Порекло презимена, села Горња и Доња Мека Груда (Билећа)

30. новембра 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Доња и Горња Мека Груда, општина Билећа – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

На сјевероисточној страни Фатничкога Поља диже се брдо Kaлашац с врховима: Суви Bp’x (1103 M), Накуч (992 м) и Крстац (938 м). Од овијех врхова на исток до Малог Планика (1005 м.) пружа се удут опћине Меке Груде. Сва су села у појединијем доловима источно од овијех врхова, само је Качањ с јужне стране Крсца. Земљиште, на коме је већи дио Меке Груде, постепено се спушта од овијех врхова према И и СИ. То спуштање иде доста благијем нагибом све до државне тесте, гдје се земљиште почиње опет уздизати према Малом Планику. На тај начин земљиште, на коме је Мека Груда, има кос положај с благијем нагибом.

Клима.

Села, што су на овом нагибу, окренута су према И, С, и СИ. Од јакијех вјетрова заклоњена су y малијем вртачама. Једини Качањ окренут је према југу, јер је на јужној страни Крсца. По висини одвајају се села око овијех врхова и села у низини око државне тесте. Највиши положај има Качањ, између изохипсе од 800 м и 900 м. Остала села заузимају положај између коса, чији највиши врхови редовно достижу висину од 850 м. У селу дувају разни вјетрови. Југ и сјевер су најјачи. Мећава (од истока) и сјевер су најхладнији. Временик (од ЈИ) доноси кишу са вјетром.

Воде.

Села Меке Груде веома су оскудна изворима: већи дио подмирује потребе кишницом из чатрња. Њих има у свакоме селу и то по више њих у једноме селу. Особито су честе поред тесте. Врела има само на Качњу. На јужној страни Крсца избијају три врела веома здраве и јаке воде. Код тијех је врела то интересантно, што зими не дају много воде, а љети ипак не пресушују. Имена врела су: Качањ, Тврда, Мокри До и Бара. У многијем селима има врела, која зими дају много више воде него ова, а љети ипак пресушују. У вријеме велике суше с овијех извора добављају воду два села Меке Груде и село Ђеч из плањске опћине. Често појединијем селима треба по сахат и по два, док дођу на ова врела.

Иради u мера.

У селима Меке Груде иради су врло ријетко на једном мјесту. У њима има мало равна земљишта и због тога су иради тамо разбацани око сеоскијех кућа и по удаљенијем мјестима у брду. Најудаљеније су њиве Крстача, Дужи и Осоје. У већини села земља рађа слабо. (Од усјева даје пет ока рода). Осим тога поједини сељаци имају земљу и у Фатнини. Мјесто, гдје су њиве сељака с Меке Груде зове се „Мезгре“. Та је земља била у читлуку Али паше Ризванбеговића, па су је доцније откупили ови сељаци. Само се у томе разликују њиве на Качњу, гдје ока усјева даје седам до десет ока рода. И данас има много кмета. Један дио сељака (породица Гаћине) сачувао је своју земљу још од старине. Поред тога многи су у пошљедње вријеме прикупили по коју њиву. Неоткупљени плаћају по контрату новце или жито, а има их Који нијесу уконтраћени, већ дају агама четвртину и петину. Аге су Ченгићи из Гацка.

Тип села.

У удуту Меке Груде имамо осам села: Качањ, Оборишта, Мека Груда, Кремени До, Крушевац, Дубрава, Миловићи и Чањев До. Поједина села јако су удаљена једна од другога. Најмање удаљење између два села је око 800 м, а има их која су удаљена од најближег села и по 3 км. Сва остала села осим Качња називају се Мека Груда. Данас се рачунају као засебна села, али ипак сељаци кажу, да су с Меке Груде (а не из Кременог Дола, Оборишта и др.). И по највећем удаљењу од ближег села и по старини и по типу од њих се је издвојио Качањ. То је село, као што смо видјели, на знатној висини, на веома кршевиту и стрмну земљишту, у коме су се куће скупиле под веома стрме врхове највишијех брда. Простор, на коме је село, доста је скучен, с тога на Качњу имамо најзбијеније куће. Оне су растурене на три јако збијене групе, у којима су се куће збиле испод најсгрмијих страна околнијех висова. Групе су између себе удаљене 100–250 м. Крстац на С и Градину на СЗ веже веома кршевита коса, која се према средини одстојања спушта, „прештунута“ је. Под тијем је улегнућем једна кућа (породицаТаћине), у даљини око 800 м. На југ од ове а у даљини од 500 м је друга кућа (Раичевић). На Качњу имамо породице Гаћина (8 кућа), Чорлије (12 кућа) и Раичевић (1 кућа).

Од Качања на СИ у даљини око 1500 м. је село Кремени До. Куће су у њему разбијене, нема нигде сасвијем правијех група него су разбацане по разнијем вртачама и ријетко се нађу двије куће у једној вртачи. У Кременовом Долу има 9 кућа. Ту живе породице: Тешановићи (5 кућа) и Гаћине (4 куће).

Од Кременог Дола на Ј, у даљини око 750 м, је село Мека Груда. У њој чине куће тип јако разбијеног села. Ријетко се с једног мјеста могу видјети три куће. Обично удаљење између двије куће је око 150–200 м. И овдје су куће по вртачама, а сасвијем ријетко при врху на осојнијем странама главица. Један дио куће (3 куће) на Мекој Груди је одмах уза саму цесту. То су два „ана“ – механе и жандарска касарна. Један ан држи сељак (Миловић 1 кућа), а други варошлија (Шакота једна кућа).

На Мекој Груди има десет кућа. Ту живе породице: Гаћине (3 куће), Чарли·је (3 куће), Миловићи (2 куће), Милошевићи (1 кућа) и Шакота (1 кућа). Од Меке Груде на ЈЗ у даљини око 600 м. живи породица Миловићи (2 куће).

У Обориштима живе породице: Миловићи (5 кућа) и Вуковића (5 кућа). Од Оборишта на и је село Крушевац. Ту живи породица Гаћине (2 куће). На ЈЈИ је Чањев До (2 куће), а на И, у даљини око 1 км је село Дубрава. У Дубрави има осам кућа, које су исто тако раштркане. Само на једном мјесту има мала група (3 куће), у којој су куће удаљене од 10—15 м. У Дубрави живи породица Вуковићи.

Из овога се распореда јасно види, да на селу Мекој Груди, имамо тип јако разбијенијех села. Само овдје нијесу куће свуда једнако разбијене, јављају се и групе кућа, али су оне врло ријетке. У типу овијех села видимо првобитни тип већине рудињскијех села. Прије педесет до шездесет година у данашњијем селима Меке Груде бијаше по једна, највише по двије куће. Ако замислимо тадашњи распоред кућа (мјесто данашњих села по једну и по двије куће), онда видимо, да смо на Мекој Груди у првој половини XIX. вијека имали тип најразбијенијех села – старовлашки тип.

Торине и планине.

По удаљенијим мјестима у мери има добре испаше. По тој испаши не може никад пасти стока, кад ноћива код куће. Ради тога та се испаша чува до јесени, кад се већ опасе сва трава око куће и тада се на тијем мјестима начине торине и јањила, у којима ноћива стока. Јањила има много, а највише их је на граници рилачког удута (у Дужи и у Томовића Градинама). На торине изгоне у јесен, па остану све док их не стјера велик снијег. Уз јањила су чобанске колибе, које се зову „ватрарнице“. То су сламнице, које некад служе и за становање.

Лети се стока изгони на планине у Бјелаицу ниже Гацка. До окупације је породица Гаћине имала своју властиту испашу у Брштевцу и Зукви у Пиви. Ту је планину купио кнез Томо Гаћина још прије стотину година. То су биле заједничке планине цијеле породице, у којима се и земља обрађивала. Од окупације на те планине не могу изгонити Гаћине, пошто су y Црној Гори.

Име села.

He зна се управо, по чему је Мека Груда добила своје име. Сељаци веле, да је неко из шале назвао Меком Грудом, пошто је у њој земља тврда, те би јој боље доликовало име Тврда Груда. О постанку имена Качња прича се ово. У Љубовића у Оџацима био је некакав најамник који је чувао стоку. У тог најамника „загледа се“ беговска кћер и имадне дијете, те побјегне с њим. Бег се да у потјеру за њима. Кад су били близу Качња, дјевојка се окрене и види потјеру, па рече најамнику: „Бјежи прикачише нас.“ Од тога је већ остало име Качањ. Код имена овијех села интересантно је то, што се цијела јавта не зове по имену најстаријех села, Качња, већ по имену млађег села Меке Груде. То је, мислим, ради тога што на Мекој Груди има више села него на Качњу. Данас се Меком Грудом зове обично једно село, а у Старије вријеме Меком Грудом звала су се сва мјеста, на којима су данашња села. Имена данашњијех села постала су прије, него су и постала ова села. То бијаху најприје имена њива, долова и долина.

Старине у селу.

У већем дијелу удута нема никаквијех остатака од старине. На врховима појединијех брда има и овдје онијех гомила. На источном крају удута под Плаником има неколико стара гроба без натписа. Иначе нема ни омеђина, ни каквијех другијех старина.

Постанак села и поријекло становништва.

Села Меке Груде већином су новијег постанка. Једини је Качањ старији, постојао је још прије досељења најстаријих породица, и у њему су оне затекле старијих породица. Најстарији становници, које памте сељаци, били су породица Братића. О њима се зна само то, да су се н.екуда раселили. Послије њих, прича се, да је село стајало пусто неколико година. Иза тога ту се населила породица:

-Гаћине. Они су дошли прије 150–200 година из Херцег Новога. Најприје су се звали Батрићевићи па послије Сикимићи. (Те породице има данас у Симијовијем у билећком котару). Славе Ђурђевдан.

Тридесет до педесет година послије Гаћина на Качањ се доселила породица:

-Чорлије из Цернице. (Неки веле, да је доселио са Ргуда више Стоца). Они причају, да су најприје живјели у Скадру у Арбанији. Отуда су се раселили, веле има 300 година. Најприје су се звали Ренковићи. Њихова су породица Панџића у Невесињу. Славе Ђурђев дан.

Гаћине и Чорлије су најстарије породице. Кад су те породице саме живјеле на Качњу, на Мекој Груди не бијаше никаквијех насеља; туда бијаху само јесење и зимске торине Гаћина и Чорлија. Прије 130 година на Мекој Груди начини кулу кнез Стеван Гаћина, од које и данас стоје зидине узгор. Тада је први пут, како народ памти, на Мекој Груди засновано насеље. Послије њих и Чорлије су градили куће око својијех торина и у њих се расељавали из села.

У XIX. вијеку на Мекој Груди бијаху читлуци Смаил аге и Дедаге Ченгића. Све породице, које су се у XIX. веку доселиле, били су њихови кметови.

-Вуковићи су се доселили прије 70 година из Бањана. Поријеклом су од чувене породице Баћевића. Њихова племена има осим тога у Гацку (Тепавчевићи) и у Невесињу (Зечевићи). Славе Св. Саву, српског просветитеља.

-Милошевић (Роснић) доселио је одмах иза Вуковића из Брестица (билећски котар). Њихове породице има и у коњичком Котару. Славе Никољ дан.

-Тешановић је из Бањана с Тупања. Овдје је доселио прије 60 година Из Требиња. Слави Јовањдан.

-Шакота је доселио прије петнаест година из Требиња као механџија. Слави Ђурђев дан.

-Кокот (Ковач) је доселио прије двадесет и пет година из Српске Ораовице. Он се је оженио од Чорлија и придомазетио се на Качњу. Слави Никољдан.

-Раичевића отац дошао је прије седамдесет година из Зубаца као калајџија. Слави Ђурђевдан.

-Копривица (Ркач) доселио је прије 70 година из Бањана на Ченгића читлук. Они су од чувене пороцице Копривица из Бањана. Славе Томиндан.

-Миловићи су се доселили прије четрдесет година из Грахова на читлук Смаил аге Ченгића. Славе Јовањдан.

Из овога свега види се, да је велика већина села на Мекој Груди скорашњег постанка. Једином се Качњу не зна за постанак, али судећи према остацима од старина, ни то село-није врло старо. Из приповиједања народног може се видјети да је данашњи Качањ подигнут на мјесту старијех села. Видјели смо, да је прије досељења данашњијех породица село било неко вријеме пусто и расељено. Дакле данашње село Качањ постало је на мјесту старијех насеља. Већина села заснована је на мјестима старијех торина, а засновале су их породице које су живјеле на Качњу. Према томе Качањ је био као нека матица или расадник, из кога су заснована сва остала села.

Породице, које су засновале ова села, нијесу давно доселиле у ову опћину те се ради тога нијесу јако развиле. Оне чине готово половину сеоског становништва, осталу половину чине досељеници из XIX. вијека. Готово сви досељеници из Х1Х·ог вијека поријеклом су из Бањана.

ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.