Порекло презимена, село Ћафа (Подгорица)

24. октобар 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Ћафа, општина Подгорица – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налази се између брда Зеленике, подгорине Бусовника, Балоча и ријеке Ситнице. Пошто се пређе мост под Зелеником (звани Комански мост на Ситници), среће се на домаку пута као прво село Комана. Насеље је y подгорини смјештено, а његов атар чини прелаз од нагнутог брдског залеђа ка равнима у долини Ситнице и Љешкопољског луга.

На средишњем потезу тог прелаза, топографски веома повољно, положено је насеље. Од Титограда је удаљено 8, од Даниловграда 14, а од мјесног средишта у Балочима 2,5 km. Граница његовог атара, почев од поменутог моста, води узводно Ситницом до Поганог потока, одакле скреће на југозапад, те поред Чисте јаме излази на Гомиле. Одатле ка западу води на Голубов обер, затим силази на Релешки врх, па даље повија ка истоку преко Верске каменице, Грдаче и Ћирове рупе до моста под Зелеником. Тако уоквирен, атар је дуг (З-И) 5,2, широк (С–Ј) 0,9 km и захвата 4,90 km2, површине. Средина села је на висини од 100 m.

Историјат.

Мада у консултованим изворима не налазимо непосредних помена неког насеља y атару овог села, логично је, с обзиром на положај и погодне топографске чиниоце с једне, и чињеницу да се у сусједним селима помињу стара насеља Бери, Лужница, Балочи, с друге стране, претпоставити да су и овдје првобитни замеци насеља такође стари. На то указује и сам назив села који је старог, „влашко–арбанашког поријекла“, а означава мјесто (превој) између двају брда. Ердељановић, додуше, напомиње да у Ћафи, у њеном присоју при Зеленици, има и сада 10—15 кућишта „у клак и у мулину зиданих”, која су остала од Бешлића и Користовића — Турака, који су прије „130—160 година“ ту држали земље и становале, а сједиште им је иначе било у Љешкопољу.

Од њих и од других муслимана Арбанаса из Љешкопоља, који су држали дијелове Ћафе и Зеленике, отапа су несрпска топографска имена као што су, на примјер, само име Ћафа или Ћава, Фирза, Трехељи, Груне, Сенеза и др. Године 1899. село је имало 17 д. са 100 становника (54. м. и 46 ж., писмених 18 м. и 1 ж).

Ердељановић. је y њему евидентирао 15 д., а 1925. било их је 23 са 130 становника. До 1948. број првих порастао је за 9, а других за 15. Затим је било 1953 (30:146), 1961 (30:142) и 1971 (28:115). Од задњег броја те године у селу је од рођења 76, а други су се доселили (6 из градских насеља), и то 15 прије 1945, а остали послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (1:4), са 2 (5:7), са 3-5 (10 : 5), са 5-8 (11:10) и са 8 и више (3:2). Тада је састав главних старосно–полних група изгледао оваке: прве 58:31 (ж. 24:20), друге 70:47) (ж. 9:14).

Структура становништва,

Према образовању, мјештани су били: без школе 45:19 (ж. 31:15), са четворогодишњом 56:60 (ж. 20 : 30), са осмогодишњом 7:9 (Ж. 3 :3), са срењом (2:3), са вишом (1:1) и квалификовани радници (4 :3), а неписмених је било 20:16; (ж. 17:2).

С друге стране је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (1 :0), до 2 ха (22:1), са 2-5 (7:6), са 5-10 (0:6), са 10-15 (0:4) и са 15 и више на (0: 11), односно пољопривредних 13 : 13, мјешовитих 15 : 12 и непољопривредних 2:3.

У 1953. г. 42 активна издржавала су 101 лице; y пољопривреди (39 :90), a са личним примањима било је 3. Исти однос се y два сљедећа пописа измијенио оваке: активних је било (55:53), издржаваних (84:54); y пољопривреди (34:43) и (64:28), а са личним примањима (3 :8).

Тип села.

Својим већим дијелом Ћафа је збијено насеље. Њена главнина има 20, а два засеока Поди и Сламни Брод – први 5, а други 3 куће. Први је од средишта насеља удаљен око 1 km, а други 0,5 km. Село има 12 приземних и 17 кућа на изби. Све су покривене тиглом; дашчани плафон је y 16, малтерисани у 9, а 4 су без плафона. У међуратном периоду преправке су вршене на 2, а послије 1945. на 8 и доградња на 3 куће. Стамбени фонд села сачињава 28 станова са 1329 m2, Од којих су 4 из првог, 12 из другог, 7 из трећег и 5 из четвртог периода. У 26 је било огњиште, y 2 земљани под и у 25 електрично осветљење. Према врсти су: 18 једнособних и гарсоњере, 6 посебних соба и 4 двособна.

Родови,

Јуна 1974. y селу су живјели:

-Радуловићи (34 д.).

Послије 1945. иселило се 19 мјештана (у Титоград 9, Београд 6 и Мостар 4), а y међуратном периоцу 13 (у Титоград 7 и у Бар 6). Сада y селу живе 22 дневна мигранта (за Титоград). Раније је на рад y Америку ишло 5 мјештана.

Воде.

Село се водом опскрбљује из ублова и бистијерни. Стари сеоски ублови су Смрда (из 1830. г.) и Зеленика (из 1865); такође су старе и бистијерне (у групној својини огранака Лазаревића и Јошовића) и Поде. Остале бистијерне (укупно их је 26) су приватне, а изграђене су – 19 y међуратном периоду и 4 послије 1945. г.

Остали подаци о селу.

Електричне освјетљње уведено је 1971. Отада до октобра 1973. мјештани су прибавили 7 електричних шпорета, 5 фрижидера, 2 телевизора, 9 радио–пријемника (4 транзистора и 6 грамофона). Остале промјене y опреми кућа сличне су оним у Балочима и Црвеној Папрати.

Старији и новији њени дијелови готово су подједнако заступљени. Скоро исто важи и за изглед непосредне околине кућа, на којој су релативно мала дворишта и омањи помоћни објекти. Неки су у новије вријеме обновљени, али им је, уопште узев, функција смањена, јер је стоке, посебно ситне, неупоредиво мање него раније. Највећи број окућница је мале површине; добар дио њих је y саставу већих, али ближих дионица. Три пута је на њима више ливада него ораница. То се односи и на остала имања, на којима је на примјер, 20 рала оранице, а око 75 рала ливаде. Њихова средња удаљеност од кућа је око 0,8 km.

Преко љета село је користило племенску „планину“ на Латичном, а дијелом је изјављивао стоку и на Лукавицу. До задњег рата на првој планини су имали 5 стаја; 8 д. је другима давало стоку на чување. У новије вријеме издиг стоке је нестао. С јесени се стока изгонила у Барјамовицу, Велестово и Марковину.

Комуница села простире се y Зеленици. У њој је испаша неограничена, док се сијече (нискогорица шума) према договору.

ИЗВОР: Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.