Порекло презимена, село Долови (Подгорица)

24. октобар 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Долови, општина Подгорица – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се y Горњим Команима, између Милата на југу и Црвене Папрати и Ораовице на сјеверу. Простиру се (Ердељановић сликовито каже – „увлаче се”) према Бусовнику, граничећи се са Буроњима. Захватају читав низ долова, по којима су, аналогно Доловима у Пјешивцима, добили име. Главни и највећи дио села је око већих и ближе изражених долова; Вуче долине, Шпилице, Леди и Комањевина. Његово средиште су црква и њој напоредна школа. Преко села пролази поменути староцрногорски пут (крчаник), који се од Буроња овуда наставља ка Бијелој рудини (средини Комана) и даље ка Бандићима и Доњем Загарчу. С друге тране до села допире нови комански пут на правцу од Љешкопоља преко моста под Зелеником, Ћафе, Балоча и Ораовице. Наставак тог пута према Доловима дуг је 3 km, a изграђен је 1954. г. Село је од Титограда удаљено 15, од Даниловграда 17 и од мјесног средишта у Балочима 4,5 km. Граница сеоског, морфолошки релативно сложеног атара, почев од Врања, води према сјеверозападу на Ладојевину, гдје скреће на југ и силази на Јадрански крш. Одатле скреће ка западу на Вучини до, затим силази на Руденце, те према истоку преко Водног дола излази на Мирачинско ждријело. Ту повија према сјеверу и преко Мирачина излази на Врањ. Тако уоквирен, атар је (CИ-JЗ) дуг 3,3, широк (З–И) 1,5 km и захвата 4,9 km2 површине. Насеље се (код цркве) налази на 410 m висине.

Историјат.

Заједно са сусједним насељима Долови су, према Ердељановићевим налазима, веома старо насеље. То потврђују и наведени подаци из турских дефтера 1521 и 1523. по којима су Горњи Комани са својих 7 махала имали 65, односно 66 кућа, а према Болици 1614. 53. У другом дефтеру заведени су и Комани Сељани, село са 80 кућа у девет „махала“, међу којима су Бурине, Милати, Ковачи и Ђурђевићи.

Карактеристично је додати и то да су у дефтерима, послије Горњих Комана заведене хасе „њива“, винограда и ливада бјегунаца (са Црнојевићем) са наполицом и приходом Од 170, односно 420, акчи. Године 1899. имали су 24 д. са 153 становника (87 м. и 66 ж.; писмених 19 м).

Ердељановић је у селу пописао 20 д., а 1925. било их је 26 са 109 становника. Затим: 1948 (19:69), 1953 (21:81), 1961 (22:76) и 1971 (15:48). Од задњег броја те године у селу је од рођења 30, а други су се доселили, и то 7 прије 1945, а остали послије. Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (6:5), са 2 (4:3), са 3-5 (5:3), са 5-8 (6:) и са 8 и више (1:1). Уједно је структура главних старосно–полних група била: прве 32:11 (ж. 19:4), друге 25:26 (ж. 15 :15) и треће 19:11 (ж. 14:8).

Структура становништва.

Према образовању, мјештани су били: без школе 27:17 (ж. 23 : 24), са четворогодишњом 33:17 (ж. 18: 8), са осмогодишњом 1:4 (ж. 0:2), са средњом 2:1 (ж. 1:0), са вишом 1:2 и квалификовани радници (0:3), a неписмених је било 21:16 (ж. 20 : 14).

У исто вријеме домаћинства су према величини посједа и изворима дохотка била: без земље (2:3), до 2ћа (17:8), са 2–5 (2:2), са 5–10 (1:2), односно пољопривредних 12:2, мјешовитих 8:4 и непољопривредних 2:9.

У 1953. г. 23 активних издржавало је 51 лице; у пољопривреди 23:43, а са личним примањима било је 7. У сљедећа два пописа тај однос је био: активних 22:15, издржаваних 47:23; y пољопривреди 17:12 и 24:5, а са личним примањима 7:7.

Тип села.

Долови су насеља полуразбијеног типа. Неки дијелови његове главнине, која има 18 кућа, су више збијени од других, укључујући ту и 2 засеока – Комањевину (5 кућа) и Вучје долине (4). Средња удаљеност њихова од средишта насеља је око 0,7 km. Међу њима је 20 приземних и 7 на изби. Тиглом су покривене 24, а сламом 3, дашчани плафон је у 8, малтерисани у 12, а без плафона је 7 кућа. У селу је пописано 15 станова са 490 м2, од којих су 10 из првог и 5 из другог периода. Сви су имали огњиште. Према врсти су: 11 посебних соба и 4 једнособна и гарсоњере 3

Родови.

Октобра 1974. у селу су живјели:

-Радуловићи (13 д.).

Послије 1945. год. иселило се око 70 лица (у Титоград 25, Пећ 24, Црвенку 14 и у Београд 4), а у међуратном периоду 10. Раније је на рад у друге земље ишло 13 (у Америку 11 и Француску 2) мјештана.

Воде.

Село се водом опскрбљује из једног старог сеоског убла, званог Жељивода и 11 бистијерни, од којих су 2 изграђене прије 1900. г., 3 y периоду 1918-41. и 6 послије 1945.

Остали подаци о селу.

Електрично освјетљење уведено је 1971. г. Од тада до средине 1973. мјештани су набавили 4 електрична шпорета, 3 фрижидера, 1 телевизор, 3 радио–пријемника, (5 транзистора, 1 грамофон). Уједно се сва домаћинства служе старим прибором за огњиште (вериге, црепуља, сач) а само три немају старински ковчег за оставу. Ипак, нове ствари (постеље, ормани) су знатно заступљене и истискују стару опрему.

Долови су одувијек били изразито сточарско село. Релативно велике површине под шумом (нискогорицом), брањевинама и брдском испашом (брстом и листобером) дале су основу за развој ситног сточарства. Брст и листобер су више погодовали кози него овци, па је она раније била више заступљена. Тиме је било условљено подизање бројних појата и обора око кућа. Данас је њихов већи дио запуштен, а сточни фонд је јако смањен.

Будући да су куће подизане поред обрадивих површина, то су им оне истовремено окућнице, а често и главнице имања. Иначе, средња удаљеност имања ван окућница, која су углавном разбацана, креће се од 0,7 до 1,3 km.

Прије 1945. г. мјештани су са стоком „издизали” на Латично, гдје су неки имали своје стаје, док је један дио давао стоку другима на чување. Послије 1945. број активних је сведен на 2; по и њихова стада су данас јако смањена.

ИЗВОР: Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.