Архитекта Драгутин Маслаћ и зграда Гимназије у Чачку

23. новембра 2021.

коментара: 0

ПИШЕ: Милош Тимотијевић

Као и многе друге установе у Чачку и Гимназија је основана у доба Обреновића. Иако је Чачак тридесетих година 19. века био једна од мањих вароши у Србији, Обреновићи су улагали у насеље које су доживљавали као део свог ширег завичаја, као и у људе који су им били одани, што је отварало перспективу развоја.

Тако је на Митровдан 1837. са радом почела и Гимназија у Чачку. Имала је само два ученика и два професора. После збацивања кнеза Милоша са власти политичке околности су се промениле, па и позиција Чачак у очима државне бирократије. Тако је у јесен 1839. Гимназија у Чачку укинута и премештена у Ужице. Званично због малог броја ђака и њиховог слабог успеха.

На инсистирање епископа Никифора Максимовића (1788-1853), који је столовао у Чачку, Гимназија се поново враћа у Чачак 1842. године. Ауторитет владике био је одлучујући, али због истих разлога као и неколико година раније Гимназија се 1845. из Чачка премешта у Крагујевац, у коме је ова школа укинута 1842. године.

Тако је Чачак био без Гимназије све до 1869. године. Али и када је поново основана ова школа је била само дворазредна, да би крајем деветнаестог века постала шесторазредна, а тек 1920. осморазредна.

Занимљива је и историја подизања саме зграде. Већ 1899. било је јасно да здање из 1875. није било погодно за рад све већег броја ученика и њихово здравље. Иако је 1899. донета одлука да се подигне ново зграда, због недостатка новца план није реализован.

Нова иницијатива покреће се 1905, и тада је одлучено да се подигне здање које ће имати складну, али не и луксузну архитектуру, како би се ученици и на тај начин образовали.

Министарство грађевина је одабрало архитекту Драгутина Маслаћа (1875-1937), родом из села Папратишта које се налази између Чачка и Пожеге, да изради архитектонски план за Гимназију у Чачку. Маслаћ се школовао у Београду и Минхену, своје виђење архитектуре обликовао је у традицијама академизма, био је привржен сецесији, фолклоризму, као и неовизантијском стилу. Као традиционалиста био је противник модернистичких тенденција у архитектури и припадао је групи стваралаца који су уобличавали српски национални стил.

Драгутин Маслаћ је зграду чачанске гимназије испројектовао 1911-1912. године, када се срушен и стари владичански конак Никифора Максимовића, на чијем месту су 1912. започети радови на изградњи нове школе.

Рат 1914. прекинуо је радове, који се настављају 1919. да би се окончали тек 1926. године. Због великих трошкова градње, као и одржавања овог монументалног здања, Министарство просвете је донело исхитрену одлуку да се новоизграђена школа затвори. То је изазвало велике протесте у Чачку, тако да је нова зграда Гимназије свечано отворена 1927. године. После једне деценије, 1937. године, у овом здању свечано је обележена стогодишњица оснивања Гимназије у Чачку.

Тако је Чачак добио зграду којом се поноси, један од веома смелих градитељских подухвата који је успешно уклопљен у већ постојећи градски амбијент, што је касније значајно утицало и на даљи урбанистичко-архитектонски развој града. Када се посматра са дистанце од једног века зграда, Гимназије у Чачку важи за једно од ремек-дела националног стила у српској архитектури, као и за једну од уметнички најуспелијих зграда гимназија у нашој средини, и свакако једно од најзначајнијих остварења архитекте Драгутина Маслаћа.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.