Порекло становништва насеља Врбица, општина Билећа – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Врбичку опћину чине села: Богдашићи, Трновица и Врбица. Богдашићи су с источне стране заклоњени поменутом Тегарином и Дреновицама, док су Трновица и Врбица у доста уској јарузи. Куће су у сва три села управо на самом подножју косе. Ријетко је наћи кућу на сасвијем равноме земљишту. Кроз Богдашиће зими тече с Баљака поток Огорач, који чешће заспе пијеском по више њива.
Воде.
У Трновици зими тече поток из Пиштети, у киме љети и у прољеће има сасвим мало воде. Поред овијех извора у сваком селу има и чатрња, у које се зими и у јесен скупља вода. Те чатрње надокнађују љети оскудицу воле. Ако се љети изцрпи сва вода из чатрња, онда се вода набавља с извора Требишњице, до кога има два сата пјешачког хода.
Земље и шуме.
У Богдашићима је земља западно и сјеверно од кућа. У Трновици је ирадна земља са свијех страна опколила куће. Има њива и изван села по брду. Поједини дијелови зову се: Удипоље, Павлов Сто, Ргуд, Главића Њива, Ђеринац, Крстаста Њива. У Врбици су најплоцни је њиве око кућа, а има их раштрканијех и изван села. Око сваког села има доста испаша и шума. Испаше су увијек заједничке, а шуме су само у Богдашићима подијељене. У Богдашићима још већина сељака живи на. агинској земљи, само их е пет слободнијех.
У Трновици су сељаци већином слободни, само има седам кмета, који плаћају аги сваке године извјесну суму новца. Има приорача, који поред своје обрађују и туђу земљу. У Врбици нема ниједнога кмета; већином су се откупили још за турске владе.
Тип села.
Куће у појединијем селима разбацане су у неколико збијенијех група. Узорак таквом распореду кућа јесу на првом мјесту физичке особине земљишта. У Богдашићима се види, да су се куће скупљале на поједине хумке по којима су и поједини дијелови села добили имена. У главноме Богдагнзћи се дијеле на: Горње и Доње Село. Из Горњег у Доње Село има десет минута. У селу има седамдесет кућа, које су збијене у шест група. У свакој појединој групи живи само једна породица, којијех има пет. Имена пороцица су ова: Вучковићи, Алексићи, Радмиловићи, Бјелице и Салатићи. Трновица има тип потпуно разбијеног села. Нигдје се куће не збија ју у поједине групе. Обично су куће двјеста до триста метара удаљене један од друге. У Врбици куће су поредане на исдножју Тегарине Греде у један низ. Узрок оваком типу јесу поглавито некадашњи агински читлуци. У Трновици имамо три породице и то: Уљаревиће, Бабиће и Зечевиће, а у Врбици саме Уљаревиће.
Торина и планине.
Сваки сељак има на удаљенијим њивама торине, гдје у прољеће и јесен спраћа стоку. Богдашића су торине у Терзића Рупинама и Дубоком Долу, а остала два села немају торина. љети гоне стоку на планине у гатачком и фочанском котару. Највише љетују на Волујаку, Штављану и Зеленгори.
Име села.
Богдашићи су по причању сељака добили име по некаквом бану Богдану, који је био господар овог села. Трновица је добила име по мјесту, из кога су први сељаци населили ово село. Најстарија је породица у овом селу Уљаревића, која се је доселила из Трњива у Црној Гори. За успомену на мјесто, из кога су доселили, назвали су ово село Трновицом. Мисли се, да је Врбица добила име по врби, што је некад у том селу расла.
Старине у селу.
У удуту врбичком има на више мјеста остатака из старине као: селишта, омеђина, гробаља и црквина. На Богдашићима има многа селишта и омеђина испоц Тегарине Греде и Вардара. Имена омеђина су ова: Шутонића, Турунташева, Вучетића и Тољеве Омеђине. Испод Тољевијех Њива има старог гробља и развалина од старе цркве. Исто тако има старог гробља, које се зове и грчко гробље под ублом Озреном. То је гробље данас породице Алексића. У Трновици имају два селишта и то једно на Шундраковини, а друго на Биоковици. Та су селишта удаљена двадесет по двадесет и пет минута од села. За та селишта народ вели, да су то били „грчки“ збјегови од куге. У Врбици имају два селишта у Бабином Долу и у Капешином Долу. У Бабином Долу становала је породица Васковића и одселила је у Босну прије 50 година. У Капешином Долу становала је једна породица Бјелица, која је послије окупације преселила у Горњу Врбицу, која је данас у Црној Гори.
Постанак села и поријекло становништва.
Из онијех многијех омеђина и селишта да су закључити, да су Богдашићи и Трновица постали на старијим насељима. Путописци из средњег вијека спомињу Трновицу. То су били у турско вријеме сараји, који су служили за преноћиште путника. Исто тако зна се и за најстарије породице у Богдашићима, да су дошле у село, које је било мало прије опустило. Једина Врбица није постала на каквом старијем насељу, већ се развила из сточарскијех станова. Некада су, прича .се, у томе селу биле зимске торине и јањила Уљаревића из Трнавице. Касније су ту исти Уљаревићи засновали и село у Врбици. Нијесу нашли ни мало обрађене земље, већ су је сву они искрчили и уредили.
Старији становници овијех’ села.
Има много имена, која упућују на старије становнике овијех села. О некојим породицама причају и данас сељани, а о некијем су изгубили успомену. Тако на Бегдашићима прича се, да је то село било имање породице Тоља и Турунташа. То је била једна породица. Зна се и зашто су те породице оселиле из овога села. O њима се прича ово: Једном пред кретање у планину најстарији од породице Тољеве оде у Требиње, да купи соли и опанака. Познавао се с Муслиманом Арсланагићем и заиште у њега робу на вересију. Кад му Арсланагић, не хтједе дати робе на вересију, овај му одговори: „Ако ти не платим до Митрова дне, ево ти цијеле Богдашиће!“ Арсланагић му да робу по тој пригодби. Кад је био рок плаћању, Тољ мало задоцни и дође неколико дана иза Митрова дне. Арсланагић не хтједе примити новаца, већ протјера Тоља с Богдашића. Ти Тољи данас живе на Браном Долу и у љубињском котару. У овому је селу живјела и породица Манигодића, која се је дијелом раселила, а дијелом изумрла у овоме селу. У селишту под Вардаром спомињу се:
-Омеђине Шутонића и Вучетића. Вјероватно је, да су ту живјеле неке старије породице, о којима сељани данас не знаду ништа. O Трновици зна се, да је то село било некад постојбина породице:
-Терзића. Њих је протјерао Муслиман, који је држао ово село, намјештао сељане и узимао xax ca земље. Видјели смо у Врбици, да су живјеле породице:
-Васковићи и Бјелице. Још се спомињу као становници у овому селу:
-Горановићи и Канкараши, који су одселили у Црну Гору.
О постанку и развијању овијех села може се извести ово: Трновица и Богдашићи постали су на мјесту старијех насеља. Села су била атинска и ага је намјештао поједине породице као кметове. На сваком већем комаду земљишта насељена је једна породица. Села се касније развијају досељавањем и намножавањем. Врбица, која је постала на мјесту старијех торина, развија се намножавањем једне пороцице.
Поријекло данашњег становништва.
Најстарији су у овој кнежини:
-Уљаревићи. Старином су из Риђана код Никшића у Црној Гори. У некој свађи убију Турчина, зато се раселе и настане се у Бањанима у селу Броћанцу. Пошто је у овом селу било незгодно живјети, преселе се брзо у Трњине у Црној Гори. Ни у овоме селу дуго не остадоше, већ се преселе у Трновицу. Прича се, да су у Трновици нашли доста омеђина и искрчене земље, али нијесу нашли никаквијех становника. У Трновици остану само два брата, а остали оду у Босну, те их сада има у Брчком и на Гласињцу. Од њих су Сушићи у Гацку. Према потомцима тијех првијех досељеника рачуна се, да има Од њихова досељења око 150 година. Славе Никољдан.
Иза Уљаревића по старини долазе:
-Вучковића на Богдашићима. Старином су из племена Озринића у Црној Гори. Прије него су доселили на Богдашиће, становали су на Граовцу и у Корјенићима. Највише су се задржали у Корјенићима. И данас имају тамо свога племена. Њихови су сродници: Стијачићи, Муслимани Бараковићи у Корјенићима, Лисови у Билећи, Комори у Зупцима, Јаничићи у Броћанцу и Атељевићи у Љубомиру. А од њих су и Тркље у Мириловићима. Славе Аранђеловдан.
-Бабићи су доселили прије осамдесет година с Плане. Славе Лазаревдан (Лазареву суботу).
-Алексићи су старином из Малине из Зарјечја. Из Малине су се преселили преко Требишњице у Површ и Видње. O тој сеоби призају ово. У Малини је живио старац Малеш са седам синова. Једном дођу Турци у њега да преноће. Старац их прими лијепо, а кад се Турци опију и почну чинити безакоња, он их поубија и пресели под Стражиште, гдје су му још прије биле торине. И данас живи по разнијем селима испод Стражишта много њихових саплеменика. Из Подврши су се преселили на Богдашиће због тога, што су убили Лукету Пешикана. Старо им је презиме Малишевци, а Алексићима су се прозвали по своме прадједу Алекси. Од њих су Ковачевићи у Сређевићима (у Гацку), Мандићи у Дулићима (Гацку), Пантићи у Бијелом Пољу код Мостара, Дракуле у Црној Гори с лијеве стране Требишњице), Дедијери у Чепелици, Јанковићи у Дубочанима и Крњи у Ватници и у Давидовићима. Славе Игњатијевдан.
-Радмиловићи су доселили с Врање Дубраве (Баљци) прије тридесетак година на атински читлук. Славе Никољдан.
-Зечевића има само једна кућа. Доселили су прије четрдесет година из Бањана.
–Бјелице су доселили из Бањана ради куге прије осамдесет година. Славе Joвањ дан, а прислужују Петковдан.
За:
-Салатиће неки причају, да су поријеклом из Конавала у Далмацији. Становали су у Селиштима у Билећи и одатле су се преселили на Богдашиће. Други приповиједају, да су Салатићн постали од неког војника, који је добјежао у овај крај. Тај је војника звао купус салатом, за то су га прозвали Салатићем. Славе Никољдан.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)