Чудотворна Петка из Фенека

27. октобар 2021.

коментара: 0

Из  “Историје манастира Фенека” (1799.) од В. Ракића знамо да “кладенац целитељни” у самом манастиру потиче из древних времена, и да исцељује оне који са вером пију и умивају се његовом водом”. Лековити бунар је 11. јуна 1753. освештао митрополит Павле Ненадовић, а познато је да су фенечку лековиту водицу пре тога освештавали Патријарх Калиник, Митрополит Мојсије Петровић, Вићентије Јовановић.

Приликом визитације 1753. године забележено је да је братство манастира издало црквени бунарски приход под аренду, што упућује да је народ у великом броју долазио бунару да се исцели. Према попису 1771. године, изван манастирског круга, недалеко од поменутог бунара била је саграђена кућа од опеке и черпића са две просторије. Зграда је била намењена болесницима који овде долазе ради лечења.Током XVIII века ”кладенац целитељни” доносио је знатан приход овом тада не баш богатом манастиру.

Историјске вести из XIX века сведоче да је и током овог столећа извор са лековитом водом масовно посећиван. Његове чудотворне моћи поштовали су и народи изван православне вероисповести. Према сведочењу извесне Веронике Шарчевић из Горњег Сланкамена, које је објављено у ”Јавору” 1876. године, Шарчевићка, која је имала проблем са видом,  уснила је Свету Петку. Светитељка ју је позвала да о слави (27. октобра) оде у манастир Фенек, да се умије на бунару, и да ће прогледати. Иако је Вероникин муж на њен сан одговорио са – ‘ајде, мани се Рацке св. Петке, Вероника оде у манастир, учини све како јој је у сну рекла светитељка и прогледа. Даље, ”Јавор” извештава да ”од тог доба многи Шокци из горњег Сланкамена иду о Св. Петки у манастир Фенек.” Било је и других сведочанстава милости Свете Петке.  Слепи јединац једног угриновачког сељака прогледао је на оба ока улазећи у капелу – писало је на урамљеној захвалници која је 1937. године стајала у капели,  крај иконе Свете Петке.

Због лековите водице, као и значаја самог места, народ је одувек изузетно посећивао манастир Фенек, посебно масовно на дан саборовања 8. августа и на дан манастирске Славе 27. октобра. У наведене дане у манастиру су организоване велике литије, о чему у литератури постоје сведочења. Између два Светска рата,  дневна штампа је извештавала о литијама у манастиру Фенеку  и чудима свете водице из капеле Свете Петке  над чијим улазом је стајао натпис ”Веруј и надај се”.

”Правда” 1937. године пише да у капели, на зиду, крај лековите чесме стоји чудотворна икона Свете Петке. Легенде су изаткале чудан рам чудотворној икони. На почетку Великог рата нестало је лика светитељке, заједно с платном, незнано куд. A кад је покољ завршен, у опустели и изгорели манастир Фенек, донета је света икона и остављена на своје место. Ко је то учинио, остаће вечна тајна једног човека и Светитељке.”

О томе колико је народ поштовао Светитељку сведоче до данас сачувани стихови, вероватно спевани у Прњавору манастирском,  селу које је постојало од средине XVIII века до 1894. године:

”Украј села, црква и капела

У њој служи мајка Параскева,

Лечи народ, јер јој Господ даде

Когод вере у њега имаде

Нек потражи – коме треба лека

Чудотворну Петку из Фенека.

Сваког петка нека је потражи

Да му душу са вером оснажи,

Јер је она мученица права

Зато може многе да спашава.”

Манастирски сабор (8.августа) одржаван је и након Другог светског рата, без обзира на познате политичке околности. Народ је посећивао манастир на овај свети дан, чак и они који то нису чинили, у новом безбожничком времену, негде су у дубинама својих душа остали привржени фенечком бунару, фенечкој литији, фенечкој молитви.

Староседелачко становништво, које у својим породичним усменим традицијама као највећу светињу чува свест о догађајима у вези са манастиром, запамтило је да је вода у бунару пресушила у временима Првог, а потом и Другог светског рата. Последњи нестанак воде збио се у времену 90- их година ХХ века. Нестанак воде из Светог кладенца над којим је сазидана капела везује се за предсказања у вези са патњама које народу предстоје. Мати Анастасија (Малкуц) је покушала да “лош знак” у вези са нестанком воде предупреди, те је одмах пошто је свети бунар пресушио, дала да се између капеле и јужне стране конака ископа нови бунар. Исти и данас постоји, на њему је постављена класична метална пумпа. Иако је са овог места приликом копања бунара вода потекла, иста је недуго затим усахнула.

Капела манастира Фенека  подигнута је над лековитим бунаром као ”црква водица” 1810. године, ктитирством трговца Георгија Раке из Јакова и тадашњег игумана Арона Радовановића, родом из Бољеваца. Капела  је подигнута  на месту претходне, старије капеле о чијем времену постанка не постоје подаци, али о њеном изгледу сведочи бакрорез Свете Параскеве из 1782. године.

У унутрашњости савремене капеле манастира Фенека, испод западног прозора, а изнад “целитељног кладенца” донедавно је постојала стара, класична метална пумпа испод које је био озидани простор – када, у коју су током векова улазили и лековитом водом се потапали сви они што су са вером, од Свете Петке, здравље молили.

Народ околних места, као поуздани сведок фенечке тајне, годинама је стрпљиво чекао да се у усахли бунар вода врати. Међутим,  у ХХI  веку,  током подухвата реновирања из капеле манастира Фенека уклоњени су и пумпа и озидана када.

Данас у капели нема јасних трагова о томе да је ова сакрална грађевина ту устројена над “целитељним кладенцем из древних времена”, који су још од старине освештавали Патријарси, Митрополити и други великодостојници Српске православне цркве. Последњи Патријарх који је у континуитету од пар деценија о манастирској слави 27. октобра  освештавао фенечку водицу био је Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Герман (Ђорић).

Бунар манастира Фенека истицан је као његова посебна знаменитост у свим познатим пописима, као и у свеколикој литератури. Присутан је и на картама XVIII,  XIX  и ХХ века.

Данас заборављање порука Патријарха Германа,  народне традиције, као и предузети грађевински радови на самом објекту, али и наука, све чешће овом месту мењају првобитну намену. У савременој стручној и пучкој литератури током последњих пар година, без основа се  пише да је капела манастира Фенека гробљанска капела, што није тачно. Капела манастира Фенека подигнута је као црква над водицом, и као и црква манастира посвећена је Светој Петки – Српској скоропомоћници која се прославља 27. октобра.

Литература:

Алексић С., Окамењена ћирилица исчитавана између и преко редова, Београд, 2017.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.