Порекло становништва села Баљци, општина Билећа – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Баљачка су села у широкој ували, која се између Хаџибегова Брда (888 м.) с југо–запада и између Ковчега (1219 м.) и Кокота (1251 м.) са сјеверо–истока пружа у правцу СЗ–ЈИ и постепено се спушта у истом правцу На СЗ увала се диже до 300 м изнад рудињске заравњи, а с ЈИ комуницира с Мирушама веома уском и дубоком јаругом, која иде у правцу СЈ . Села су већијем дијелом с осојне стране, а по дну увале су ирадн. Велик дио дна је го и кршевит, само овдје ондје има брдскијех наноса и на њима су њиве. У баљачком улуту ријетка су стална врела. Код Околишта има два врела, која ни љети не пресушују; зову се љућен и Огорач. У Доњијем Баљцима вода се пије сДрињакова Убла, у коме има мален извор. Остала села добављају воду из чатрња.
Већи дио села изложен је према сјеверу; Околишта, Радмиловића Дубрава и Подосоје у Доњијем Баљцима окренути су према југу, а Врања Дубрава према западу. Села, која су окренута према сјеверу, постала су на агинскијем читлуцима; не зна се како је постало Подосоје и Врања Дубрава, а за Околишта и Радмиловића Дубраву прича се, да су их засновали претци данашњег становништва. Из тога се види, да су слободни сељаци заснивали села на осојнијем странама.
Иради и мера.
Највише ирада имају поједина села у близини кућа. Осим тога села имају и по брдима малијех долина, које се обрађују. Највише земље има на истоку до црногорске границе, и то на мјестима, која се зову: Поткапорје, Јабуке, Долови за Црном Каменицом, Богдашини Доли, Плавча Долина, Дреновци, Шиповаче, Дедовци, “ћетково Кућиште, Катуниште, Млиништа, Барбати, Земља око Љућена и Земља до Марић Границе. Главна земља, од које су живјели Баљчани, данас је у Црној Гори. До 1878. год. цио Вучији До бијаше баљачки и у њему бијаху главни иради. Од окупације Баљчани не смију ни прелазити преко границе.
Сви сељаци у Доњијем Баљцима и данас су кметови. У осталијем селима има више слободнијех сељака, нарочито сви Муслимани имају своју земљу. Кметови живе на читлуцима појединијех Муслимана из Требиња и из Билеће (као Арсланагићи, Дефтердаревићи из Требиња и Шакамбети из Билеће). Земља у Доњијем Баљцима рађа слабо, док земља под Капором на сјеверној страни села рађа сасвијем добро. Исто је тако плодна земља на Околиштима и на Врањој Дубрави.
Већина села на Баљцима има сасвијем мало мере и шуме. У томе се издвајају Околишта, око којијех има сасвијем добре испаше. Исто тако има мало више храстове шуме на Врањој и Радмиловића Дубрави. Прије окупације баљачка је мера захватала све до Братоношаи Тисца у Црној Гори. Данас њихова стока не смије ни прећи границу. С југа је баљачки удут веома сужен билећскијем удутом, те и на тој страни има врло мало мере.
Тип села.
Баљачка села имају већијем дијелом разбијен тип. У Доњијем Баљцима куће су поређане с јужне и са сјеверне стране увале у два низа. Даљина између кућа може бити 50–100 м. У тијем низовима живе породице: Ждралн (9 кућа), Албијанићи (7 кућа), Капетинићи) 3 куће), и Лери (2 куће). На СЗ од овијех кућа су Грубачића куће, које су доста разређене. Обично је растојање између њих 70–100 м. Разбацане су без реда и у томе се разликују од осталијех кућа, које чине један низ.
На СЗ од овијех кућа, у даљини око 500 м је село Чардак у кому су куће доста разријеђене, а чини двије одвојене групе. Код Чардака има свега 7 кућа, у којима живе породице: Кукићи, Бајевићи и Шаговновићи.
Од Чардака је на запад село Слива у којој има 7 кућа. Село је разријеђена типа; куће чине двије мале групе, које су у даљини од 200 м. У Сливи живе: Вујовићи, Мирковићи и Кукићи. Сјеверно од Сливе је Овсиште, у кому живе двије породице: Комар (1 кућа) и Кисић (1 кућа). Од Сливе на СИ, у даљини око 800 м, је село Радмиловића Дубрава, у којој живи само породица Радмиловићи (10 кућа). Село је разбијена типа; куће чине двије мале групе.
Сјеверно од Радмиловића Дубраве, у даљини од 1500 м, су Околишта, y којима су куће јако збијене. Поједине куће су тако збијене, да се дотичу зидом. Највеће растојање између кућа у томе селу је 10–15 м. И така растојања чине поједине авлије и сокаци. Ово село има тип мале вароши. И на градњи кућа и на животу становника види се велик утицај варошког живота. То је лако разумјети, када се зна, да су то село засновали Муслимани Jагањци, који су доселили из Херцег Новога.
На западном крају ове области је село Врања Дубрава, у којој су куће веома раштркане. Најмање удаљење између њих је 50 м, а обично је више и од 100 м. Куће су издвојене у три групе. На С су куће породице Шеховића (5 кућа). Јужно од ове у даљини око 500 м. живи породица Шаговновићи (4 куће). У близини ове групе су двије куће Радмиловића. Већином су баљачка села разријеђена типа. Једно је село јако разбијеног (Врања Дубрава), а једно јако збијеног типа (Околишта).
Торине и планина.
Сељани имају своја јањила и торине под Капором (по сата на сјевер од кућа). Мјеста на којима су јањила, зову се: Шиповача, Млиништа и Просина. На јањила се изгони у прољеће и јесен, а каткад и зими, када нема снијега. У пролеће се стока изгони из села ради тога, да стока не би штетила младе усјеве. У задружнијем кућама у то вријеме чељад се располове: један дио оде да стално живи код јањила, а други остане у селу. Инокосније куће изведу сву чељад на јањила и ту стално живе; радници преко дан слазе у село да обрађују њиве, па се у вече враћају јањилу. Остала села немају својијех јањила. Многа су села до 1875. године имала јањила на Вучијем Долу. Данас немају њива по удаљенијем мјестима, па немају ни јањила. Сиромашније и инокосније породице љети не гоне стоку у планину, већ с њоме љетују у селу. Остале изгоне на Чемерна, гдје су многи покуповали атинске читлуке, па стоку пасу и гноје земљу. До пред буну (од 1875 г.) Баљчани су имали своју планину у Бијелијем Долима, више Добреља у Гацку. Данас је та планина у Црној Гори, те Баљчани више не могу на њу изгонити. Исто тако Јагањци, с Околишта имали су планину Браниловиће. Данас немају никакве планине и не изгоне стоку никуда.
Име села.
По причању сељана, Баљци су се некада звали Овчипоље. Баљцима су се прозвали по бану Пилату с Пилатоваца, који је овдје градио торине и држао стоку. Како су постала имена Слива и Околишта, не зна се. Село Чардак добило је име по чардаку Муслимана Ресулбеговића из Требиња, који су имали читлуке у овом селу. Радмиловића Дубрава добила је име по густој храстовој шуми и породици Радмиловићима. Исто тако добила је име и Врања Дубрава, само што сељаци не умију протумачити, одакле онај епитет Врања.
Старине у селу.
У остатке од старине у овом селу рачунамо: стара гробља, којијех има на више мјеста, једно селиште и једну црквину. Старијех гробова највише има на Радмиловића Дубрави и на Врањој Дубрави. На некима има и натписа сачуванијех. (Види: Старине у општем дијелу). На Врањој Дубрави има једна црквина, која је готово до темеља срушена. У Доњијем Баљцима има мјесто, које се зове Кљенци. На томе мјесту има старо селиште и на њему много омеђина од старијех кућа. Прича се, да је ту било најстарије село. То се село по народном причању одржало све, док се нијесу почели у околна села досељавати Новљани. Тада се цијело село завјери, да ће селити. Када буду на Чемерну, једноме се разжали за старијем селом, пушти остале да иду, а сам се врати на Баљке. Од њега је данашња породица Грубачићи.
Постанак села u поријекло становништва.
По наредном казивању и ово је село постало на мјесту старијех сточарскијех станова. Народ прича о некакву бану Пилату, који је живио на Пилатовцима (у Опутној Рудини), а стоку држао на Баљцима. Народ мисли, да на Баљцима у то вријеме није ни било правијех села, већ саме Пилатове торине. На Радмиловића Дубрави биле су торине породице Предојевића из Пријевора. Радмиловићи као један огранак те породице, населили су послије то мјесто.
Најстарије су породице:
-Грубачићи и:
-Кукићи.
O њиховом поријеклу не зна нико ништа причати. Сваки тврди, да су они старјеници. Зна се, да су њихови били сви Баљци, а живјели су на Кљенцима и на Врањој Дубрави. Они су градили и цркву на Врањој Дубрави и око ње су се посвадили. Један се брат наљути и оде у Цариград, извади од цара ферман, да може градити цркву и донесе га на Баљке на тојази. Од тада се прозову:
-Тојажићи.
Грубачићи и Kyкићи прозвали су се по јетрвама, од којијех је једна била ружна – груба, а другој се пео поганац (врста ране) на нос, те је остала кукаста носа. Прича се да су они дуго живјели сами на Баљцима, пошто се раселило село на Кљенцима. Њихово су племе Комленићи (у Мирушама и на Пилатовцима), Шекарићи (у Почековићима) и Радовановићи (у Фатници, Подгорју и Давидовићима). Славе Ђурђевдан.
На Врањој Дубрави живјела је породица:
-Шиндиши, о којима се прича, да су добро живјели и да су имали своју земљу. Та је породица самрла.
-Радмиловићи и:
-Бајевићи
су поријеклом из Пријевора од породице Предојевића. На Баљке су се населили као сточари. Већ је речено, да су они још од старине овдје имали своје стаје. Славе Никољдан.
-Јагањци су доселили прије 200 година из Херцег Новога, када је овај град пао y млетачке руке.
-Шеховићи су старином на Рисна у Боки. Отуда су доселили, бјежећи испред Млечића. Живјели су у Корјенићима у Пањевића Омеђинама. Ту им попали куће Бајо Пивљанин и арамбаша Лимо, те Шеховићи доселише на Баљке.
-Шековићи су једна од чувенијих муслиманскијех породица у јужној Херцеговини.
-Шаговновићи су овдје доселили из Оровца од Корјенића, а поријеклом су са Зубаца од братства Спаића. За њих се прича, да им се је неки од старијех турчио (то јест био примио Ислам), па се опет вратио у Хришћанство. С Оровца су се преселили ради тјескобе на Торич, а отолен их је преселио Хасан–бег Ресулбеговић на свој читлук код Чардака. Славе Јовањдан.
-Мирковићи су поријеклом од племена Мартиновића из Црне Горе. Овдје су доселили из Бањана. O њиховом поријеклу говори се у опису Мириловића (породица Бајчетићи). Славе Јовањдан.
-Ждрале је доселио одмах послије задње куге на Бањана из села Пригредине. Звали су се Мићовићи. Доселили су се ради сиромаштва. Славе Ђурђевдан.
-Албијанићи су поријеклом из Требијова у требињском котару. Исто су племе с Јокановићима и Дутинама. Дошли су почетком XIX-or вијека ради сиромаштва. Славе Шћепањдан (по Божићу)
-Капетинићи су доселили из Бањана ради сиромаштва. Заборавили су мјесто становања. Славе Никољдан.
-Лери су овдје доселили прије осамдесет година из Чепелице, на агински читлук. Славе Никољдан.
-Вујовића су поријеклом од онијех Вујовића у Прерацима. Доселили су се прије педесет година као кметови. Славе Никољдан.
-Комари су доселили из Миротињскијех Долова ради сиромаштва. Славе Аранђеловдан.
-Kисићи cy доселили из Закутине у заушкој опћини. Они мисле да у Закутину нијесу ни одакле доселили, то јест да су старјеници. Славе Никољдан.
-Цуца је прије тридесет година доселио из Кривошија ради сиромаштва.
-Салатићи су доселили прије тридесет година с Бијеле Рудине. (O њиховом поријеклу види Салатиће на Граници.)
Из овога прегледа о поријеклу породица види се, да је становништво у овој опћини расло много више досељавањем него ли прираштајем. Већина породица доселила је у XVIII и ХIХ вијеку. Поред њих живе двије породице, за које се вели да су старинци. Међу досељеницима имају три породице, за које се мисли, да су старинци из сусједног села Пријеворја.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)