више мјесеци преко године плављено. Због тога нигдје нема села на дну пољском. Нема их ни у средини поља, изузев Габелу, која је на једноме заравњеноме рту у Ј-З. дијелу.
Занимање становништва.
Према томе да ли су ивице стрме или терасасте и благо нагнуте, села добивају мање или више издужен облик. Због састава пољскога дна село се бави искључиво земљорадњом. Ово је најплодније од свих херцеговачких поља. Земљорадња предузима толико маха да има много сељака, који од домаћих животиња хране само пернату живину. Осим тога ова област никако и не познаје планина, нема ни побравичарског сточарења. За мрс држе по коју свињу, ћурку и кокош. Главни им је смок риба, и то јегуља. За турскога времена, ко би год хтио ловити рибу у Блату Габеоском плаћао је у најстарије вријеме десетину, која је доцније промијењена у петину. Један човјек који се звао купчија, закупио би од власти рибу, ишао је од рибара до рибара, измјерио би рибу и узео пету оку. Иза окупације ко би год хтио ловити, плаћао је властима неко вријеме 30 круна на годину а прије 10—12 година начињена је у Чапљини фабрика за прерађивање јегуље. Сељаци морају рибу њој продавати. Фабрика плаћа 4 гроша за оку „јесенке“. Који сељак има добре јазове може нахватати доста рибе. Сељаци су махом кметови и врло мало има их слободних. Јасеничани се баве самим сточарством. Габеоци пате врло много Од грознице, која као зараза хара цијелог љета. Мјесто турске ријечи удут, која се свуда по Херцеговини употребљава, у Габели и то у селу Грабовици сам чуо ријеч осијек.
Биљешке о породицама у Старој Габели
Зна се да је цијело село било неког Муслимана Сулагића. Кад је то било не зна се. У то вријеме било је у селу свега 7 кућа, а три породице:
–Вулић, Перишић и Крвавац.
Ово су најстарије породице. Вулићи су из Струјића у Попову. Не знају кад су дошли. Има их 6 кућа. Славе Никољдан.
Перишићи знају само да су много прије куге доселили из Бутуње код Стоца. Овдје их има 3 куће, а има их још у Попову, Стоцу, Мостару и на Влаховићима. Славе Јовањдан.
-Мандрапе и Лојпури мисле да су једна породица; поријеклом су с Колојани; Мандрапин дјед је дошао, а мало прије њих дошли су Лојпури. Мандрапа има 5 кућа, а Лојпура 6 кућа.
-Танасиловића отац је из Драчева у Попову, живио је и у Далмацији. Има их у Шуми Поповској, а код Имотског има их 40 кућа. Звали су се Станићи, а ових има у Глушцима у Далмацији и у Попову, у овом селу 1 кућа.
-Ратковићи су стартом Бјелице из Црне Горе. Дошли су из Љубушког прије 40 година. Има их у Љубушком, Драчеву, Зупцима и Невесињу, а овдје 2 куће. Славе Петковицу.
-Сочевићи дошли прије 80 година као занатлије из Скадра у Арбанији. Има их 2 куће. Славе Петковицу.
-Ђурићи дјед је дошао прије 70 година са Слипчића. Има их у Љубињу, Чајничу и Мостару. Овдје их 1 кућа. Славе Јовањдан.
-За Мириће се зна само да нису старинци, али се не зна одакле су се доселили. Има их 1 кућа. Славе Никољ-дан.
-Таране су доселили од Требиња прије 50 година; најприје су доселили у Мостар па овдје. Има их још код Требиња и у Дубровнику. Има их 2 куће. Славе Шћепањдан.
-Драпићи (Арнаутовићи) доселили су „однекле из Арнаутлука, кад се Францез био c Русом“. Има их још у Глушцима и Бијелом Виру у Далмацији, а овдје 3 куће. Славе Малу Госпојину.
-Чољак (Вујић) дошао је давно за „кором хљеба“ из неког села у Попову. Има их још у Попову. Има их 1 кућа. Слави Јовањдан.
-Баљевић зна само да је доселио из Попова. Има их 1 кућа. Слави Никољдан.
-Крвавац, католик је из Броћна. Једни су дошли веома давно, а други прије 70 година. Има их у Броћну, Драчеву и овдје 3 куће.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)