Iz “Istorije manastira Feneka” (1799.) od V. Rakića znamo da “kladenac celiteljni” u samom manastiru potiče iz drevnih vremena, i da isceljuje one koji sa verom piju i umivaju se njegovom vodom”. Lekoviti bunar je 11. juna 1753. osveštao mitropolit Pavle Nenadović, a poznato je da su fenečku lekovitu vodicu pre toga osveštavali Patrijarh Kalinik, Mitropolit Mojsije Petrović, Vićentije Jovanović.
Prilikom vizitacije 1753. godine zabeleženo je da je bratstvo manastira izdalo crkveni bunarski prihod pod arendu, što upućuje da je narod u velikom broju dolazio bunaru da se isceli. Prema popisu 1771. godine, izvan manastirskog kruga, nedaleko od pomenutog bunara bila je sagrađena kuća od opeke i čerpića sa dve prostorije. Zgrada je bila namenjena bolesnicima koji ovde dolaze radi lečenja.Tokom XVIII veka ”kladenac celiteljni” donosio je znatan prihod ovom tada ne baš bogatom manastiru.
Istorijske vesti iz XIX veka svedoče da je i tokom ovog stoleća izvor sa lekovitom vodom masovno posećivan. Njegove čudotvorne moći poštovali su i narodi izvan pravoslavne veroispovesti. Prema svedočenju izvesne Veronike Šarčević iz Gornjeg Slankamena, koje je objavljeno u ”Javoru” 1876. godine, Šarčevićka, koja je imala problem sa vidom, usnila je Svetu Petku. Svetiteljka ju je pozvala da o slavi (27. oktobra) ode u manastir Fenek, da se umije na bunaru, i da će progledati. Iako je Veronikin muž na njen san odgovorio sa – ‘ajde, mani se Racke sv. Petke, Veronika ode u manastir, učini sve kako joj je u snu rekla svetiteljka i progleda. Dalje, ”Javor” izveštava da ”od tog doba mnogi Šokci iz gornjeg Slankamena idu o Sv. Petki u manastir Fenek.” Bilo je i drugih svedočanstava milosti Svete Petke. Slepi jedinac jednog ugrinovačkog seljaka progledao je na oba oka ulazeći u kapelu – pisalo je na uramljenoj zahvalnici koja je 1937. godine stajala u kapeli, kraj ikone Svete Petke.
Zbog lekovite vodice, kao i značaja samog mesta, narod je oduvek izuzetno posećivao manastir Fenek, posebno masovno na dan saborovanja 8. avgusta i na dan manastirske Slave 27. oktobra. U navedene dane u manastiru su organizovane velike litije, o čemu u literaturi postoje svedočenja. Između dva Svetska rata, dnevna štampa je izveštavala o litijama u manastiru Feneku i čudima svete vodice iz kapele Svete Petke nad čijim ulazom je stajao natpis ”Veruj i nadaj se”.
”Pravda” 1937. godine piše da u kapeli, na zidu, kraj lekovite česme stoji čudotvorna ikona Svete Petke. Legende su izatkale čudan ram čudotvornoj ikoni. Na početku Velikog rata nestalo je lika svetiteljke, zajedno s platnom, neznano kud. A kad je pokolj završen, u opusteli i izgoreli manastir Fenek, doneta je sveta ikona i ostavljena na svoje mesto. Ko je to učinio, ostaće večna tajna jednog čoveka i Svetiteljke.”
O tome koliko je narod poštovao Svetiteljku svedoče do danas sačuvani stihovi, verovatno spevani u Prnjavoru manastirskom, selu koje je postojalo od sredine XVIII veka do 1894. godine:
”Ukraj sela, crkva i kapela
U njoj služi majka Paraskeva,
Leči narod, jer joj Gospod dade
Kogod vere u njega imade
Nek potraži – kome treba leka
Čudotvornu Petku iz Feneka.
Svakog petka neka je potraži
Da mu dušu sa verom osnaži,
Jer je ona mučenica prava
Zato može mnoge da spašava.”
Manastirski sabor (8.avgusta) održavan je i nakon Drugog svetskog rata, bez obzira na poznate političke okolnosti. Narod je posećivao manastir na ovaj sveti dan, čak i oni koji to nisu činili, u novom bezbožničkom vremenu, negde su u dubinama svojih duša ostali privrženi fenečkom bunaru, fenečkoj litiji, fenečkoj molitvi.
Starosedelačko stanovništvo, koje u svojim porodičnim usmenim tradicijama kao najveću svetinju čuva svest o događajima u vezi sa manastirom, zapamtilo je da je voda u bunaru presušila u vremenima Prvog, a potom i Drugog svetskog rata. Poslednji nestanak vode zbio se u vremenu 90- ih godina HH veka. Nestanak vode iz Svetog kladenca nad kojim je sazidana kapela vezuje se za predskazanja u vezi sa patnjama koje narodu predstoje. Mati Anastasija (Malkuc) je pokušala da “loš znak” u vezi sa nestankom vode predupredi, te je odmah pošto je sveti bunar presušio, dala da se između kapele i južne strane konaka iskopa novi bunar. Isti i danas postoji, na njemu je postavljena klasična metalna pumpa. Iako je sa ovog mesta prilikom kopanja bunara voda potekla, ista je nedugo zatim usahnula.
Kapela manastira Feneka podignuta je nad lekovitim bunarom kao ”crkva vodica” 1810. godine, ktitirstvom trgovca Georgija Rake iz Jakova i tadašnjeg igumana Arona Radovanovića, rodom iz Boljevaca. Kapela je podignuta na mestu prethodne, starije kapele o čijem vremenu postanka ne postoje podaci, ali o njenom izgledu svedoči bakrorez Svete Paraskeve iz 1782. godine.
U unutrašnjosti savremene kapele manastira Feneka, ispod zapadnog prozora, a iznad “celiteljnog kladenca” donedavno je postojala stara, klasična metalna pumpa ispod koje je bio ozidani prostor – kada, u koju su tokom vekova ulazili i lekovitom vodom se potapali svi oni što su sa verom, od Svete Petke, zdravlje molili.
Narod okolnih mesta, kao pouzdani svedok fenečke tajne, godinama je strpljivo čekao da se u usahli bunar voda vrati. Međutim, u HHI veku, tokom poduhvata renoviranja iz kapele manastira Feneka uklonjeni su i pumpa i ozidana kada.
Danas u kapeli nema jasnih tragova o tome da je ova sakralna građevina tu ustrojena nad “celiteljnim kladencem iz drevnih vremena”, koji su još od starine osveštavali Patrijarsi, Mitropoliti i drugi velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve. Poslednji Patrijarh koji je u kontinuitetu od par decenija o manastirskoj slavi 27. oktobra osveštavao fenečku vodicu bio je Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin German (Đorić).
Bunar manastira Feneka istican je kao njegova posebna znamenitost u svim poznatim popisima, kao i u svekolikoj literaturi. Prisutan je i na kartama XVIII, XIX i HH veka.
Danas zaboravljanje poruka Patrijarha Germana, narodne tradicije, kao i preduzeti građevinski radovi na samom objektu, ali i nauka, sve češće ovom mestu menjaju prvobitnu namenu. U savremenoj stručnoj i pučkoj literaturi tokom poslednjih par godina, bez osnova se piše da je kapela manastira Feneka grobljanska kapela, što nije tačno. Kapela manastira Feneka podignuta je kao crkva nad vodicom, i kao i crkva manastira posvećena je Svetoj Petki – Srpskoj skoropomoćnici koja se proslavlja 27. oktobra.
Literatura:
Aleksić S., Okamenjena ćirilica isčitavana između i preko redova, Beograd, 2017.
Komentari (0)