Пријем Сокола Краљевине Југославије у ФИБА 1936. и прва међунарнодна кошаркашка утакмица 1938.

ПИШЕ: Милош Тимотијевић

Кошарка је као амерички спорт релативно брзо прихваћена у Европи, где се ипак дуго нису устали јасна правила игре. Заправо све до 1932.године може се углавном говорити о америчким кошаркашким правилима, док се у осталом делу света овај спорт развијао се под утицајем многобројних ентузијаста који нису имали јединствену организацију, нити су правила играња кошарке стандардизована на међународном нивоу.

Заправо све до 1928. међународну контролу кошаркашких такмичења држала је Међународна атлетска федерација, а потом Комисија за кошарку Међународне рукометне организације. На институционално организовање кошарке посредни утицај имао је Светски комитет организације младих (YMCA) са седиштем у Женеви, који је 1927. у сарадњи са Спрингфилд колеџом из САД основао Међународну школу за физичко васпитање. На тај начин дошло је до популаризације кошарке, да би се 18. јуна 1932. у Женеви дошло и до окупљања представника кошаркашких асоцијација из света на састанак на коме је основана Међународна аматерска кошаркашка федерација – ФИБА (на француском Federation Internationale de Basketball Amateur).

Тако су представници осам држава (Аргентине, Чехословачке, Грчке, Италије, Летоније, Португалије, Румуније и Швајцарске) основали Међународну кошаркашку федерацију која постоји данас. За првог председника изабран је Leon Bouffard из Швајцарске, а за генералног секретара Renato William Jones из Велике Британије. Тада су установљена и прва правила и била су слична онима у САД. Сваки тим могао је да има пет играча и два заменика, који су у игру могли да уђу два пута. После сваког погодка или слободних бацања игра се настављала подбацивањем на центру, што је касније промењено.

За разлику од многих европских земаља, па и и балканских, Југославија није брзо прихватила нову „американску игру”. Успорен развој умногоме је био условљен чињеницом да су Соколи практично организовали највећи број спортова, контролисали школску наставу и давали првенство гимнастици и атлетици као племенитијим вештинама. Кошарка се ипак развијала и у оквиру соколске организације, тако да је 16. маја 1936. Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) упутио писмо Међународној кошаркашкој федерацији за пријем у чланство. Захтев је одобрен, и Соколи су половином децембра 1936. примљени у организацију ФИБА као званични представници Краљевине Југославије. Идеја за учлањење потекла је из соколске организације у Загребу, у којој се интезивније развијала кошарка него у другим деловима Југославије.

То је и разлог што су 20. марта 1938. прву међународну кошаркашку утакмицу Југославије одиграли играчи из Загреба, чланови „Соколског друштва Загреб II”, који су у Риму наступили против Студентске репрезентације Италије под називом Студентска репрезентација Југославије. Пошто су у Рим допутовали са белим мајцама на којима није било бројева, морали су да позајме зелене дресове од домаћина. Изгубили су са великом разликом (59:17). За тим Југославије играли су: Милан Кобали, Јован Томић, Звонимир Неферовић, Зденко Тончић, Сенио Синобад, Тонковић и Томислав Вркљан. После утакмице организован је бакнет, а играчима су уручене плакете. Соколи су били изразито југословенска, либерална и антиклерикална организација. Када су хрватске усташе 1941. створиле НДХ, поједини Хрвати југословенског опредељења морали су да побегну у Београд. Међу њима је био и кошаркаш Неферовић.